Tesna pobeda SPD-a u Nemačkoj, da li je na pomolu „semafor koalicija“?

Sve izgleda kao da je na pomolu takozvana vladajuća koalicija SPD, liberala (FDP) i Zelenih, koju po bojama tih stranaka mediji često zovu i „semaforska“

Nemački birači izašli su juče na istorijske parlamentarne izbore, koji će nakon 16 godina kormilarenja kancelarke Angele Merkel odlučiti sledećeg čelnika najuticajnije članice EU i najveće evropske ekonomije, ocenio je londonski Fajnenšel tajms. Prema prvim prognozama nakon zatvaranja birališta juče u 18 časova, Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) i vladajuća CDU-CSU vodile su tesnu borbu za prvu poziciju na političkoj sceni, izvestio je Tanjug.

Prema preliminarnim rezultatima parlamentarnih izbora u Nemačkoj, koje su televizije ARD i ZDF objavile u 22 sata, prednost SPD je porasla u odnosu na uniju CDU-CSU. Na osnovu malog uzorka prebrojanih glasova, SPD je vodio sa 25,8 odsto glasova prema ARD, a prema ZDF sa 26 procenata. Unija CDU-CSU imala je 24,2 odsto osvojenih glasova, odnosno 24,5 odsto. Na trećem mestu su Zeleni sa 14,3, a slede liberali sa 11,5. Desničarska Alternativa za Nemačku prelazila je 10 odsto, a Levica je tik iznad cenzusa od pet odsto.

Najveći pobednici izbora su SPD i Zeleni, koji su uspeli da poboljšaju pređašnji rezultat za više od pet odsto.

Aktuelne prognoze ostavljaju otvorene sve opcije za stvaranje koalicije, od velike, koja je prema istraživanjima najmanje omiljena u Nemačkoj, pa do „semafor” i „Jamajka” koalicije. Ukoliko ishod bude bio identičan prognozi, predstoji dugo formiranje nemačke vlade.

Parlamentarni izbori u Nemačkoj juče su protekli uz određene izmene koje su uslovljene virusom korona, tako da su glasačke kutije na otvorenom postavljene za one birače koji odbijaju da nose zaštitne maske, veli Tanjug.

Na jučerašnjim parlamentarnim izborima u Nemačkoj, pravo glasa imalo je oko 60,4 miliona Nemaca, što je gotovo milion birača manje nego pre četiri godine, na prethodnim parlamentarnim izborima 2017, prenose agencije. Oko 2,8 miliona ljudi glasa prvi put na izborima za Bundestag.

Istovremeno, prema nekim istraživanjima, čak oko 40 odsto nemačkih birača do juče nije bilo sigurno kome će dati svoj glas. Inače, Nemačka je podeljena na 299 izbornih jedinica, a najviše ih je u najmnogoljudnijoj saveznoj pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji (64), a najmanje u saveznoj pokrajini gradu Bremenu (dve). Ove godine se zbog pandemijskih uslova očekuje i rekordan broj glasača koji će glasati na daljinu.

Kako se navodi, njihov broj je u stalnom porastu poslednjih godina. Na izborima 2017. godine na taj način je glasalo 28,6 odsto birača, a predviđa se da će na ovim izborima putem pošte glasati gotovo 40 posto. Dvadeseti saziv Bundestaga mogao bi da bude i najveći do sada.

U zaokretu ka političkoj budućnosti većina anketiranih Nemaca istakla je juče da im neće nedostajati Angela Merkel na čelu nemačke vlade, pokazalo je istraživanje urađeno po nalogu dnevnika Augzburger algemajne. Tako je 52 odsto na pitanje „da li će vam nedostajati Merkelova nakon kraja njenog mandata” odgovorilo sa „ne”, odnosno „pretežno ne”. Na drugoj strani 38 odsto je kazalo da će im nedostajati Merkelova. Najveći broj onih kojima kancelarka neće nedostajati jeste među biračima desničarske Alternative za Nemačku (AfD).

Koliko u subotu uoči glasanja, Angela Merkel je ponovo podržala kandidata svoje Hrišćansko-demokratske stranke Armina Lašeta. Merkelova je pohvalila Lašeta na poslednjem skupu CDU u njegovom rodnom gradu Ahenu, kao „graditelja mostova koji će okupiti ljude”, prenosi Bi-Bi-Si.

Međutim, izgledi pred izbore su toliko neizvesni da je nemoguće predvideti ko će biti pobednik. Prema anketama, CDU, stranka desnog centra, gotovo je izjednačena sa socijaldemokratama (SPD), koje pripadaju levom centru. Kancelarka je ranije govorila da će izbegavati učešće u izbornoj kampanji, ali njena koalicija CDU-CSU izgubila je prednost, a prema anketama javnog mnjenja i sada kaska za socijaldemokratama, manjim partnerom u aktuelnoj vladi.

Nakon zdušne podrške odlazeće kancelarke, Armin Lašet je juče tokom glasanja uspeo da učini gaf bez presedana, javljaju agencije. Naime, kandidat za budućeg kancelara vladajuće CDU-CSU na jučerašnjem izjašnjavanju na parlamentarnim izborima u Nemačkoj izazvao je burnu diskusiju javnosti o ispravnosti predatog glasačkog listića.

On je, svesno ili nemarno, pogrešno presavio glasački listić, pa je prilikom ubacivanja u glasačku kutiju na biračkom mestu u Ahenu bilo jasno vidljivo za koga je glasao. Brojne kamere i fotografi jasno su slikom zabeležili šta je Lašet zaokružio. To je, smatraju mnogi, kršenje biračkog zakona, a pojedini su zatražili da se njegov glas poništi. U članu 56 izbornog zakona jasno stoji da šef biračke komisije mora sa glasačkog mesta da vrati osobu koja je glasački listić presavila tako da je jasno vidljivo kome je dala glas.

To znači kako bi trebalo da izborna komisija, kada je uvidela ovu „grešku”, da Lašetu novi glasački listić i poništi pogrešno presavijeni. Međutim, pošto to nije učinjeno, pravni eksperti ističu da nije moguće poništiti njegov listić pošto se nalazi u glasačkoj kutiji. Takođe, i njegova supruga Suzane Lašet je, kao i njen muž, pogrešno savila glasački listić i kod nje je bilo jasno vidljivo da je glasala za CDU. Inače, nakon glasanja Lašet je poručio da je „na ovim izborima važan svaki glas”.

Zelenima najviše glasova na lokalnim izborima u Berlinu

Nemačka stranka Zeleni osvojila je najviše glasova na jučerašnjim lokalnim izborima u Berlinu i na dobrom je putu da prvi put dobije gradonačelnika glavnog grada Nemačke. Projekcije zasnovane na izlaznim anketama i brojanju dela glasova pokazuju da su Zeleni, koje vode Analena Berbok i Robert Habek, dobili 23,5 odsto glasova, oko osam odsto više u odnosu na prethodne izbore, prenela je Beta.

Na drugom mestu, sa 21,5 odsto, nalazi se Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), koja je prethodnih 20 godina imala gradonačelnika Berlina. Konzervativna Hrišćansko-demokratska unija (CDU) zauzela je treće mesto sa 15 odsto glasova.

 

Autor Tanja Vujić

 

Izvor Politika, 27. septembar 2021.

 

„Semafor koalicija“ na pomolu

Iako postoji mala verovatnoća da se formira vlada koju bi – i pored poraza od SPD – predvodili demohrišćani, sve govori da će na čelo države stupiti koalicija SPD, FDP i Zelenih. U toku je „koalicioni poker“.

Sve izgleda kao da je na pomolu takozvana vladajuća koalicija SPD, liberala (FDP) i Zelenih, koju po bojama tih stranaka mediji često zovu i „semaforska“. Kancelarski kandidat SPD Olaf Šolc, dan posle izbora za novi sastav Bundestaga je započeo izjavom da bi „ove tri stranke trebalo da vode sledeću vladu“, kao i da bi glavnu ulogu u tome trebalo da imaju socijaldemokrate.

Pred početak velikog savetovanja SPD o daljim koracima, kojem prisustvuju svi važni funkcioneri stranke, nova gradonačelnica i premijerka grada-pokrajine Berlina, Franciska Gifaj, rekla je da je SPD „dobila jasan zadatak da formira vladu“ a premijerka savezne pokrajine Meklenburga-Prednje pomeranije Manuela Švezig izjavila je da bi sada Šolc trebalo da postane kancelar.

Respekt, modernizacija, klima

Kada je reč o ambicijama kancelarskog kandidata CDU Armina Lašeta da i pored (tesnog) poraza formira vladu, Šolc je rekao da „CDU i CSU ne samo što su izgubile veliki broj glasova, već su i dobile poruku građana da više ne treba da vladaju i da treba da postanu opozicija“, te da zato „treba da učine to što građani žele“.

Šolc je dodao da sada valja utvrditi principe koje će Nemačka slediti u narednih 20 godina, a to su, kako je rekao, „više poštovanja u društvu, industrijska modernizacija države i zaustavljanje klimatskih promena koje je izazvao čovek“.

Generalni sekretar SPD Lars Klingbajl rekao je da će SPD sada bez odugovlačenja pozvati druge stranke na pregovore, te da je cilj da se nova vlada formira pre Božića i da se za Novu godinu naciji obrati Olaf Šolc – kao nemački kancelar.

Sada mnogo toga zavisi od liberala

Predstavnici FDP i Zelenih su najavili da će te dve stranke verovatno da održe zajednički sastanak sa ciljem da se najpre utvrdi šta ih tačno povezuje, gde su razlike i kako bi mogla da izgleda buduća saradnja. To neće biti sasvim lak posao, jer između te dve stranke postoje i fundamentalne razlike u mišljenjima kada je reč o klimi ili finansijskoj politici. Portparol poslaničkog kluba liberala u Bundestagu, Konstantin Kile, nazvao je planirani sastanak „susretom različitih svetova“

Kile je, međutim dodao i da verovatnijom smatra koaliciju CDU, Zelenih i FDP. To nije teško razumeti s obzirom da su u nemačkoj posleratnoj istoriji liberali bili tradicionalan manji partner u koaliciji sa demohrišćanima i da je u toj tradiciji za njih uvek bila „rezervisana“ funkcija ministra spoljnih poslova (obavljali su je Valter Šel, Hans-Ditrih Genšer, Klaus Kinkel i Gvido Vestervele).

No, sada više ne postoji takva vezanost za CDU. Šef liberala Kristijan Lindner je na prvom postizbornom nastupu naglasio: „Našu samosvojnost ćemo očuvati i u vremenu posle izbora“. Moguće je da je očijukanje Konstantina Kilea sa CDU sračunato samo na „dizanje cene“ FDP u „koalicionom pokeru“.

Zeleni pored klime forsiraju i socijalnu politiku

Savezni direktor stranke Zelenih, Mihael Kelner, naglasio je najpre da je njegova stranka bliska socijaldemokratama. On je rekao i da su Zeleni spremni za preliminarne pregovore sa liberalima, ali da će ti razgovori biti vođeni „iza zatvorenih vrata“. Kelner je podsetio da posle izbora 2017. godine pregovori o mogućoj koaliciji CDU, FDP i Zelenih nisu vođeni u tajnosti, tako da su u javnost stalno prodirale informacije, i na kraju su razgovori prekinuti. To sada, kako je rekao Kelner, ne sme da se ponovi.

Što se tiče tematskih težišta Zelenih u budućoj vladi, to će, kako je najavio, biti klimatske promene i socijalna politika: „Želimo da smanjimo socijalnu nejednakost u Nemačkoj i ne sme se prihvatiti činjenica da svako pete dete u Nemačkoj raste u siromaštvu.“

 

Naslovna fotografija: Reuters/Fabrizio Bensch

 

Izvor Dojče vele, 27. septembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u