Vučić: Svet pred krizom nesagledivih posledica, moliću Putina za pomoć

„Najveći problem, veći od korone, za privrednike, za celu Evropu i svet počinje da predstavlja energetska kriza, koja je najveća u poslednje tri decenije i to sa nesagledivim posledicama”

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić upozorio je da se Evropa i svet nalaze pred krizom nesagledivih posledica, koja je, kada je reč o privredi, teža od korone, a to je energetska kriza.

Vučić je, na otvaranju biznis haba Srbije u Dubaiju, rekao da u svetu svi trenutno o tome ćute.

„Najveći problem, veći od korone, za privrednike, za celu Evropu i svet počinje da predstavlja energetska kriza, koja je najveća u poslednje tri decenije i to sa nesagledivim posledicama. Sada se vidi da smo bili u pravu. S ponosom mogu da kažem da smo pustili gas kroz Srbiju”,naveo je on.

Vučić je rekao da trenutno preko gasovoda koji ide preko naše zemlje uzimamo 6,5 miliona kubika gasa, da imamo obavezu da prenesemo do Mađarske 15 miliona kubika.

Ukazao je da je to važno, navodeći da je cena gasa u Nemačkoj, na primer, skočila u nebesa, da u Velikoj Britaniji fabrike hoće da napuste zemlju zbog cene energenata.

„Naša cena energije je visoka na tržištu, ali je subvencionišemo. Gubimo ogroman novac na tome”, rekao je on.

Vučić je dodao i da bi pitao sve koji su predlagali da se ugalj više ne koristi za pravljenje struje, šta bi sada rekli o tome.

„Mi ćemo struju da imamo, pitanje je samo po kojoj ceni, koliko će država da gubi. A, pričali su bajke, da ne treba ugalj, da bi da zatvaraju nuklearke…”, rekao je Vučić.

On je kazao da Srbija želi da zadrži investitore, i da je zbog toga svaki posao koji privrednici donesu u zemlju, svaki dinar koji zarade i donesu u Srbiju važniji nego ikada.

Najavio je da će se uspostaviti poseban tim PKS i vlade Srbije koji će se baviti tim problemom, jer je pred nama kriza nesagledivih razmera.

„Pitanje je sada ko će da se smrzava, koje cene će da budu i koje će fabrike da se zatvaraju. Verujem da ćemo imati snage da se sa svim tim izborimo”, podvukao je Vučić.

Naglasio je da je lepo u prostorijama biznis haba, ali da je mnogo važnija sva logistika koja se pruža privrednicima koji treba da ostvare kontakte sa predstavnicima Ujedinjenih arapskih Emirata (UAE), i drugim zemljima. Poželeo je privrednicima da naprave što više dogovora, sklope što više poslova, ali i prijateljstava.

„Nekada nije moguće odmah sklopiti poslove, jer postoje neki problemi, ali za godinu i dve, odnosno i tri, prijateljstvo će doneti rezultat. Siguran sam da ćemo uspeti da napravimo nešto što je opipljivo za ljude. UAE su istinski prijateljska zemlja i dobar je trenutak da deo naših poljoprivrednih i industrijskih proizvoda nađe mesto na tom tržištu, ali i Bahrejna, Omana i nekih drugih zemalja u regionu”, objasnio je on.

Vučić je kazao da treba da pokušamo da se sa tog tržišta širimo dalje Aziji, Srednjoj Aziji i Istoku.
„Odavde možemo da napravimo dobar proboj prema Indiji, Pakistanu i Kini”, naglasio je on.

Vučić je rekao i da je Biznis hab na izloži u Dubaiju prilika da Srbija ponudi sve najbolje što ima, od konditorskih proizvoda, vinarske industrije do IT sektora, visoke tehnologije, veštačke inteligencije, da ponudimo saradnju u poljoprivredi, oblasti energetike…

„U svim oblastima smo spremni za saradnju, vi se samo borite, to je moja molba”, obratio se Vučić privrednicima.

Kako je rekao, sve što izvezu iz Srbije, od roba i usluga, i sve što zarade, od ogromnog je značaja za zemlju, posebno u ovom trenutku, dodajući da država stoji na raspolaganju privrednicima, da im pomogne koliko može.

„Iskoristite sve što možete, dva, tri dogovora, jer nama je to važnije od cene koju plaćamo ovaj prostor na izložbi”, poručio im je Vučić.

On je ukazao i da se vrata Istoka polako, ali sve šire otvaraju, ukazujući da se struktura investicija promenila.

„Prvi put ove godine imamo u prvih devet meseci 2,9 milijardi investicija, dolaze nam najbolje godine, ali se promenila struktura tih investicija. Među prve tri kompanije, dve su iz Kine, što nikada nije bio slučaj. Dolaze sve više kompanije sa Istoka. Dominiraju evropske, nemačke kompanije, ali se situacija polako menja”, rekao je Vučić.

„Otvarajte vrata Srbije, privlačite sve što možete, zarađujte da zemlja može da ide napred”, poručio je predsednik Srbije i dodao da privrednici vuku zemlju napred.

Ponovio je i da je potvrđeno da se do kraja godine očekuje rast BDP-a od sedam odsto, ali da se on nada, da taj rast može da bude i 7,5 procenata.

 

Izvor Sputnjik, 2. oktobar 2021.

 

„Cena gasa je ‘paklena’, moliću Putina da nam pomogne”

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da je Srbija, zahvaljujući dogovoru sa Rusijom, predupredila energetsku krizu i obezbedila dovoljnu količinu gasa.

„Gas je juče potekao kroz Srbiju i mi ga danas kupujemo povoljno, a cena na berzi mu je četiri puta veća. Srećom imamo takozvanu naftnu formulu za cenu gasa, ali teški pregovori nas očekuju s Rusima narednih dana. Cena je pakao. Moliću Putina, Borisova i Lavrova da nam pomognu da bude normalna cena”, kazao je Vučić.

On je za TV Pink rekao i da je cena struje u Evropi skočila, ali dodao da će cena struje u Srbiji i dalje biti najniža u Evropi.

„Imamo dovoljno struje i srećom da nisam pristao na ucene da ugasimo Kostolac, Kolubaru. Moramo da pronađemo način da sačuvamo gas i struju, da napravimo petnaestogodišnji ugovor sa Rusima, ali i da pronađemo način da držimo cenu i za gas i za struju i da vidimo kakve ćemo obnovljive izvore da imamo”, kazao je Vučić.

 

Izvor Sputnjik, 2. oktobar 2021.

 

„Savršena oluja”: Kriza u lancu snabdevanja mogla bi da obori svetsku ekonomiju

Sve je išlo tako dobro. Uspešni programi vakcinacije pokretali su oporavak globalne ekonomije nakon pandemije, berze su se vratile na rekordno visok nivo, a cene su porasle tek toliko da su strahovi od deflacije otišli u prošlost, prenosi Gardijan. Ali nedostatak snabdevanja koji je u početku stavio znak pitanje o dostupnosti luksuznih automobila ili o tome da li će ispod božićih jelki biti dovoljno Plej stejšna, umesto toga prerasta u potpunu krizu sa nedostatkom energije, radne snage i transporta od Liverpula do Los Anđelesa.

Svi problemi su na ovaj ili onaj način zapetljani u porastu post-pandemijske potražnje potrošača ali uzevši zajedno, dolazi do onoga što bi jedan od vodećih ekonomista nazvao „stagflacionim vetrom”, koji bi mogao da obori globalnu ekonomiju.

Mohamed El-Erian, savetnik osiguravajućeg Alianza i predsednik Kraljičinog koledža u Kembridžu, kaže da je ovonedeljni iznenadni pad fabričke proizvodnje u Kini bilo jasno upozorenje da bi svetska ekonomija mogla da padne dok cene i dalje brzo rastu.

„Problemi u lancu snabdevanja mnogo su uporniji nego što je većina kreatora politike očekivala, iako su kompanije manje iznenađene”, rekao je on.

„Vlade moraju brzo da razmisle jer se tri elementa – strane ponude, transpot, radna snaga – spajaju kako bi oduvali stagflacioni vetar kroz globalnu ekonomiju”.

Nestašica energije pruža najveću ilustraciju problema sa sve većim brojem benzinskih pumpi u Velikoj Britaniji koji ostaju bez goriva, a gradovi u severnoj Kini moraju racionalizovati snagu i primorati fabrike najveće nacije za proizvodnju u svetu, da se zatvore baš pre Božića, kada potražnja dostiže vrhunac na Zapadu, prenosi Gardijan.

Obe zemlje su zahvaćene nedostatkom rezervi usred sukoba u celom svetu za prirodni gas i naftu, čija se cena skoro udvostručila za 12 meseci na skoro 80 dolara po barelu.

Zajedno sa tekućim ograničenjima vezanim za koronavirus u nekim velikim proizvodnim zemljama, poput Vijetnama, i dobro dokumentoavnim nedostatkom komponenti, poput računarskih čipova, fabrike jednostavno ne proizvode dovoljno.

Britanska proizvodnja automobila pala je na 27 odsto na godišnjem nivou u avgustu i dovela je do pada boj vozila koji izvoze u Australiju, SAD i Kinu. U četvrtak su proizvođači najavili nova privremena zatvaranja u Nemačkoj zbog problema sa čipovima.

U Japanu je indeks zaliha gotovih proizvoda pao na nivoe koji se nisu videli nakon zamljotresa 2011. godine i cunamija.

Ali čak i kada bi mogli da dohvate više izvora energije i materijala, fabrike bi mogle da proizvode više robe, a slanje stvari bi i dalje koštalo više. U nekim pometnim rutama, poput Kine do najveće evropske luke Roterdam, troškovi isporuke kontejnera porasli su šest puta u prošloj godini.

Problemi ne prestaju kada roba stigne u luku sa nedostatakom radne snage što predstavlja konačni problem u sve mukotrpnijem putovanju proizvoda do njihovog konačnog odredišta. Nedostatak vozača kamiona u mnogim delovima Evrope, delom zbog sporova oko uslova, a delom zbog stalnih ograničenja zbog koronavirusa, uzrokuje kašnjenja.

Flavio Romero Makau, stručnjak za lanac snabdevanja na Univerzitetu Edit Kovan u Zapadnoj Austaliji, kaže da je ogromna povećana potražnja nakon pandemije napregla je delikatno uravnotežen svetski ekonomski sistem.

„Potrošači su ludi da kupuju stvari jer je set preplavljen dolarima od vladinih podsticaja, većom uštedom i povećanom potražnjom”, rekao je on.

„Veća tražnja i ograničenja ponuda jednaki su inflaciji: nema izlaza iz toga. Složio si sve ove stvari i to je savršena oluja”, dodao je.

Iako se povaćavaju upozoranja o pretnji stagvlacije sve više ekonomsta veruje da bi centralne banke morale brže da povećaju kamante stope ako inflacija zavlada u razvijenom svetu.

Banka Engleske je označila da bi kamatne stope mogle porasti iduće godine, a američke Federalne rezerve napokon su signalizirale kraj svog masovnog plana stimulacije pandemije koji bi mogao povećati troškove zaduživanja 2022. godine.

Nil Šeing, glavni ekonomsta Kapital Ekonomiksa, rekao je da su Velika Britanija i SAD u najvećem riziku od pregrejavanja do inflacije, što je dovelo do akcije centralne banke.

Promena paradigme u monetarnoj politici nakon godina jeftinog kredita mogla bi biti praćena ponovnim uravnoteženjem globalne ekonomije jer zemlje nastoje da skrate lance snabdevanja i postanu samodovoljnije kroz politike koja promoviše nezavisnost o uvozu.

Romero Makau veruje da bi mnoge kompanije mogle iskoristiti priliku da presele proizvodnju iz Kine, u kojoj se suši ponuda jeftine radne snage koja je pokrenula njeno ekonomsko čudo, u zemlje poput Vijetnama i Meksika.

 

Autor Ana Tašković

 

Naslovna fotografija: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

 

Izvor Nova.rs, 3. oktobar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u