Štampa na nemačkom jeziku nizom članaka i analiza propratila je oproštaju posetu Angele Merkel Zapadnom Balkanu, uz ocenu da je, bez obzira na sve simpatije prema njoj, „ona simbol vremena koje je prošlo“.
Dobrodošlicu je nemačka kancelarka dobila već na nebu, piše iz Beograda za berlinski Tagescajtung Andrej Ivanji. Šest MIG-ova Vojnog vazduhoplovstva Srbije pratilo je njen avion, a auto-put je bio ukrašen zastavicama Nemačke i Srbije i plakatima na kojima je pisalo: „Dobro došla, kancelarko Merkel“. Bio je to njen šesnaesti susret sa Aleksandrom Vučićem za devet godina koliko je on na kormilu Srbije. Samo su tokom korone morali da razgovaraju video-linkom.
„Kad god mu je trebalo, Vučić je mogao da računa s podrškom ‘njegove prijateljice Angele’, kako je uobičavao da je zove. Podignutog prsta, govorio je Srbima da bi trebalo da se ugledaju na Nemce, držao tirade o protestanskoj radnoj etici i Maksu Veberu. Kancelarka je sa svoje strane odnos sa Vučićem opisivala kao otvoren i pun poverenja. Nisu bili istog mišljenju u svemu, posebno u pogledu nezavisnosti Kosova, ali šta da se radi.“
Merkelova je, ocenjuje se u članku, posetom Beogradu, gde je i prenoćila, ukazala čast Vučiću – tim pre što se s premijerima ostalih balkanskih zemalja susrela tek narednog dana u Tirani. „Čisto protokolarno gledano, ona je trebalo da se u Beogradu sastane sa premijerkom Anom Brnabić, ali zna se ko je šef u Srbiji, voljeni narodni vođa, oko kojeg se sistematski gradi kult ličnosti, koji se stavlja iznad ustava i zakona, i koji od parlamenta, vlade i pravosuđa pravi vic – to je, u najmanju ruku, mišljenje opozicije i ono malo medija koji kritički izveštavaju. U Skupštini Srbije nema nijedne opozicione partije i to nemačka kancelarka dobro zna, pa ipak je dozvoljavala da se godinama upreže kao ’prijateljica Angela’. Stabilokratija ispred demokratije – to je očigledno bio pragmatični moto politike Angele Merkel na Zapadnom Balkanu“, ocenjuje se u članku.
„Mamica zna ko je u Srbiji bos“, nastavlja se dalje uz ocenu da se „Srbija godinama razvijala u ’text-book autokratiju’ ili po definiciji američke nevladine organizacije ’Fridom haus’, u ’hibridnu demokratiju’.“ Navodi se i da državne institucije, kao i većina medija, slede samo interese Srpske napredne stranke s Vučićem na čelu: „SNS u kojoj vlada gvozdena disciplina u zemlji sa 6,9 miliona stanovnika ima 750.000 članova. To je armija u kojoj svaki vojnik ima jedan sveti zadatak – da veliča i slavi Vučića. Čini se da to nikome u nemačkoj vladi nije zasmetalo. Uostalom, nemačkim firmama u Srbiji je jako dobro“, zaključuje Andrej Ivanji za Tagescajtung iz Berlina.
Merkel je „potcenila snagu nacionalizma“
Berlinski Tagescajtung donosi i tekst novinara Eriha Ratfeldera koji iz Splita izveštava o regionu, a koji prenosi da Angela Merkel, i pored svih kritika, među stanovništvom zemalja Zapadnog Balkana uživa poštovanje i simpatiju. Ta pozitivna slika, smatra autor, vezana je za činjenicu da je Merkel pružila regionu perspektivu učlanjenja u EU, i da od toga nikada nije odustala, čak i ako joj nije uspelo da tu napravi pomak. Pozitivnu sliku, smatra novinar, ostavila je njena podrška makedonskoj demokratskoj opoziciji, a uz to je Merkel 2010. prisilila rukovodstvo u Srbiji da započne pregovore sa Kosovom – iako njen uticaj nije bio toliki da ostvari jedinstvenu poziciju u EU po pitanju Kosova.
„U sećanju je ostalo i njeno ’Ne!’ Ne Trampovoj politici i njegovom predlogu o razmeni teritorija između Srbije i Kosova, pa se tako održalo načelo o nepovredivosti granica, koje je prihvaćeno i u EU. Od toga je profitirala i BiH, s obzirom na želju srpskih nacionalista da ujedine Republiku Srpsku a Srbijom“.
No, Merkel je, smatra novinar Tagescajtunga, kao i mnogi drugi zapadni političari, „potcenila snagu nacionalizma“ u regionu. Građanski pokret, demokratsku opoziciju i one koji su pružali otpor Zapad je „odbacivao kao nevažne“. „Ni Merkel nije dovoljno energično reagovala na gušenje slobodnog mišljenja, hapšenja novinara, ugnjetavanje opozicije, seksualnih i drugih manjina u Srbiji i regionu“, piše list.
„Kada je Putin počeo ne samo politički, već i vojno da pomaže Srbiji, to gotovo uopšte nije privlačilo pažnju. Ruske tajne službe bile su uključene u antizapadne pokušaje puča u Makedoniji i Crnoj Gori, a aktivni su i u entitetu BiH Republici Srpskoj. I Turska i Kina, s obzirom na politički vakuum, pokušavaju da osnaže svoje pozicije na Balkanu. Zapadnim sagovornicima promaklo je da nacionalisti nastavljaju da sprovode svoje dugoročne ciljeve, i to ne samo u Srbiji.“
„To je posebno vidljivo u BiH. Negiranje zločina i propagiranje istorijskih laži kojima se od zločinaca prave heroji mnogi zapadni političari i diplomate su prihvatali. Njihovo nepoznavanje istorije, naivnost i dobroćudnost su nacionalistički orijentisani političari nemilosrdno iskoristili“, piše Erih Ratfelder u tekstu za Tagescajtung.
Daleki cilj
„Sada se Aleksandar Vučić i Edi Rama dobro razumeju, ali i u vremenima kada zbog Kosova gotovo da nisu hteli ni da se rukuju, bili su istog mišljenja kada je reč o poštovanju prema Angeli Merkel“, piše Noje cirher cajtung. Švajcarski list ocenjuje da se kancelarka na takvom odnosu zahvalila oproštajnom posetom Beogradu i Tirani. Ali, naglašava se, iako Zapadni Balkan nikada nije bio spoljnopolitički prioritet nemačke kancelarke, ipak joj nije bilo svejedno šta se dešava u regionu.
Zvanični Berlin još uvek podržava daleki cilj – učlanjenje zemalja zapadnog Balkana u EU. Ali, realizacija tog cilja u doglednom vremenu je „iluzija“, piše švajcarski list i podseća na Berlinski proces koji je 2014. pokrenula Merkel, ali koji je dao „mršave rezultate“: ukidanje rominga i institucionalizovanu razmenu mladih. S obzirom na to da je taj region bio poprište ratova, za Merkel, kao i za mnoge druge političare, prioritet je bio stabilnost. „Taj cilj je umnogome ostvaren“, ocenjuje Noje cirher cajtung, ali i dodaje da su važna pitanja ostala nerešena – dijalog Srbije i Kosova nije dao rezultate, a u nekim drugim zemljama uočava se pogoršanje situacije.
„U BiH i Crnoj Gori se etnička raznovrsnost zloupotrebljava za političke igre. Tokom proleća se čak pojavio i anonimni predlog za promenu granica po etničkim kriterijima. Nakon hapšenja Mladića, Srbija se nadala bržem putu ka učlanjenju, ali Merkel je insistirala na priznanju Kosova, što je i sada tabu u Srbiji. Zbog srpsko-albanskih antagonizama udvaralo se Vučiću i Rami, bez obzira na autoritarne tendencije u načinu njihovog vladanja. Demokratska opozicija zamerala je Merkelovoj što je otvoreno snažila Vučića. Sve dok postoji stabilnost na unutrašnjem i proračunatost na spoljnopolitičkom planu, vladarima se gledalo kroz prste po pitanju nedostataka u oblasti pravne države.“
Nemačka je glavni investitor u Srbiji. Dobavljač u automobilskoj industriji ’Leoni’ otvorio je nedavno u Srbiji svoju četvrtu fabriku i spada u najvećeg poslodavca u Srbiji. Pa ipak, više resursa se odliva nego što se uliva u zemlju, citira švajcarski list Dušana Reljića iz nemačke Fondacije za nauku i politiku. Deficit šest država zapadnog Balkana u odnosu na EU je tokom protekle decenije iznosio 100 milijardi evra. Tome treba dodati i desetine hiljada ljudi koji svake godine napuštaju Balkan u pravcu zapadne Evrope. Reljić se zato zalaže da se taj region ’ekonomski integriše’ u EU i ističe da je on ’strukturno-zapušteno i Evropskom unijom okruženo ostrvo’, za čiji budući odnos sa EU ni Brisel ni Berlin nemaju stratešku viziju“, zaključuje švajcarski Noje cirher cajtung.
Merkel – simbol vremena, koje je prošlo
Angeli Merkel ne preostaje ništa drugo, osim da apeluje na EU i traži od svog naslednika da mu Balkan bude u srcu“, ocenjuje se u komentaru objavljenom u listu Rajniše post. „To je premalo i zato je njena poseta, uprkos pohvala za angažman, povezana sa slutnjom da će se u postmerkelinoj eri problemi i konflikti još više zaoštravati.“
„Ostaj nam zdravo Angela i uzmi Vučića sa sobom“, piše isti list u posebnom članku, prenoseći pisanje portala „Nova iz Srbije. Merkel je bila zainteresovana za „mir na evropskoj periferiji i sigurnost nemačkih investicija, ali ne baš mnogo za demokratiju“. U simboličnom smislu, poseta Merkelove bila je veoma važna, citira list bivšeg ambasadora Srbije u Berlinu Ognjena Pribičevića, a njegovom rečenicom i završava članak: „Da budemo realni, Angela Merkel je simbol jednog vremena koje je prošlo.“
Priredila Jasmina Rose
Naslovna fotografija: Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll
Izvor Dojče vele, 15. septembar 2021.
BONUS VIDEO:
