Šta nemačke stranke uoči izbora misle o Kosovu?

Kad je reč o odnosu prema Srbiji i „Kosovu“, AfD ima drugačije mišljenje od većine stranaka u parlamentu, ali se u jednom pitanju slaže sa Levicom: „Kosovo“ nikada nije trebalo priznati

DV istražuje: kako stranke koje će po svoj prilici nakon izbora 26. septembra da uđu u Bundestag doživljavaju region Zapadnog Balkana? U prvom delu istraživanja govore predstavnici demohrišćana i socijaldemokrata.

Nemačka je početkom godine pokrenula diplomatsku ofanzivu s ciljem da vrati region Zapadnog Balkana visoko na listu prioriteta Evropske unije. Berlinski proces, koji je 2014. pokrenut dobrim delom i na inicijativu Angele Merkel, nastavlja se i posle izbora, nakon odlaska nemačke kancelarke s političke pozornice.

Ali, šta je s kontinuitetom te politike? DV je razgovarao s predstavnicima stranaka koje će najverovatnije da formiraju buduću koaliciju u Nemačkoj, kao i sa predstavnicima parlamentarnih stranka s levog i desnog ruba političkog spektra u Bundestagu.

Demohrišćani na liniji Angele Merkel

Demohrišćani (CDU/CSU) su u poslednjih 16 godina kontinuirano na vlasti i sigurno je da su oni, s kancelarkom Angelom Merkel na čelu, bili nosioci spoljnopolitičkih smernica Nemačke na Zapadnom Balkanu, a u tom delu Evrope bili su aktivni i tokom dramatičnih devedesetih.

Spoljnopolitički portparol poslaničke grupe CDU/CSU Jirgen Hart, u razgovoru za DV tvrdi da nemački demohrišćani i dalje ostaju pri svojoj dosadašnjoj politici kada je u pitanju Zapadni Balkan, a posebno kada je reč o EU perspektivi svih zemalja tog regiona.

„Mi želimo da zemlje Zapadnog Balkana postanu članice EU“, kaže Hart, ali u istom dahu dodaje: „Nisu u svim zemljama regiona isti izazovi, ali nas kao Nemce posebno zanima da li se zaista implementiraju sve odluke vezane uz pitanja pravne države. U mnogim zemljama još uvek je prisutan visok stepen opasnosti od korupcije i organizovanog kriminala i to je ono što naravno interesuje i građane u Nemačkoj.“

Hart kao jedan od najvećih problema u regionu vidi nerešen odnos između Srbije i Kosova. On u svakom slučaju, kaže političar CDU, mora biti rešen pre ulaska Srbije u EU i zato je važno da se pregovori pokrenu s mrtve tačke. Ipak, jedno je za demohrišćane jasno: „Na kraju tog procesa očekujemo da Srbija prizna Kosovo kao samostalnu državu sa samostalnom vladom. Od toga smo trenutno veoma udaljeni, ali smatram da bi to trebalo da bude cilj pregovora“, odlučan je Hart.

Kada je u pitanju ideja o promeni granica, spoljnopolitički portparol demohrišćana u Bundestagu zastupa poznat nemački stav.

„Ideju promena granica treba jasno odbaciti, ne samo u BiH, već i u zemljama koje okružuju BiH. Tu bih jasno spomenuo Srbiju kojoj treba staviti do znanja da se pitanje članstva u EU ne povezuje samo s Kosovom, već i sa ponašanjem kada je u pitanju BiH. Ali, mislim da se sve to može rešiti razgovorima.“

Šmit je dobar izbor

Drugi veliki spoljnopolitički zalogaj na Zapadnom Balkanu jeste pitanje unutrašnjeg uređenja Bosne i Hercegovine. I tu je nemačka vlada, s Hartovom stranačkom koleginicom Angelom Markel, ove godine pokrenula inicijativu slanjem političara CSU Kristijana Šmita na poziciju visokog predstavnika u BiH.

„Ja sam vodio brojne razgovore sa Kristijanom Šmitom i održavali smo svakodnevni kontakt. Mislim da on jasno vidi da je već godinama – van formalnih struktura koje tamo vladaju – stvarnost veoma daleko od pomirenja između različitih etničkih grupa. Tu bi trebalo obaviti još mnogo posla na nivou društva. I tu je potreban trud, ne samo građana BiH, već i susednih država, kao i EU. Mislim da je Kristijan Šmit prava osoba koja je u stanju da se uhvati u koštac s tim problemom.“

Kontinuitet zagarantovan i nakon izbora

Hart ne sumnja da će politika Nemačke prema Zapadnom Balkanu i nakon izbora biti u znaku kontinuiteta.

„Mislim da će u nemačkoj politici prema Zapadnom Balkanu i dalje vladati kontinuitet i to bez obzira na to koja stranka će voditi buduću vladu i koji ministar će voditi spoljne poslove. Sigurno će na drugim planovima spoljne politike doći do promena – i to ne ako Armin Lašet (CDU) bude na čelu vlade, već i ako recimo bude formirana koalicija socijaldemokrata, Zelenih i Levice. Ali, kada je u pitanju Zapadni Balkan, mislim da stanovnici tog regiona mogu očekivati da će Nemačka ostati pri svom kursu i da će Berlin unutar EU ostati zastupnik interesa Zapadnog Balkana, pogotovo što se tiče perspektive punopravnog članstva. Ipak, moram reći i da unutar EU mora da bude obavljeno mnogo posla kad je u pitanju uveravanje partnera u potrebu očuvanja te perspektive“.

I socijaldemokrate za kontinuitet

Nils Šmit je spoljnopolitički portparol stranke koja trenutno ima najviše izgleda da, nakon izbora 26. septembra, izađe kao najjača politička snaga. Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) je i poslednje četiri godine učestvovalo kao manji partner u radu savezne vlade, a vicekancelar Olaf Šolc ima dobre šanse da nasledi Angelu Merkel na mestu kancelara.

Šmit, kao i njegov demohrišćanski kolega Hart, ističe da se perspektiva ulaska zemalja zapadnog Balkana u EU ne dovodi u pitanje. „Mi imamo zemlje na Zapadnom Balkanu koje, uprkos tekućih pregovora o pitanjima pravne države ili razvoja demokratije, prave korake unazad umesto unapred, kao što je to primer sa Srbijom. U Srbiji se susrećemo s više nego očiglednim ograničenjima slobode medija, te ograničenjima delovanja političkih stranaka. Zbog toga Srbija, kad govorimo o važnim Kopenhaškim kriterijumima, nije napredovala nego je nazadovala.“

Pitanje priznanja Kosova i za nemačke socijaldemokrate osnovno je pitanje napretka na Zapadnom Balkanu. „Mi nećemo u EU moći da primimo zemlje koje imaju nerazrešena granična pitanja sa susedima. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga nam je potrebno rešenje otvorenog pitanja između Srbije i Kosova. Potrebno nam je i zbog toga kako bi sve članice EU mogle da priznaju Kosovo“, zaključuje Šmit.

Šmit podržava Šmita

Šmit takođe smatra da je odlazak nemačkog političara Kristijana Šmita na funkciju visokog predstavnika u BiH – dobar potez. „Gospodin Šmit je na novi položaj otišao uz nadstranačku podršku, on je veoma iskusan političar koji dobro poznaje BiH. Ta zemlja ima mnogo problema, poput izbornog zakona koji funkcioniše po etničkim kriterijumima, pitanje centralnih organa… Naša želja je da BiH postane funkcionalna država koja će na kraju postati i članica EU.“

Nils Šmit smatra da je Hrvatska veoma važan pomagač kada se radi o EU-perspektivi susednih zemalja, ali i kada je u pitanju rešenje problema u BiH. „Zemlje koje su već u EU i dobro poznaju region veoma su važni partneri i za nemačku vladu. Hrvatska tu ima i posebnu odgovornost da i dalje pruža otpor insistiranju hrvatske zajednice u BiH na secesiji i da i dalje podržava celovitost BiH“, rekao je političar SPD u čijoj nadležnosti se u poslednje četiri godine nalazilo i Ministarstvo spoljnih poslova s Hajkom Masom na čelu. A Mas je, uz Merkel, bio jedan od motora nemačke diplomatske ofanzive na Zapadnom Balkanu.

„Prilično sam siguran da će se pojačane diplomatske aktivnosti Nemačke u tome da se Zapadni Balkan zadrži visoko na lestvici prioriteta Evropske unije nastaviti i nakon izbora, bez obzira na to koja politička konstelacija da dođe na vlast. Po tom pitanju među demokratskim strankama u parlamentu vlada veoma stabilan konsenzus“, zaključuje Nils Šmit u razgovoru za DV.

 

Autor Nenad Krajcer

 

Izvor Dojče vele, 21. septembar 2021.

 

Levica i AfD: Priznanje Kosova je bila greška

DV istražuje: kako stranke koje će po svoj prilici nakon izbora 26. septembra da uđu u Bundestag doživljavaju region Zapadnog Balkana? U drugom delu istraživanja govore predstavnici Levice i AfD.

Levica i Alternativa za Nemačku (AfD), nemačke stranke krajnje levog i krajnje desnog političkog spektra u Bundestagu, oduvek su bile skeptične, kako prema projektu Evropske unije, tako i prema prejakom spoljnopolitičkom uticaju Nemačke. To naravno važi i za područje Zapadnog Balkana.

Kako te stranke koje će najverovatnije ući u Bundestag nakon izbora 26. septembra, a s obzirom na njihove poznate stavove, gledaju na Zapadni Balkan – posebno u svetlu diplomatske ofanzive koju je Berlin početkom ove godine pokrenuo kako bi taj region i dalje održao na listi spoljnopolitičkih prioriteta, kako Nemačke, tako i Evropske unije?

„Levica je otvorena prema željama zemalja Zapadnog Balkana za ulazak u Evropsku uniju, ali pod uslovom da većina građana tih zemalja to zaista i želi. Mi smo u suštini za to da se građani svake od tih zemalja direktno, a to znači putem referenduma, odluče za ili protiv ulaska u EU“, kaže u razgovoru za DV Žaklin Nastić, poslanica Levice u Bundestagu i potpredsednica parlamentarnog Nemačko-južnoevropskog odbora.

Nastić smatra da se u pregovorima o ulasku u EU, suviše malo pažnje obraća na socijalna pitanja. To sa sobom nosi negativne posledice, kaže Nastić, kako u Rumuniji i Bugarskoj, tako i u Hrvatskoj. „Na slučaju Hrvatske smo videli da je brodogradnja te zemlje propala zbog konkurencije u EU, a to je doprinelo da još više građana Hrvatske mora da traži posao na zapadu Evrope. Hrvatska jeste u EU, a iako su time rešeni neki problemi, nastali su novi“, zaključuje Nastić.

„Kosovo nikada nije trebalo priznati“

U vezi s jednim od najvećih problema na Zapadnom Balkanu, nerešenim pitanjem odnosa Srbije i Kosova, Nastić potvrđuje staru skepsu nemačke krajnje levice kada je u pitanju priznanje novonastalih zemalja na području bivše Jugoslavije: „Kao stranka međunarodnog prava i dalje smo protiv diplomatskog priznanja Kosova čije odvajanje od Srbije nije bilo u skladu s međunarodnim pravom. Na konzularnom nivou možemo i dalje s Kosovom da održavamo kontakte, ali ambasada mora da bude zatvorena. Tim korakom bi bili takoreći u trendu: u poslednjih pet godina 15 zemalja povuklo je priznanje Kosova, dok ih je samo pet priznalo Kosovo“, kaže političarka Levice iz Hamburga.

Ona oštro kritikuje ulogu Nemačke na jugoistoku Evrope. „Briselski proces koji je pokrenut 2014. i koji je trebalo da rezultira približavanjem vlada u Beogradu i Prištini, praktično je potonuo. Kada su 2018. srpski predsednik Vučić i tadašnji predsednik Kosova Tači najavili razmenu teritorija, Berlin je ponovo morao da se umeša kako bi sprečio dogovor“, kaže Nastić i nastavlja u istom tonu: „Nemačka je u poslednjih 30 godina često bila deo problema, a retko deo rešenja na Balkanu. Umesto još jedne diplomatske ofanzive koja ionako ništa neće da promeni, potreban nam je temeljni socijalni i ekonomski preokret u regionu do kojeg bi trebalo da dođe uz zajedničke napore EU, Kine, Rusije i SAD, kao i snaga na licu mesta.“

„Provincijski političar“ – adut nemačke spoljne politike

Zbog svega toga ne čudi što Žaklin Nastić smatra da dolazak Kristijana Šmita na mesto visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini neće doprineti poboljšanju situacije: „Taj provincijski političar, koji je do sada jedino ostao u pamćenju po izjavi ’An Apple a Day keeps Putin away’, sigurno neće pomoći u rešavanju komplikovanih unutrašnjepolitičkih problema u Bosni i Hercegovini.“

Nastić i samu funkciju visokog predstavnika u BiH smatra suvišnom: „Novcem koji bi se uštedeo ukidanjem te funkcije mogao bi da se ojača ekonomski program za tu balkansku zemlju kako bi se njoj zaista pomoglo da krene dalje u rešavanju socijalnih problema“, glasi njeno rešenje.

Za razliku od ostalih stranaka u Bundestagu koje po pravilu smatraju da bi Evropska unija morala pojačano da se angažuje na Zapadnom Balkanu, između ostalog i zbog toga da trku za prevlast u tom delu Evrope ne bi u svoju korist rešile Rusija, Kina ili Turska, Nastić iz Levice smatra da rešenju problema na Zapadnom Balkanu moraju da doprinesu svi faktori, što znači sve zapadnobalkanske zemlje, uz pomoć EU, ali i Rusije, Kine i SAD.

Skepsa AfD prema proširenju

Poslanička grupa stranke Alternativa za Nemačku (AfD) u Bundestagu na političkom spektru zauzima krajnje desnu poziciju. Ta stranka je svoj uspon započela kritikom Evropske unije, a učvrstila kritikom izbegličke politike. Zato ne čudi što bivši portparol predsednice te stranke Alis Vajdel i aktuelni potpredsednik Nemačko-južnoevropske parlamentarne grupe Markus Fronmajer, na početku razgovora za DV iznosi skepsu kada je reč o proširenju EU.

„Kad je u pitanju proširenje Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana, nas tu pre svega interesuju pitanja bezbednosti i pitanja migracija, i tu smo kritični – i to između ostalog jer je problem u islamizmu, organizovanom kriminalu ili ilegalnim migracijama. Ne smemo da zaboravimo da migrantske rute prolaze kroz te zemlje i zbog svega toga moram da kažem da trenutno odbacujemo proširenje EU na taj region“, kaže Fronmajer.

AfD gaji posebnu skepsu kada je u pitanju jugoistok Evrope zbog pitanja islamizma: „Kada govorimo o islamizmu i kad se osvrnemo na Bosnu i Hercegovinu, moramo da spomenemo da se tamo dogodila regrutacija za ’Islamsku državu’, a to su stvari zbog kojih bi se trebalo zamisliti. Moramo da spomenemo i uticaj Turske koja po Albaniji gradi džamije“, kaže poslanik AfD.

Ostati prisutan u regionu

I kad je reč o odnosu prema Srbiji i Kosovu, AfD ima drugačije mišljenje od većine stranaka u parlamentu, ali se u jednom pitanju slaže sa Levicom: Kosovo nikada nije trebalo priznati. Fronmajer potvrđuje ono što je još pre nekoliko godina u razgovoru za DV rekao spoljnopolitički portparol AfD Armin-Paulus Hampel: „Priznanje Kosova bila je velika greška. Ta državna tvorevina nije u stanju sama da preživi. Već duže vreme ta zemlja je primalac pomoći, a Nemačka tu snosi najveći trošak. Ogroman novac troši se na projekte koji čak pojačavaju migracije prema Nemačkoj, a to nije prihvatljivo“, smatra političar AfD, koji takođe, kao i Žaklin Nastić iz Levice, smatra da razmena teritorija u svrhu poboljšanja odnosa nije rešenje koje bi trebalo tako lako odbaciti, kao što je to učinila nemačka vlada.

Što se Bosne i Hercegovine tiče, Fronmajer smatra da je tamo, za razliku od Kosova, prisustvo Nemačke poželjno, i to iz nekoliko razloga. „Što se tiče Bosne i Hercegovine, smatram da ima smisla što smo tamo prisutni i što pomažemo projekte koji imaju perspektivu. Ja bih te projekte podelio u tri područja: prvo je sprečavanje migracija. Mi moramo tim državama da pomognemo da bolje amortizuju pritisak migranata i da ih po potrebi vraćaju. Drugo pitanje jeste odnos prema islamizmu. Tu moramo posebno da podržimo projekte u Bosni i Hercegovini. I treće je naravno borba protiv organizovanog kriminala. To su tri područja na kojima mora da bude saradnje“, smatra Fronmajer.

Ono na šta svakako ne bi trebalo bacati novac su, prema mišljenju političara AfD, „besmisleni klimatski projekti, poput npr. finansiranja ekološki prihvatljivog javnog prevoza“.

„U nemačkom je interesu da tamo ostanemo aktivni i prisutni, posebno u okviru razvojne pomoći. Kina i Turska pokazuju sve veće interesovanje za taj region, naravno tradicionalno i Ruska Federacija, i tu Nemačka mora da gleda kako da i dalje u regionu ostane aktivna kako ne bi izgubila priključak“, zaključuje Fronmajer.

 

Autor Nenad Krajcer

 

Naslovna fotografija: Oskar Kadaksoo on Unsplash

 

Izvor Dojče vele, 21. septembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u