Kakav je epilog izbora u Rusiji?

Da li su rezultati izbornog procesa u Rusiji opravdali očekivanja? Kako je promenjen raspored u Dumi? Koje su partije učestvovale u nadmetanju? Da li je bilo neočekivanih obrta?

Može se sa sigurnošću reći da je predizborna kampanja za parlamentarne izbore u Rusiji, održane od 17. do 19. septembra, bila jedna od najneupečatljivijih u proteklih nekoliko izbornih ciklusa. Da se kojim slučajem neki turista slučajno obreo u Moskvi ovog septembra, čije vremenske prilike više podsećaju na ranu zimu nego na topli početak jeseni, zasigurno ne bi ni primetio da se približavaju izbori. Gotovo da i nije bilo bilborda s političkim sadržajem nijedne partije, uključujući i vladajuću Jedinstvenu Rusiju, a o plakatima koji u drugim zemljama u neprekidnom nizu pokrivaju zidove čitavih zgrada nije bilo ni govora.

Tu i tamo slučajni posetilac mogao bi da primeti plakat veličine većeg letka zalepljen na državne oglasne table kojih je mnoštvo u moskovskim rejonima. Ovi plakatići uvek su predstavljali kandidate Jedinstvene Rusije u jednomandatnim izbornim jedinicama i nekako su, naizgled slučajno, u potpunosti zamenili sve dotadašnje objave, pa čak i one koje su govorile o tome ko je načelnik rejonske policijske stanice zadužen za red i mir moskovskih spavaćih kvartova. Drugi kandidati bili su nevidljivi, a njihovi plakati su brzo skidani sa svih javnih površina. Iz izloženog opisa vidi se da su Jedinstvenoj Rusiji bili najvažniji glasovi u jednomandantnim izbornim jedinicama u kojima ona osvaja tradicionalno više mandata nego po partijskim spiskovima.

Učesnici

Na ovim izborima nisu učestvovali kandidati nesistemske opozicije. U ranijim periodima oni su tradicionalno imali problema s registracijom svojih kandidatura jer je na njihovom primeru izborna komisija uvek primenjivala najstrože aršine. Pregledani su svi potpisi, svaka tačka, svaka zapeta, imali su tretman kojem nisu podvrgavani kandidati sistemske opozicije. Čak i pod ovakvim uslovima sita i rešeta nesistemska opozicija svejedno je bila kako-tako predstavljena na izborima i nikada nije ostvarivala zavidan rezultat, sigurno ne na izborima za Dumu.

Ovom ciklusu prethodila je opsežna čistka nesistemskog opozicionog bloka, označavanje nesistemskih liberalnih medija kao inostranih agenata (neki od tih medija prethodno su nesmetano funkcionisali dugi niz godina), a aktivnim razbijanjem protesta početkom godine jasno je stavljeno do znanja i običnim građanima da je ulična podrška nesistemskoj opoziciji opasan poduhvat koji se može završiti zatvorskom kaznom.

Nesistemska opozicija nije se jedina u ovom ciklusu suočavala s problemima. Na meti državne Centralne izborne komisije bila je Komunistička partija Ruske Federacije ili bolje rečeno njeno manje poslušno krilo oličeno kontroverznim biznismenom Pavlom Grudinjinom, koji se pred biračima predstavlja kao rukovodilac kolhoza. Grudinjin je u poslednjem momentu odstranjen od učešća u izborima jer su mu pronađeni ofšor-računi u Belizeu, poreskom utočištu u Centralnoj Americi. On je pak tvrdio da je odavno prodao pomenutu kompaniju, te da ju je neko ponovo aktivirao uz dozvolu Centralne banke Belizea, a bez njegovog znanja. KPRF se nije izrazito bunila zbog ove odluke, jer je Grudinjin direktni konkurent večnom rukovodiocu te stranke Genadiju Zjuganovu, poznatom i našim čitaocima još iz 1990-ih godina.

KPRF se nalazila i na nišanu Jedinstvene Rusije, borba oko levičarskog elektorata bila je u punom jeku. Aktuelne vlasti koketirale su s vraćanjem na Lubjanku spomenika zloglasnom osnivaču boljševičke tajne policije, Poljaku Feliksu Dzeržinskom, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je kao jedan od nosilaca partijskog spiska Jedinstvene Rusije davao pozitivne izjave o Staljinu, koje je već sutradan reinterpretirao kako ne bi naudio svojoj diplomatskoj reputaciji. Protiv KPRF su korišćene i prljave metode dvojnika na izborima, uključujući i partiju „Komunisti Rusije“, čiji se pun naziv na glasačkom listiću malo razlikovao od naziva KPRF. Okretanje levom konzervativizmu u Rusiji je logičan trend ukoliko imamo u vidu pogoršanje socijalnog stanja u zemlji i nostalgiju za minulim vremenima.

Ovlašćeno lice tokom prebrojavanja glasačkih listića na izborima u Rusiji (Foto: Kirill Kukhmar/TASS)

KPRF je bila glavni izazivač na ovim izborima. Liberalno-demokratska partija Rusije Vladimira Žirinovskog našla se pred padom popularnosti. Zapaljiva skandalozna retorika njenog lidera sve je manje šokantna što se više koristi, a i LDPR je mnogostruko puta dokazala da ne može doći do vlasti i ispuniti svoj nacionalpopulistički program. LDPR se borila za glasove s novonastalom koalicijom Pravedne Rusije i pokreta Za istinu, čiji je osnivač Zahar Prilepin. Ova koalicija pokrila je širok spektar glasača od KPRF, LDPR, pa čak i dela sistemski nastrojenih liberala zbog centrističkog krila Pravedne Rusije. Zahar Prilepin nastojao je da oduzme birače prvenstveno KPRF-u, izlazeći sa staljinističkim izjavama kojima je premašivao retoriku komunista, ali i od LDPR, insistirajući na priznanju Donjecke i Luganske Narodne Republike. KPRF je uspešno uspela da odoli ovim napadima, LDPR nije.

U Dumu prolazi još i stranka Novi ljudi, koju mnogi označavaju kao kremaljski projekat kontrolisane liberalne partije, što je bio zadatak izvesnog Surkova u prethodnom periodu, ali on nije u tome uspeo i pao je u nemilost.

Rezultati

Jedinstvena Rusija nadmašila je i očekivanja, i sva istraživanja, uključujući i ona sprovedena u državnim centrima za istraživanje javnog mnjenja. Sve procene, pa i ankete o izlaznosti sprovedene tokom izbora govorile su o 45 odsto osvojenih glasova po proporcionalnom sistemu, to jest federalnim partijskim spiskovima. Jedinstvena Rusija uspela je da osvoji 49 odsto glasova po ovom sistemu. Najoptimističnije procene broja mandata po jednomandatnim okruzima govorile su o 186 poslaničkih mesta, a Jedinstvena Rusija osvojila je čak 198 mesta od 225 koliko se ukupno bira po većinskom sistemu. Kada se najoptimističnije procene izraze u broju mandata, svode se na 304 mandata za Jedinstvenu Rusiju, a po poslednjim izbornim podacima ona osvaja 324 mandata i time lako zadobija osporavanu kvalifikovanu dvotrećinsku većinu poslanika u Dumi. Izbori su od početka bili rešeni u korist Jedinstvene Rusije, postavljalo se pitanje sa kolikom će većinom ona pobediti. Shodno tome, prebrojavanje glasova nije teklo u usijanoj atmosferi iščekivanja.

Pa ipak, zabeležen je jedan obrt, jedna drama na koju malo ko obraća pažnju, uključujući i zapadne zvaničnike kojima je cilj da delegitimizuju tekuće izbore. Naime, kada je ishod izbora već bio rešen, kada je obrađeno 95 odsto glasova, već idućeg dana, 20. septembra, došlo je do nagle promene izborne slike u Moskvi. U prestonici Rusije bilo je dozvoljeno i glasanje preko interneta, ali ti glasovi nisu uračunati na početku prebrojavanja glasova, nego sutradan, kada su bili obrađeni gotovo svi fizički glasovi. Do tog trenutka kandidati KPRF imali su solidnu prednost u odnosu na konkurente iz Jedinstvene Rusije, u šest od petnaest izbornih okruga u Moskvi. U nekim od njih ta prednost je iznosila devet odsto.

U roku od jednog sata, negde od podneva do 13 časova, naprasno su uneti internet-glasovi koji su okrenuli rezultat u Moskvi naglavačke. Odjednom su svi crveni (KPRF) delovi Moskve postali plavi (Jedinstvena Rusija). Slika je bila neodoljivo slična finišu američkih izbora kada se šest odlučujućih država iznenada okrenulo protiv Trampa glasovima preko pošte. Vredi naglasiti da je ključna razlika između ovih događanja u tome da je preokret u američkim izborima odredio krajnji izborni rezultat, dok sumnjivi obrt u Moskvi nije bitno uticao na promenu opšte slike. Jedinstvenoj Rusiji nisu bili potrebni mandati Komunističke partije RF u Moskvi za ostvarivanje bilo kakve većine.

KPRF je odmah uputila protest, Genadij Zjuganov izjavio je da ne priznaje elektronske glasove, partija je zatražila dozvolu za organizovanje protesta koja je bila promptno odbijena od strane moskovskih lokalnih vlasti pod izgovorom epidemioloških mera. Bez obzira na to, KPRF je u ponedeljak u Moskvi sprovela manji nedozvoljeni miting, na kome su učestvovali lideri te partije i kandidati koji smatraju da su pokradeni. Policija je bila prisutna, ali se nije mešala i nije pozivala demonstrante da se raziđu. Drugi partijski lideri ostali su nemi pred ovim događanjima.

Članovi i pristalice KPRF tokom protesta zbog preliminarnih rezultata parlamentarnih izbora u Rusiji, Moskva, 20. septembar 2021. (Foto: Reuters/Shamil Zhumatov)

Elektronsko glasanje bilo je primenjivano samo u nekolicini regiona, njihovi interesi nisu ugroženi. Ćute i predstavnici Zapada, koji ne žele da stanu u odbranu KPRF, jer ih ne smatraju svojim pulenima. Ispred SAD i EU mogle su se čuti samo oštre osude predizborne atmosfere i zastrašivanja nesistemske opozicije. Ne očekuje se da će zbog upitnih rezultata u Moskvi KPRF postati nesistemska opozicija, barem ne pod trenutnim rukovodstvom. Ostaće, međutim, tamna mrlja na elektronskom sistemu glasanja koja će naštetiti poverenju građana Rusije u demokratske institucije njihove države.

 

Aleksandar Đokić je asistent katedre za uporednu politiku Ruskog univerziteta prijateljstva naroda (RUDN) u Moskvi

 

Naslovna fotografija: RIA Novosti/Maksim Blinov

 

Izvor Pečat

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u