Кинески државни саветник и министар спољних послова Ванг Ји током састанка са мулом Абдулом Ганијем Барадаром, политичким лидером авганистанских талибана, Тјанђин, 28. јул 2021. (Фото: Li Ran/Xinhua via Reuters)

Kina i talibani ili o rađanju novog poretka

„Bernar-Anri Levi je ovog puta zaista bio u pravu – rađa se jedan novi poredak i to sasvim drugačiji od dosadašnjeg, zasnovan na saradnji i pronalaženju zajedničkih interesa i koristi“, kaže Pavlović

Za kim zvono zvoni, pitao je Džon Don, najčuveniji među engleskim metafizičkim pesnicima. Nekoliko vekova kasnije, jedan od najpriznatijih filozofa zapadnog imperijalizma Bernar-Anri Levi nudi svoj odgovor: „Zvono je odzvonilo za nama – u Kabulu. Imidž liberalnih demokratija, oličen u Sjedinjenim Državama, tragično je potamneo.“

Ali teško narušeni imidž još je i ponajmanji među američkim problemima koji proističu iz fijaska u Avganistanu.

Popunjavanje praznine

Potres iz Kabula proširio se sve do Tajvana i baltičkih država, prolazeći kroz arapski svet i brišući poverenje u čvrstinu, pouzdanost i čast američke reči, s neskrivenim očajanjem piše Bernar-Anri Levi, koji je reputaciju stekao tako što je pravdao svaki napad američke imperije na ostatak sveta (da bi potom takav svoj intelektualni angažman obilno naplatio).

Kabul koji „danas predstavlja naše mučilište… ubrzo će postati naša grobnica“, upozorava Levi. A ostale sile, predvođene Rusijom i Kinom, spremne su da „uskoče i popune prazninu koju je stvorio ovaj debakl… Novi poredak pomalja se u regionu koji je bio poprište najveće od Velikih igara“.

I zaista, kao da je želeo da potvrdi da je ovaj francuski filozof na iznajmljivanje ovog puta bio u pravu, portparol talibana Zabihulah Mudžahid u razgovoru za italijanski dnevni list Republika ovih dana najavljuje da će se nove vlasti Avganistana u rekonstrukciji svoje zemlje osloniti pre svega na Kinu.

„Kina je naš najvažniji partner i predstavlja ključnu i izuzetnu priliku za nas zato što je spremna da investira i da obnovi našu zemlju“, rekao je Mudžahid.

Kina i Rusija, „dva najčvršća strateška rivala Amerike“, opominje i Fajnenšel tajms, „spremne su da popune prazninu u Avganistanu… Dolazak talibana na vlast menja geopolitičku mapu Azije“.

Projekti umesto bombi

„Avganistan je dugo smatran grobnicom svojih osvajača – Aleksandar Veliki, Britanska imperija, Sovjetski Savez, sada i Sjedinjene Države. A sada ulazi Kina – ali ona nije naoružana bombama već građevinskim projektima i šansom da dokaže da kletva može da bude skršena“, piše u Njujork tajmsu penzionisani pukovnik kineske vojske i funkcioner njenog Ministarstva narodne odbrane Džu Bo.

On opisuje „zlatnu priliku“ koja je stvorena „užurbanim američkim povlačenjem“: „Peking se ne pribojava razvijanja bližih odnosa s talibanima i spreman je da postane najuticajniji spoljni igrač u Avganistanu nakon što su ga Sjedinjene Države napustile… Peking može Kabulu da ponudi ono što mu je najpotrebnije: političku nepristrasnost i ekonomske investicije. Avganistan, zauzvrat, ima ono što je Kini najznačajnije: prilike za izgradnju infrastrukture i industrijskih postrojenja i pristup netaknutim rudnim rezervama, uključujući ključne industrijske metale kao što su litijum, gvožđe, bakar i kobalt, vrednim bilion dolara… Jedan od kineskih dugoročnih strateških investicionih planova je inicijativa ’Pojas i put‘, a Avganistan je do sada bio atraktivno parče ove ogromne slagalice koje je nedostajalo. Ako Kina uspe da proširi ’Pojas i put‘ iz Pakistana kroz Avganistan, otvoriće kraću kopnenu rutu ka tržištima na Bliskom istoku.“

Talibani su, napominje pukovnik Džu Bo, „još pre zauzimanja Kabula obećali da će štititi kineske investicije u Avganistanu“, dok američki Savet za spoljne odnose i sâm predviđajući da bi „Kina mogla da postane ključni pomagač talibanskog Avganistana“, podvlači da će „odnos između dve zemlje zavisiti od uzajamnog nemešanja u unutrašnja pitanja. Za Peking to znači da talibani neće izvoziti ekstremizam u kineski region Sinkjang“.

I, gle čuda, barem ako je verovati američkom Si-En-Enu, Ujguri u Avganistanu, koji su tamo pobegli iz Sinkjanga, sada se „plaše za svoje živote“ jer „talibani žele da se dodvore Pekingu“.

Poražavajući bilans okupacije

Kako Kina namerava da iskoristi američki odlazak iz Avganistana? Šta će to značiti za geopolitičku mapu Azije? I kakav se to novi poredak sad pomalja iz ruševina koje je Amerika ostavila za sobom?

Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali analitičar Branko Pavlović i dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu Borislav Korkodelović.

„Ogroman novac u Avganistanu je u protekle dve decenije potrošen uludo, tako da su od njega koristi imale samo korporacije iz američkog vojno-industrijskog kompleksa, uz korupciju koja je poprimila ogromne razmere i na avganistanskoj i na američkoj strani“, napominje Borislav Korkodelović.

„A sam Avganistan ostao je među pet najsiromašnijih zemalja na svetu i bliži se humanitarnoj katastrofi koja je direktna posledica dugog američkog prisustva na njegovoj teritoriji. Ujedinjene nacije najavile su organizovanje donatorske konferencije. Međutim, sami Avganistanci usmeravaju svoj pogled ka Kinezima.“

Kratkoročni finansijski problemi novih talibanskih vlasti postali su i još komplikovaniji nakon što su američke vlasti prošlog meseca donele odluku da im uskrate pristup avganistanskim deviznim rezervama – procenjuje se da je reč o oko 10 milijardi dolara — koje se nalaze u bankama u SAD.

„Amerika će potpuno neovlašćeno da uzme avganistanske milijarde, a onda će im, kroz donatorsku konferenciju, velikodušno dati nekoliko stotina miliona…“, komentariše Branko Pavlović.

„Ovde je sadržana i važna poruka za svaku zemlju u svetu koja ima i trunku ambicije da bude samostalna umesto da služi interesima SAD – sav novac koji se drži u zapadnim bankama mora pod hitno da bude povučen iz njih i prebačen van domašaja ovakvih jednostranih odluka. Pritom, što se Amerike i njenog uticaja na ovom prostoru tiče, ovo je zapravo odluka kojom se talibani i Avganistan guraju još dublje ka zemljama koje su spremne da sa njima sarađuju na ravnopravan i fer način. A time se dodatno ubrzavaju i integrativni procesi na prostoru Centralne Azije koje predvode Rusija i Kina i iz kojih su Sjedinjene Države isključene.“

Šangajska organizacija za saradnju

Magazin Forin polisi, u tekstu pod naslovom „Kina i Rusija nastoje da nadmudre SAD u Avganistanu“, navodi da ove dve zemlje imaju „pomirljiviji pristup“ od Zapada i da „signaliziraju da se neće pridružiti merama prinude u odnosu na talibane“.

Moskva i Peking, objašnjava Korkodelović, „samo nastavljaju s politikom saradnje i nemešanja kakvu vode već 30 godina. Rusija i Kina, naravno, gledaju svoje interese, ali ponašaju se odgovorno i zalažu za multilateralnu saradnju od koje će sve strane imati koristi. One su spremne da pomognu u stabilizaciji Avganistana, no, u to ne hrle i za sada se ponašaju oprezno“.

„Reč je o suštinski drugačijem pristupu od dosadašnjeg zapadnog“, dodaje Pavlović.

„I Moskva i Peking nastoje da pokažu da je zajedničkim radom moguće doći do zajedničkih korisnih rešenja na kojima će biti zasnovan i prosperitet. Vladimir Putin i Si Đinping već su se dogovorili da će se i pitanje stabilizacije Avganistana rešavati kroz Šangajsku organizaciju za saradnju, u kojoj ova zemlja ima status posmatrača. A to je izuzetno važno zbog toga što su u ŠOS-u okupljene i sve ostale sile iz ovog dela sveta, od Indije i Pakistana, preko Irana do Turske, koja sa ŠOS-om sarađuje u okviru njihovog specijalnog dijaloga.“

Ipak, upozorava Borislav Korkodelović, „nema sumnje da će ovakvu vrstu saradnje Amerika pokušati da spreči podsticanjem građanskog rata u Avganistanu, u koji bi onda bile uvučene i susedne države… Ali rukovodstvo talibana, to je jasno, nema nikakav interes da ne ispuni obećanja data Rusiji i Kini. A takav razvoj događaja, bude li došlo do saradnje kakva se očekuje, dodatno Americi uskraćuje pristup prostoru Azije“.

I utoliko je, zaključuje Branko Pavlović optimistički, „Bernar-Anri Levi ovog puta zaista bio u pravu — rađa se jedan novi poredak i to kvalitativno sasvim drugačiji od dosadašnjeg, zasnovan na saradnji i pronalaženju zajedničkih interesa i koristi“.

 

Autor Nikola Vrzić

 

Naslovna fotografija: Li Ran/Xinhua via Reuters

 

Izvor Sputnjik, 10. septembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u