Špigl: Sedam kriza i katastrofa Angele Merkel

Mandat odlazeće nemačke kancelarke, kako ga opisuje najvažniji nemački nedeljnik u svom „prvom osvrtu na nasleđe Angele Merkel“, u velikoj meri „oblikovalo je sedam kriza i katastrofa“

Posle 16 godina na vlasti, bliži se kraj mandata nemačke kancelarke Angele Merkel. Svoju partiju ona ostavlja na rubu izbornog poraza, svoju zemlju nestabilnijom, a Evropsku uniju razjedinjenijom nego što je bila. Razume se, nije sve to samo njena zasluga. Ali nedeljnik Špigl svejedno ocenjuje da za Angelom Merkel ostaje osećaj razočarenja.

Dugi period njene vladavine predstavlja „eru propuštenih prilika“. Ovih 16 godina bile su ispunjene „dotad neviđenim pretnjama“, a „Angela Merkel imala je mnogo šta da je preporuči kao savršenog kancelara za takvo doba, potencijal da bude Božiji dar istorije“, navodi Špigl i napominje da je „njen posao bio da pronađe odgovore – prvo i pre svega za Nemačku, ali i za Evropu i za svet“.

Sedam kriza i katastrofa

Mandat odlazeće nemačke kancelarke, kako ga opisuje najvažniji nemački nedeljnik u svom „prvom osvrtu na nasleđe Angele Merkel“, u velikoj meri „oblikovalo je sedam kriza i katastrofa. To su finansijska kriza; kriza evra; predsednik Rusije Vladimir Putin; ogroman priliv izbeglica; Donald Tramp kao sinonim za napade na liberalnu demokratiju; klimatske promene i pandemija virusa korona. Ove pretnje i krize dominirale su i bacile senku na njenu vladavinu. Takvo je bilo njeno vreme, njena epoha“, opisuje Špigl, uz obilje prigodne patetike iza koje sledi možda i neočekivano oštar sud.

Pa se tako navodi da se kancelarka, istina, izborila s finansijskom krizom 2008. „u monetarnom i tehnokratskom smislu“, ali narodu nije objasnila „zašto je vlada morala da spašava banke iz krize koju su same stvorile, što je ljude učinilo nepoverljivim prema politici i političarima“.

Zona evra nije se raspala, ali, „Evropi je sada lošije nego na početku mandata Angele Merkel… Mašinerija je“, navodi Špigl, „nekako nastavila da radi, ali ’velike strategije‘ za snažnu Evropu nije bilo“.

Jevanđelista nemačkog biznisa

Štaviše, prigovara joj ovaj nemački nedeljnik sa svoje pozicije vernog zastupnika evroatlantističkih interesa, kada je reč o odnosu Angele Merkel prema Vladimiru Putinu, „nekadašnji idealista transformisao se u vodećeg jevanđelistu nemačkog biznisa. Tvrdoglavo se držala planova za izgradnju gasovoda ’Severni tok 2‘, iako je to izazvalo gnev Sjedinjenih Država i potkopalo kredibilitet njene zemlje. Sankcije protiv Putinovog režima uvodila je samo u malim dozama“, a njen „preokret još je uočljiviji u slučaju Kine… Njena kritika režima u Pekingu bila je, u najboljem slučaju, tiha“.

Merkelova je bila, navodi se dalje, „svetionik Zapada i prorok vrednosti demokratije“, međutim, politiku otvorenih vrata za migrante — što Špigl vidi kao prelomnu tačku njene političke karijere — zamenila je dilom s predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom o zaustavljanju migrantskih talasa kako ne bi ugrozila svoje izborne šanse. Da bi se potom, iako su je posle izbora Donalda Trampa za predsednika Amerike proglašavali za „lidera liberalnog Zapada“, ispostavilo da „nije uspela ni da postane lider ujedinjene Evrope“. A na kraju je pandemija virusa korona pokazala i da joj „nedostaje moći da efikasno upravlja čak i sopstvenom zemljom tokom najtežih momenata koje je posleratna Nemačka videla… Postala je slabić koji samo čeka da istekne poslednja godina mandata“.

Sve u svemu, zaključuje se ipak nešto velikodušnije, „vladavina Angele Merkel nije bila ispunjena samo lošim vestima“ i „njena era ostaće upamćena prvenstveno po tome što je državu održala u ravnoteži“. Međutim, „u svim najvažnijim međunarodnim pitanjima, poput stanja Evropske unije i čitavog Zapada i važnosti liberalne demokratije u svetu, situacija je mnogo lošija nego što je bila pre 16 godina. Angela Merkel bila je deo kolekcije svetskih lidera koji su se pokazali nesposobnim da spreče ovakav razvoj događaja“.

Regionalna sila

Zašto je zapravo nemački Špigl ovoliko nezadovoljan rezultatima šesnaestogodišnjeg kancelarskog mandata Angele Merkel? Kakav je bilans njene vladavine? I zašto Fajnenšel tajms, dve nedelje uoči izbora za Bundestag 26. septembra, tvrdi da „Evropi nisu potrebne još četiri godine ’merkelizma‘“?

Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili diplomata Zoran Milivojević i saradnik Instituta za političke studije Dušan Gujaničić.

„Tokom mandata Angele Merkel“, ocenjuje Zoran Milivojević, „Nemačka je potvrdila svoju ekonomsku snagu, ali to nije uspela da pretoči i u veću političku snagu i da se svrsta u red globalnih sila. Ostala je regionalna sila, premda, istini za volju, nešto više od toga možda nije bilo ni moguće s obzirom na njenu istoriju i na sadašnji odnos snaga u svetu, u kome dominacija Zapada opada. A opet, činjenica je i da Evropsku uniju ostavlja u lošijem stanju od onog koje je zatekla, već i stoga što se, izlaskom Velike Britanije, pokazalo da proces EU integracija može da bude i reverzibilan. I proces proširenja je potpuno zaustavljen, a u globalnim okvirima na Evropsku uniju se ne računa kao na silu prvog reda“.

Doduše, skreće pažnju Dušan Gujaničić, „dolasku Angele Merkel na vlast prethodilo je veliko proširenje EU na 10 država iz Centralne i Istočne Evrope 2004. godine. To je otežalo funkcionisanje EU, a onda su 2005. usledili i neuspeli referendumi o evropskom ustavu u Francuskoj i Holandiji. Sve je to predstavljalo svojevrsnu prekretnicu u EU, koju je ona dobila u nasleđe“.

Odnosi sa Rusijom i Kinom

Tek, smatra Zoran Milivojević, očuvanje relativno dobrih odnosa sa Vladimirom Putinom i Si Đinpingom — uprkos drastičnom zaoštravanju odnosa Zapada sa ovim dvema silama — „predstavlja jedan od pozitivnijih ishoda vladavine Angele Merkel“. S tim što je, dodaje „Sputnjikov“ sagovornik, „takva situacija iznuđena potrebama nemačke privrede. Ova zemlja ne bi mogla da se razvija bez odnosa sa Rusijom i Kinom, to je za Nemačku conditio sine qua non. Tako da se, imajući u vidu zategnute globalne odnose, ovo može smatrati njenim konstruktivnim doprinosom stabilnosti u svetu, jer na koncu ipak nije dozvolila da Evropa bude stavljena u funkciju nekih tuđih interesa koji bi mogli da ugroze stabilnost same Evrope. Zato je i gasovod ’Severni tok 2‘ na kraju ipak izgrađen, uprkos pokušajima Sjedinjenih Država da to spreče, kako bi time bilo sprečeno i zbližavanje Berlina i Moskve, od koga Vašington zazire“.

Kao realna političarka, napominje Dušan Gujaničić, „Merkelova je izdržala pritiske i gasovod do Rusije je izgrađen. Ipak, i dalje ostaje pitanje da li je upravo Nemačka, uz svu svoju ekonomsku moć i centralnu ulogu u Evropi, ona slaba karika kada je reč o stvaranju autonomnije evropske uloge u odnosu na SAD. Za 16 godina Angele Merkel Evropa nije uspela da poveća stepen svoje nezavisnosti“.

„Osim ako je“, naglašava Zoran Milivojević, „to bilo u funkciji zaštite nemačkih ekonomskih interesa… Iz istog razloga će se Nemačka grčevito boriti i za očuvanje evrozone, od koje ona ima ubedljivo najveću korist“.

Pitanje naslednika

A sada će, posle odlaska Angele Merkel u penziju i pre nego što odlazeća kancelarka dobije naslednika podjednake političke težine, predviđa Dušan Gujaničić, „francuski predsednik Emanuel Makron pokušati da iskoristi situaciju, da popuni prazninu koja nastaje njenim odlaskom i preuzme dizgine Evrope. Koliko je to realno, drugo je pitanje, ne samo zbog stanja u kome se nalazi sama Francuska, već i zato što on ne može da računa ni na iole značajan broj saveznika unutar EU“.

„Trenutno, u Evropskoj uniji ni na vidiku nema nikoga ko bi mogao da nadomesti ulogu Angele Merkel, kakav god bio konačni bilans njenog mandata. Makron to sigurno ne može, dok će ko god je bude nasledio na mestu nemačkog kancelara, najpre morati da se potvrdi samim Nemcima, pa tek onda će moći da pokuša da se nametne i ostatku EU. Dakle, u bliskoj budućnosti ne treba računati na to, zbog čega EU i dalje ostaje bez uticajnog glasa na svetskoj sceni“, zaključuje Zoran Milivojević.

 

Autor Nikola Vrzić

 

Naslovna fotografija: Clemens Bilan/EPA

 

Izvor Sputnjik, 17. septembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u