Šta se menja za Srbiju nakon izbora u Nemačkoj?

Programi partija koje će ući u Bundestag ispisani su na stotinama stranica, a u njima se barem ponegde pominje Zapadni Balkan. Iako se ovaj region pominje kratko, najviše su ga istakli Zeleni

Samo dve nedelje pre održavanja izbora u Nemačkoj, odlazeća kancelarka Angela Merkel posetila je Zapadni Balkan. Ona je na tom putu boravila u Beogradu i Tirani, a kao jednu od glavnih zaostavština ostavila je Berlinski proces. Sada, kada će na kancelarski tron sesti nova ličnost, a na čelo Nemačke doći možda potpuno drugačija vladajuća garnitura, postavlja se pitanje koliko će ovaj region i dalje biti važan za Berlin, kao i šta bi moglo da očekuje Srbiju.

Stranke koje su učestvovale na izborima održanim u nedelju, tačnije one koje će se naći na kraju u Bundestagu, u svojim programima nisu mnogo pominjale ovaj region. Najizraženiji stav imali su Zeleni, a prema mišljenju sagovornika Juronjuz Srbija, upravo bi njihov ulazak u novu koalicionu vladu mogao da donese određene promene u odnosu prema Beogradu.

S obzirom na to da Nemačkoj predstoji verovatno nekoliko meseci koalicionih pregovora, i dalje je neizvesno ko će tačno činiti vladajuću postavku. Trenutno naizvesnija je „semafor“ koalicija koju bi činile socijaldemokrate, Zeleni i liberali. U tom slučaju, prema mišljenju analitičara, zaokret kada je reč o Zapadnom Balkanu mogao bi da se oseti najpre u retorici i pritiscima kada je reč o vladavini prava i slobodi medija.

„Neće više biti ličnog odnosa“

Prema rezultatima koje je objavila Savezna izborna komisija, Bundestag će ovog puta imati 735 mesta, a SPD koje predvodi kandidat za kancelara Olaf Šolc biće najbrojniji u parlamentu sa 206 mesta. Iza njih je CDU i sestrinska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) koji će brojati 196 mesta.

Slaganje karata će, međutim, potrajati, a mnogo toga je u rukama manjih stranaka, pre svega Zelenih i FDP. Ko će biti kancelar zavisiće upravo od toga koja velika stranka bude „pridobila“ manje, odnosno, u ovom trenutku, i Šolc, ali i Armin Lašet iz CDU imaju gotovo podjednake šanse, a još jedna „velika koalicija“ SPD i CDU je malo verovatna i ne žele je ni jedna ni druga strana.

Prema rečima Bodoa Vebera, analitičara iz Berlina, nemačka politika će ostati u tradiciji glavnih političkih linija koje je odredila kancelaraka Angela Merkel.

„Videli smo kod uspona Zelenih sve dominantniju temu klimatskih promena, ali sem ovoga, očekujem kontinuitet pogotovo u politici Nemačke unutar EU i u vezi sa globalnom politikom“, rekao je on za Juronjuz Srbija.

Ipak, kada je reč o politici Berlina prema Balkanu, Veber kaže da ko god da bude novi kancelar, on neće imati „lični teret“.

„Volim da kažem da je Merkelova neplanirano stvorila režim (Aleksandra) Vučića. Ona je svojom odlučnom politikom pre deset godina u vezi sa Kosovom pridonela izbornoj pobedi SNS 2012. Politika Merkelove je od 2015. i 2016. prema regiji pala u krizu i na neki način je u toj krizi dopustila autoritarnu transformaciju režima. Pošto je neplanirano legitimisala autoritarnu transformaciju, to je postalo lično. Taj lični odnos odlazi i ko god da bude kancelar, on nema taj komplikovani lični teret“, naglasio je on.

Da je za kancelarku Merkel ovaj region zaista bio važna spoljnopolitička tačka govori i činjenica da je njena poslednja zvanična poseta bila upravo u Beogradu i Tirani. Merkelova je, da podsetimo, bila inicijator Berlinskog procesa, inicijative započete 2014. godine koja je dovela do toga da lideri Zapadnog Balkana sednu za isti sto i razgovaraju.

„Politika prema Beogradu se neće radikalnije menjati“

Prema rečima Dušana Dostanića, istraživača saradnika u Institutu za političke studije, ovaj region je svakako od značaja za Nemačku i EU.

„Od značaja je možda ne kao potencijalne nove članice EU, ali kao region u kome bi bilo dobro da vlada kakva-takva stabilnost“, rekao je on gostujući na Juronjuz Srbija.

Ipak, poseban zaokret nakon ovih izbora, prema rečima brojnih analitičara ne bi trebalo da se očekuje.

„Mislim da moramo voditi raučuna o dubokim kontinuitetima politike, a personalnim diskontinuitetima. Mislim da se suštinski politika Berlina prema Beogradu neće radikalnije menjati“, naglasio je Petar Ćuričić iz Instituta za evropske studije.

Zeleni donose najviše promena?

Programi partija koje će ući u Bundestag ispisani su na stotinama stranica, a u njima se, barem ponegde pominje Zapadni Balkan. Iako se ovaj region pominje kratko, najviše su ga istakli upravo Zeleni. Oni kažu da se zalažu za više odgovornosti u susedstvu EU, te jedini pominju mogućnost proširenja, preneo je ranije „Dojče vele“.

„Politika proširenja EU je uspešna priča koju hoćemo da nastavimo. Zato se zalažemo za konkretne napretke u evropskim integracijama zemalja Zapadnog Balkana“, navodi se.

Uz to, nabrajaju reforme u pogledu demokratije, pravne države, borbe protiv korupcije, zaštite manjina (posebno Roma), pomirenje i procesuriranje ratnih zločina.

Zeleni čak pominju i viznu liberalizaciju za Kosovo, napredak dijaloga Beograda i Prištine, početak pregovora EU sa Albanijom i Severnom Makedonijom, stvaranje građanskog društva u BiH, ali bez konkretnih detalja kako misle da te korake sprovedu. Odbacuju novo povlačenje granica po etničkim principima.

Upravo na njihovu politiku ukazuje i Veber, koji kaže da će oni sigurno vršiti veliki pritisak na pitanja koja se tiču demokratije i reforme vladavine prava.

Sa tim je saglasan i Dimitrije Milić, programski direktor organizacije Novi treći put, koji je ranije za Juronjuz Srbija rekao da bi Zeleni bili dosta striktniji oko stvari kao što je rešavanje kosovskog pitanja.

„Manje bi bili tolerantni na bilo koje rešenje koje ne podrazumeva priznanje Kosova od strane Srbije. Zeleni bi bili dosta rigidniji što se tiče odnosa Srbije prema Kini i Rusiji. Bili bi nešto stroži što se tiče Bosne i Hercegovine, s obzirom na to da odavno Zeleni percipiraju ovako uređenu BiH kao problem. U odnosu na ovo pitanje bi Zeleni bili dosta rigidniji od vlasti Angele Merkel, ali trebalo bi naglasiti i da je liberalna partija FDP na identičnim pozicijama, naročito oko odnosa prema Rusiji i Kini“, rekao je on.

Ukoliko bi nemačku vlast zaista činila „semafor“ koalicija SPD, Zelenih i FDP, Zapadni Balkan bi zasigurno mogao da očekuje više tema oko demorkatizacije društva. Na to ukazuje poslanik Bundestaga iz redova Socijaldemokrata Josip Juratović.

On je za Juronjuz Srbija rekao da su se zasad brojni procesi vodili oko projekata koji su se odnosili na jačanje privrede, ali da to nije dovoljno.

„Zapadni Balkan na putu ka EU treba da pojača demokratske procese, vladavinu prava, slobodu medija“, rekao je on i na pitanje da li se očekuje veći pritisak u vezi sa tim, odgovara potvrdno.

„Proces ulaska u EU neće proći orbanizacijom, nego jačanjem demokratskih institucija, a to se zna šta sve treba odraditi“, napomenuo je Juratović.

Dačić: Bez većih promena u spoljnoj politici

Rezultate izbora u Nemačkoj i promene na mestu kancelara komentarisao je i predednik Skupštine Srbije Ivica Dačić koji je ocenio da ovo ne bi trebalo da dovede do većih promena kada je u pitanju spoljna politika Nemačke.

On je za Tanjug rekao da je spoljna politika bila ista i pre i za vreme, a biće i posle Angele Merkel i ukazuje da se to zasniva na nečemu što je već urađeno i da je teško očekivati da će Nemačka demantovati ono što je uradila i politiku koju je vodila.

„Važno je da u svemu tome mi ostanemo u vidokrugu ljudi koji će voditi nemačku vladu iako nije jasno ko će to biti. Ono što je za nas bitno to je da nemačka politika zadrži stav Angele Merkel da ne treba odustajati od proširenja EU i da budu korektni u smislu da dozvole da dođu do dogovora Beograda i Prištine, a ne da smatraju da je sve rešeno“, naglasio je Dačić.

 

Autor N. Zdravković

 

Naslovna fotografija: Reuters/Fabrizio Bensch

 

Izvor euronews.rs, 28. septembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u