Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик током говора испред Универзитетског клиничког центра, Бањалука, 23. јул 2020. (Фото: Танјуг/Андрија Вукелић)

Dodik najavio povratak na izvorni Dejton, SAD najavile sankcije

Američki ambasador u BiH Erik Nelson najavio da će SAD proširiti spisak osoba iz Bosne i Hercegovine, koje će biti sankcionisane zbog korupcije. Međutim, nije želeo da kaže o kojim je osobama reč

Na tribini „Sloboda i samostalnost Republike Srpske“ – koja je uz podršku Predstavništva RS u Srbiji održana u Beogradu u organizaciji informativno-političkih portala Sve o Srpskoj i Fakti – Milorad Dodik je rekao: „Da je Tramp uzeo drugi mandat, ove godine bismo obeležili godišnjicu naše nezavisnosti“.

Srpski član Predsedništva BiH na tribini je govorio u dva navrata i pritom rekao:

„Bosna je sinonim za krizu. Ona je tvorevina SAD od koje su htele da naprave državu u kojoj nije važno ko je koja nacija i da zanemare čitave komplekse istorije, koja je najbolje opisana u knjizi Uspon jedne ideje.

Tri profesora Univerziteta u Banjaluci su na jednom mestu sistematizovali znanje o tome da je istorija Republike Srpske i značajan deo BiH bio istorija slobode i ustanaka za oslobađanje od tuđinskih naroda.

Ovde se vidi geneza imperijalnih ambicija, čak i kroz zahteve za prekrajanje svesti i identiteta. Austrougarska je išla za tim da ovde bude jedno pismo, nacija i država kako bi se smanjila uloga i značaj nas Srba, pravoslavaca, na ovoj teritoriji. Zato se zahvaljujem profesorima koji su nam otkrili niz istorijskih detalja koje ćemo koristiti kroz praktične političke aktivnosti.

Ovde hoću da pričam o intervencionizmu. On na Balkanu traje trideset godina i sprovodile su ga SAD, a ko im se suprotstavljao bio je kažnjen od njihove inkvizicije. EU je tu bila pratilac, a najčešće poltron.

Evropska unija se ovde sama diskvalifikovala u pogledu vladavine prava, jer podržava rad suda sa stranim sudijama i visokog predstavnika, a sada i nepravnog (visokog predstavnika) koji se šepuri po regionu i predstavlja se kao visoki predstavnik.

Jedan deo javnosti i ovde u Beogradu, naviknut na poslušnost, i širom regiona, nekritički prihvata šta mu se kaže, pa prihvata i njega kao visokog predstavnika.

Mi ga ne prihvatamo dok ne vidimo odluku Saveta bezbednosti UN. U suprotnom smo sami satrli mogućnost da se izborimo za prava koja imamo po Ustavu. A izborićemo se u sledećih dvadesetak dana.

Imamo pravo da povučemo saglasnost na formiranje vojske BiH. Po Ustavu, oružane snage ne mogu da prelaze iz jednog entiteta u drugi bez saglasnosti entiteta u koje dolaze.

Ako neko misli da ćemo se prepasti od imena nekog američkog ambasadora, pa da ništa nećemo raditi, ili da kad Eskobar zapreti sankcijama, treba da kažem „izvinite, kad sam ja na redu“… e, to više nije moguće. A jadna je Amerika koja se oslanja na pretnje.

Meni je prećeno bar deset puta od strane američkih važnih ljudi, od zamenika državnog sekretara do raznih službenika ovde. Sad očekujem ozbiljan napad takvih ostrašćenih, koji deluju po refleksu (dok Amerika ima druge prioritete u pogledu odnosa sa Kinom).

Amerikanci ovde rade tako što vrte iste ljude i dva različita koncepta. Njihov novi ambasador je bio prvo u Sarajevu, pa u Prištini, pa opet u Sarajevu. Tamo je sprovodio koncept pravljenja države, a ovde nam ne dozvoljava da o tome pričamo.

Naš koncept je bio da ne dozvolimo promenu Ustava. U Butmiru su nas odveli da pregovaramo o političkim rešenjima u vojnoj bazi! Odbio sam njihove zahteve iako su nam iza leđa bili vojnici sa automatima. Čak i u toaletu. Ono što je bilo onda i sada je kao da te udari brzi voz, a sada ugriz komarca.

Moć Amerikanaca ovde pada, i to im nije lako. Jer, imali su 60.000 NATO vojnika i nisu uspeli da integrišu Bosnu ni milom ni silom.

U ovoj knjizi piše da u vreme Nevesinjskog ustanka ljudi na ovom prostoru nisu dozvolili najvećim silama toga vremena da ih podjarme i da promene identitet – pa kako je moguće da danas neko to misli da izvede?

Takozvana `implementacija Dejtona` je imala za cilj da nestane politički subjektivitet i Ustav, jer po njemu, Republika Srpska ima sve elemente države i ima prava da sa regionom ima veze na specijalnim osnovama i da se na taj način kreće i u regionalnoj i globalnoj politici.

U Republici Srpskoj, OHR je nametnuo praksu koju sam ja prekinuo kada sam ponovo postao predsednik Vlade (2006). Odluke Vlade su morale prvo da idu na odobrenje u OHR, pa tek onda, tako korigovane, da idu na sednicu i budu usvojene. Pitao sam sekretara da li postoji ugovor sa OHR, jer toga nema u Dejtonu. Rekao je da nema. Zakazali smo sednicu Vlade i sa dnevnim redom od 147 tačaka.

Odmah je došao iz OHR da protestuje. Pitao sam ga kako se zove. Kaže: Kris Benet. Zvao sam sekretara i rekao – napiši da je Krisu Benetu zabranjen ulazak u Vladu. To je bio moj odgovor i tako smo srušili praksu lažljivog OHR–a.

Po Dejtonu, ne postoji OHR, samo visoki predstavnik, ali Pedi Ešdaun je napisao: „Imao sam 700 službenika, 35 miliona mesečno da razgradim Dejton.“

A imao je mandat on UN baš za suprotno – da čuva Dejton.

Nema tu velike pameti. Ja uvek kalkulišem da li će ono što radim naštetiti narodu i Republici Srpskoj. Sad kad sam uveren da neće, moje lično kretanje nije uopšte važno.

Mislim da moramo da uđemo u proces donošenja odluka u Narodnoj skupštini. Veoma sam zahvalan koalicionim partnerima na podršci. Najkasnije u prvoj nedelji novembra ćemo ući sa obimnim dnevnim redom: sa zahtevom da se povuče saglasnost za vojsku, indirektne poreze i VSTS. Čak i upravljanje našim delom granice pripada Republici Srpskoj, a ne BiH.

Vratićemo i ingerencije pravosuđa, ukinuti i zabraniti rad SIPA na prostoru Republike Srpske, kao i rad Obaveštajne službe.

Odbacićemo sve nametnute zakone koje su donosili visoki predstavnici.

Petrič je nametnuo Veće naroda, kao vrhunskog arbitra za odluke Narodne skupštine (ako ne prođe Veće naroda, onda odluka mora da ide na Ustavni sud!).

Sada su doneli i odluku da šume pripadaju nivou BiH.

Naš obiman zahvat će izazvati reakciju. Mi koji danas vodimo RS smo spremni za taj zahvat. I za posledice tog zahvata.

Vi ćete to gledati.

Donećemo odluku da se SIPA povuče sa prostora Republike Srpske. Daćemo joj rok, a ako to ne bude, mi ćemo morati da upotrebimo ono što država ima.

Razgovarao sam sa pet-šest predsednika evropskih vlada i kažu mi da je svima u Evropskom savetu jasno kako će se to sve završiti, samo je pitanje – kako doći dotle.

Velike sile su umešane u svako rešenje. Nisam verovao kad je Tramp izašao i kazao da vodi politiku nemešanja, a to je rekao i Bajden pa nam je poslao pse rata.

Ali, došao je trenutak kada moramo promovisati ovu stvar i ja sam ovde najviše radi toga da dobijem razumevanje od vas i javnosti da imamo pravo na ustavnu poziciju.

Nećemo raditi ništa osim ono što piše u Ustavu BiH.

Cimerman je rekao da je priznanje Bosne bila greška. I Robert Badinter je u jednom intervjuu rekao da je njegova Komisija sugerisala da bi referendum na kome bi glasali svi građani Bosne mogao da ukaže na volju naroda za nezavisnom državom i da je priznanje Bosne bila greška.

I sad mi živimo tu grešku!

U Bosni nema konsenzusa ni oko čega, sve je podeljeno. Ono što je nekome komemoracija, drugi slave kao dan pobede.

U BiH ništa nije održivo. Srpska bi bila održiva kao samostalna država. Isto kao i muslimanska, na nekoj teritoriji, a i hrvatski kantoni. Zajedno sa nekom Hrvatskom koja je tamo. Uz međunarodno posredovanje da bi se osigurala bezbednost. Sa obavezom da se poštuju resursi i da se niko ne meša u nadležnosti drugih.

To je konačno rešenje koje može da da rezltat za uspešan život.

Sasvim prirodno, mi bismo se vezali za Srbiju, ali ne bi nikad izgubili državni suverenitet Republike Srpske, odmah da znate. Kao što bi muslimani činili sa nekim drugim svetom, a Hrvati sa Hrvatskom.

Svi bi se do te mere razvili da bi regionalna integracija daleko lakše prošla nego što bi sada bilo da ovakva – nikakva Bosna treba da donese odluku da ulazi u neke integracije.

Naravno da neće ući!

Ovako, nama dolazi Marfi i kaže da će se boriti za evroatlantske integracije. Šta se ti imaš boriti za naše integracije, bolan?

Sjašite više sa nas!

Meni nije teško da to kažem. Ljudi mi često govore – nemoj da popustiš. Hoće da kažu da sam nešto nezamenjiv. A opet, znamo da su groblja puna nezamenjivih ljudi. Meni je od mog položaja važnije da imamo etabliranu ideju o Republici Srpskoj i da se njoj ništa neće desiti.

Svestan sam svih opasnosti koje to nosi za mene i moju porodicu. Ali, nemam pravo da izigram naše ljude. Ja to neću!

Ja razumem da naši ljudi hoće da žive u slobodi samostalno, a ne sa stalnom neizvesnošću, Ustavnim sudom i SIPA, jer 9.700 lica iz srpske vojske je danas na potencijalnom spisku za progon od strane Tužilaštva i Suda BiH.

Nama treba javna podrška. Nikada nismo imali više saveznika, a ni veće razumevanje, baš u svetu odakle dolaze osporavanja.

Da je Tramp uzeo drugi mandat, ove godine bismo obeležili godišnjicu naše nezavisnosti, pa se ovo može smatrati malim zastojem.

Ali, u svakom slučaju, naš put je nezaustavljiv.

 

Autor Diana Milošević

 

Izvor Fakti, 07. oktobar 2021.

 

„Jedini izlaz je samostalnost Srpske“

Tribina „Sloboda i samostalnost Republike Srpske“ održana je u Pres centru UNS–a, u organizaciji informativno-političkih portala Sve o Srpskoj i Fakti, uz podršku Predstavništva Republike Srpske u Beogradu.

Govorili su srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, Nenad Kecmanović, Vladislav Jovanović,Milomir Stepić, Srđa Trifković, Zoran Milivojević, Željko Budimir Predrag Ćeranić, Aleksandar Pavić, Siniša Ljepojević, Dušan Proroković, Aeksandar Vranješ i Srđan Perišić.

Učesnike tribine je pozdravio Mlađen Cicović, šef Predstavništva RS u Beogradu.

Cicović: Za nas je sloboda drugo ime za Republiku Srpsku

U uvodnoj reči Mlađen Cicović je ukazao da je sloboda prirodno stanje čoveka i da su Srbi tokom istorije samo branili svoju slobodu, a nikada nisu posezali za tuđom slobodom.

– Isto tako, kada god bi Srbi odbranili svoju slobodu, našao bi se neko da preti i ucenjuje, ne da bi zaštitio druge, nego da bi sveo našu slobodu na minimum. Tu slobodu naadaju toliko bezočno, da ovih dana napadaju ideju srpskog sveta, iako ona nije akcioni program osvajanja tuđe zemlje ili slobode, nego odbrambena politika nacionalnog identiteta srpskog naroda, tradicije, kulture, vere, jezika u vreme ucena i pretnji, rekao je Cicović.

On je ukazao da je BiH neslobodna jer je pod protektoratom visokih predstavnika, te da je politička borba jedini način da se zaustavi teror, pritisci i ucene zapadnih zemalja i njihovih predstavnika, te da se BiH vrati na izvorni Dejton.

– Veći pritisci i prijetnje sa Zapada, dalje urušavanje Dejtonskog sporazuma i njegovog Aneksa 4 – Ustava BiH i dejtonske strukture BiH, koju čine dva entiteta i tri konstitutivna naroda, daju puno pravo Republici Srpskoj da samostalno traži svoj put slobode, jer je za nas sloboda drugo ime za Republiku Srpsku.

Tribina je ponudila odgovore na najvažnija pitanja sa kojima se suočava RS, a koja podrazumevaju stručnu naučnu analizu kako se bez avanturizma može i mora osigurati legitimno pravo srpskog naroda u BiH da normalno živi i razvija nacionalni identitet.

Učesnici su procenili da bi povratak izvornom Dejtonu bio minimalni garant i da to treba da bude početna tačka u razgovorima o budućnosti BiH. Kao saveznici su identifikovani Rusija i Kina, zbog principijelnog zalaganja za poštovanje međunarodnog prava, ali i zato što su geopolitički odnosi među velikim silama promenjeni u korist ovih zemalja.

Kao izazovi su označeni dalji pritisci zapadnih diplomata na rukovodstvo RS kao i na rukovodstvo Srbije, te je apelovano da ni Banjaluka ni Beograd ne podležu ucenama izaslanika zemalja čija je moć u opadanju.

Kao i na prethodnim tribinama, ukazano je na opasnost i čak izglednost novog pokušaja obojene revolucije sa ciljem svrgavanja Milorada Dodika sa vlasti u RS i posledične unitarizacije Bosne i njenog ulaska u NATO pakt.

Jovanović: Dvadeset pet godina protektorata nije zamena za slobodu

Vladislav Jovanović je objasnio da je pravo na samoopredeljenje legitimno pravo RS. Glavni argument za to su rastakanje Dejtonskog sporazuma i nedobronamerni postupci prema Republici Srpskoj.

– Dejtonski sporazum o BiH je međunarodni mirovni ugovor. Ako takav ugovor jedna strana potpisnica počne da menja u svoju korist, to drugoj strani automatski odrešuje ruke da svoj ugroženi vitalni interes ostvaruje na drugi način. Zato, RS može da pledira za unutrašnji demokratski dogovor o suživotu u BiH pod ravnopravnim uslovima, a ako to nije moguće, zbog apsolutizma većinskog naroda, da se kao konstitutivni narod pozove na pravo na samoopredeljenje i predloži dogovor o mirnom razlazu.

– Dvadeset pet godina nametnutog protektorata nije zamena za slobodu, već je onemogućavanje autentične slobode i način kako je menjana suština Dejtona na štetu dejtonskih nadležnosti, rekao je Jovanović i istakao da RS ima dužnost da zaštiti svoje dejtonske nadležnosti i da traži restituciju onih koje su raniji visoki predstavnici preneli na zajedničke organe BiH.

Ona na to ima pravo jer je, kako je podsetio Jovanović, RS entitet sa međunarodno priznatom unutrašnjom državnošću u okviru BiH.

On je ocenio da razgradnju BiH prave „nacionalistički pojedinci iz političkog rukovodstva bošnjačkog naroda sa ciljem da dobiju političku nadmoć nad Hrvatima i Srbima“, a rešenje je u „ukidanju stranog protektorata i izvornom Dejtonu kao najboljem okviru za očuvanje samostalnosti RS“.

Kecmanović: Postoji gotov scenario pod firmom legitimne opozicije

Nenad Kecmanović je ocenio da je počela kritična godina u kojoj će RS postati slobodna i samostalna, minimalno izvorno dejtonska, ili biti utopljenja u bošnjačku BiH.

– Bajden je rekao da se „SAD neće miješati u unutrašnje stvari drugih zemalja“, ali je zato u BiH poslao političke specijalce Gabriela Eskobara i Metjua Palmera da zamijene Šmita čiji su izbor za visokog predstavnika blokirale Rusija i Kina u SB UN. Palmer, godinu dana pred izbore, sprema izborne reforme, a Eskobar je došao kod Dodika da „zaprijeti sankcijama onima koji opstruišu američku politiku i vode Srpsku u izolaciju i ekonomski očaj“.

Zapadni mediji nisu objavili Dodikov odgovor – neuobičajeno oštar – zato što se boje da ne postane masovna reakcija državnika u svijetu koji neće da trpe aroganciju moći više ne jedine supersile, rekao je Kecmanović.

On je upozorio na stav Zapada da je Dodik „naprosto loš primjer koji ne treba da se širi, nego ga prije no što dobije još jedne izbore valja silom ukloniti sa vlasti.“

Kecmanović je ukazao da postoji gotov scenario pod firmom legitimne opozicije, slobode medija i legalnog NVO sektora koji će praviti skandale, afere, proteste, štrajkove i slično, „ali se u dvadeset godina prakse pokazalo da i na to postoje odgovori“.

– Realno stanje na terenu je da se BiH se već raspala, samo što globalni diplomatski i medijski moćnici to još neće da priznaju, nego žure da u 12 i 5 nešto na brzinu i silom preokrenu, zaključio je Kecmanović i podvukao da je RS primorana da sama kreira ono gde će ostvariti svoje želje i potrebe.

Stepić (iz priloženog izlaganja): Postoje krupne spoljašnje i unutarnacionalne prepreke

Milomir Stepić se saglasio sa ocenom da je RS na prelomnoj tački, na kojoj se mora reći da je Dejton – srpski minimum.

– Osamostaljenje je „učinjeno prisutnim“ i njime se bave – naravno, osporavajući ga – čak i osvedočeni srpski neprijatelji i rivali. Moraju se imati plan, strategija, sled taktičkih poteza, razrađene različite varijante, odnosno „mapa puta“, jer postoje krupne spoljašnje i unutarnacionalne prepreke koje treba precizno identifikovati i na njih pripremiti pravovremene i efikasne odgovore, upozorio je Stepić.

Ćeranić: Šta ćemo sa Die deutsche Welt, La mondo Italiano…

Predrag Ćeranić je skrenuo pažnju na fenomen „srpskog sveta“ koji smeta „bosanskom loncu“ jer ga smatraju sinonimom za „veliku Srbiju“.

– Izraz se pojavio u 19. vijeku u srpskom kulturnom miljeu i nije smetao jer je analogan pojmovima „Russkiй mir“, Die deutsche Welt, La mondo Italiano, Lumea Romaneasca ili The English World. Zavisno od konteksta, ima lingvističko, kulturološko, duhovno i političko značenje. Ako Srbi od Sofije do Trsta govore istim jezikom, koriste ćirilicu, gledaju TV stanice i pretražuju po internetu portale na srpskom jeziku – zašto bi takav „srpski svet“, koji označava kohezione niti unutar jednog naroda, bilo kome smetao? I, ako iz Banjaluke do Beograda, Skoplja, Tirane ili Podgorice mogu doći bez pasoša, sa ličnom kartom, ako teretna vozila tri puta brže stignu na destinaciju na koju su se uputili, nije li to jedan isti svijet nazivali ga „srpski“, „bošnjački“ ili „albanski“?

To je suština „Otvorenog Balkana“ koji je bez Crne Gore i BiH samo djelimično ispunio cilj. Ali u BiH svaka ideja koja pomaže ekonomiji ili boljem međunacionalnom razumijevanju nema izugleda na uspjeh – objasnio je Ćeranić.

On je takođe naveo da dvostruki standardi, naročito u sudskim procesima i fraze o „građanskoj državi“ Srbe udaljavaju od BiH i jačaju težnje ka samostalnosti.

„U zemlji pod protektoratom, visokim predstavnikom i pritiscima nema slobode ni za koga. Izgledi za mirni razlaz u BiH postoje uz razumijevanje i prećutni dogovor sila koje su garant Dejtona. Do tada treba razvijati ekonomsku samostalnost Srpske i neprestano ukazivati da živimo u neuspjeloj državi“, zaključio je Ćeranić.

Budimir: Dejton je mimimum, ali je toliko okrnjen da je Srpska ugrožena

Željko Budimir ocenio je da je došlo vreme kraja globalne liberalne hegemonije SAD, a da to znači i kraj Zapadnog protektorata u BiH!

– Dejton je zaključen u epohi ,,liberalne hegemonije“ SAD. Vojna intervencija NATO pakta radi nametanja kraja rata i uspostavljanja Zapadnog protektorata u BiH, bila je jedna od njihovih najvećih pobeda. Usledila je ,,izgradnja države” po (neo)liberalnoj koncepciji, gde je glavni instrument u sprovođenja te politike spoljnog intervencionizma bio OHR.

Za Vašington, Dejton je bio,,tačka” na rat, posle koje je trebalo nametnuti promene, i to pravno-političkim delovanjem visokog predstavnika i domaćih političkih nomenklatura Zapada, rekao je Budimir i objasnio da je u sledećoj fazi, kada su SAD bile više zauzete u drugim delovima sveta, izgradnju unitarne građanske BiH preuzele muslimanske političke elite – s ciljem da majorizuju Srbe i Hrvate.

Međutim, po Budimiru, globalna liberalna hegemonija SAD nakon Avganistana ostaje „samo san globalističkih elita u Vašingtonu“, pa i nedejtonska BiH „kao rukavac takve politike“ postaje teško održiv.

On je, kao i Stepić, ocenio da Dejton predstavlja minimum, ali je on toliko derogiran da je opstanak RS ugrožen. Ako ne bude povratka na temelje Dejtona, jedini izlaz je samostalnost RS, zaključio je Budimir.

Pavić: Srbi imaju pravo i na više od izvornog Dejtona

Aleksandar Pavić je postavio pitanje odakle moralno pravo Zapadu da pritiska RS i da na svaki zahtev za povratak na Dejton odgovara pretnjom da će uvesti sankcije.

– Te sile su upropastile mogućnost za mirnu koegzistenciju i ravnopravan razvoj čitavog evropskog kontinenta posle pada Berlinskog zida, one su u padu komunizma u Evropi videle ne opštu pobedu za sve Evropljane i priliku da kontinent konačno počne da diše jednim plućima, već priliku za nove geopolitičke dobitke, novu militarizaciju i podelu kontinenta, bezdušnu pljačku bivših komunističkih država pod firmom ”slobodnog tržišta” i ”neoliberalizma”.

One su izmislile ”humanitarnu intervenciju” da bi svoju grabež i novi-stari imperijalizam uvile u oblandu visokih principa, sejući destrukciju, smrt, glad i destabilizaciju na Balkanu, Bliskom istoku, severu Afrike, Kavkazu i Srednjoj Aziji, sa perspektivom širenja i na jugoistočnu Aziju.

Da li su oni koji su od Avganistana napravili fabriku heroina za ceo svet, koji su odgovorni za smrt na hiljade civila koje su bezdušno i potpuno nelegalno ubijali dronovima na teritorijama tuđih zemalja, kao u video igricama – kvalifikovani da drže lekcije i nude rešenja ne samo nama, nego bilo kome u svetu, upitao je Pavić.

On je ukazao da narod RS ima i pravo da traži povratak izvornom Dejtonu od onih koji su bili njegovi pokrovitelji, ali i mnogo više – pravo da odlučuje o sopstvenoj sudbini.

– To je narod čije je nasilno otcepljenje od matične Jugoslavije 1992. godine podržao isti taj Zapad koji danas insistira na tome da pravo na otcepljenje unutar bivše republike te iste Jugoslavije ne postoji.

Srpski narod sa prostora BiH nije pitan ni da li želi da bude otcepljen od SFRJ ili od svojih sunarodnika preko Drine, niti da li želi da živi u istoj državi sa sarajevskim nastavljačima Handžar divizije. Ako se ne udovoljava zahtevu Srpske za povratak izvornom Dejtonu, dok se u isto vreme život u BiH pretvara svakodnevno u srpsku borbu za goli opstanak – šta može Srpska drugo da uradi, šta je logičnije da uradi, nego da traži, ako već ne može povratak na izvorni Dejton, pravo da samostalno odlučuje o tome kako će i s kim da živi, ukazao je Pavić.

Vranješ: „Izgradnja države“ protiv dejtonske BiH

Aleksandar Vranješ govorio je o problemu bošnjakizacije Bosne, odnosno o konceptu da „glavna nacija“ teži da nacionalizuje državu. Tako su, kako je ukazao, Bošnjaci u vreme posleratnog međunarodnog intervencionizma hteli da postanu „glavna nacija“ i tako dobiju nadoknadu za navodno viševjekovno ugnjetavanje od strane hrišćanskog i Istoka i Zapada, a dobili bi, pored tog statusa, i nacionalnu državu u granicama današnje BiH u kojoj bi druga dva naroda postala nacionalne manjine.

– „Bošnjakizacija Bosne“ podržana od strane dijela međunarodne zajednice, koja je na nasilan način pokušala da „izgradi državu“ BiH kakvu nisu mogli postići ni mirovnim inicijativama tokom rata niti u Dejtonu, jeste manifestacija bošnjačkog hegemonizma koja svoje opravdanje pronalazi u politici „viktimizacije“ kao svojevrsnog „prirodnog prava“ koje proizlazi iz tvrdnje da su Bošnjaci imali najveći broj žrtava u posljednjem ratu te da im na osnovu toga pripada više prava u odnosu na druga dva konstitutivna naroda.

– Iz tog hegemonističkog projekta i danas je prisutna težnja ka unitarizaciji BiH, odnosno bošnjakizaciji, umotana u „oblandu“ o građanskoj državi, rekao je Vranješ i upozorio da je to cilj bošnjačkih političkih poteza – od zloupotreba Ustavnog suda BiH pa do sve češćih poziva na rat.

Ljepojević: Zaštitnici BiH gube moć i preostala im je samo destrukcija

Siniša Ljepojević objasnio je u kojoj meri RS zavisi od međunarodnih okolnosti i kako ih može iskoristiti u svoju korist.

– BiH je zapadni sramni protektorat, pa joj sudbina zavisi od kretanja i na Zapadu i u cijelom svijetu. Zaštitnici BiH gube moć i preostala im je samo destrukcija. Oni više nemaju kapaciteta da održavaju iluziju BiH kao države. To je samo gubljenje vremena, a kako kaže poslovica “Mrtvac se mora pokopati ma koliko ga voljeli”.

U savremenim geopolitičkim odnosima, na scenu moći se vraćaju sile za koje se na Zapadu vjerovalo da su dio prošlosti. To otvara mogućnost da RS sama odlučuje o svojoj sudbini. U ovoj fazi je prioritet odbrana RS unutar formalnog državnog okvira BiH, a tek poslije toga dolazi borba za samostalnost, rekao je Ljepojević i ukazao da je uz odlučnost, najvažnije imati saveznike i podršku „ a Republika Srpska sada ima saveznike, nije sama“.

Milivojević (iz priloženog izlaganja): Izvorni Dejton je garancija opstanka Srpske

Zoran Milivojević je konstatovao da BiH nije suverena jer konstitutivni narodi nemaju mogućnost izražavanja slobodne volje s obzirom da postoji i radi Savet za zaštitu mira, Ustavni sud sa stranim sudijama, visoki predstavnik sa Bonskim ovlašćenjima koja ilustruje „drastični Inckov zakon“.

– „Evropska perspektiva“ i formula svetle budućnosti sa proširenjem EU daleko su od realnosti,dovedeni su u pitanje nacionalni interes i volja naroda, pa je traženje drugog prostora za optimalan razvoj legitiman cilj. U tu svrhu svi legalni instrumenti i priznata i poznata prava ne mogu biti uskraćeni jednom narodu.

Garancija opstanka RS i zaštite vitalnog interesa srpskog naroda u BiH, nalazi se – politički i međunarodnopravno – u izvornom Dejtonu. Stoga je puna primena normi izvornog Dejtona prva pretpostavka koliko-toliko stabilnog položaja RS . Zato je izvorni Dejton vododelnica za sudbinu jedinstvene BiH. Ako ga nema – nema ni ograničenja za izražavanje slobodnih volja konstitutivnih naroda u skladu sa međunarodnim standardima i normama, nacionalnim interesima i potrebama,a bez ugrožavanja drugih, poručio je Milivojević.

Proroković: Na definisanju srpskog sveta gotovo ništa se ne radi

Dušan Proroković je takođe govorio o ideji srpskog sveta i ukazao da se “uprkos zaklinjanju pojedinih političara da će se tome posvetiti, na definisanju srpskog sveta gotovo ništa se ne radi“.

– Da bi se jedinstven kulturni prostor, neophodni su jasna politička vizija, veći broj konkretnih projekata i institucije. Šta država Srbija, bez koje srpskog sveta ne može ni biti, danas ima od toga?

– Srbija nema kapacitete niti da artikuliše ideju srpskog sveta, a kamoli da je implementira.

Tu i tamo može se realizovati po neka ideja, usvojiti neki zakon, reagovati u nekoj situaciji, ali je takvo delovanje daleko od sveobuhvatnog pristupa i dugoročnog planiranja. Pri tome, svako pominjanje srpskog sveta je praćeno antisrpskom histerijom, jer je takav diskurs dugo pripreman, iako je srpska strana pokušavala da smiri tenzije i rešava pitanja – ukazao je Proroković.

Trifković (iz priloženog izlaganja): Bošnjaci nisu svesni da je BiH mrtvac koji hoda

– Na duge staze, u BiH nije moguć nikakav dogovor. Bošnjaci očekuju da prinudnu unitarizaciju donese neko, a taj neko je sve manje prisutan na Balkanu. Oni nisu svesni da je BiH mrtvac koji hoda i da opstaje jer ga pojedini međunarodni mentori održavaju na aparatima i u prividnom stanju života. Tog mrtvaca treba isključiti sa aparata za animaciju, ali je potrebno strpljenje i upornost.

– Srpska treba da se odupre svim pritiscima samoimenovanih prokonzula poput Palmera i Eskobara, jer oni nemaju stvarni autoritet niti stvarna ovlašćenja da nameću ma kakva nova rešenja – oni su pokušaju prevare poput butmirskog procesa, rekao je Srđa Trifković.

On je upozorio da Banjaluka mora dosledno da negira sva nametnuta rešenja, da opet na tapet stavi povratak svih oduzetih nadležnosti, pa i Vojske Republike Srpske, jer ona nije ukinuta, već samo suspendovana, da insistira na izvornom Dejtonu i da ne dozvoli da neki misteriozni „duh“ ovog sporazuma bude prisilno nametnut.

Perišić: Postoje međunarodne okolnosti da Srpska povuče poslednji potez

Srđan Perišić je ocenio da je politički i pravni sistem BiH „u razvalinama“, te da je kriza kulminirala 2021, a BiH je nestala„samo što to niko nije zvanično potvrdio, jer bi to bilo priznanje drugog poraza Zapada u kratkom periodu,posle kraha u Avganistanu i na Bliskom istoku“.

Perišić je ocenio da postoje međunarodne okolnosti da Srpska povuče poslednji potez.

– Povratak Rusije, i pojava Kine, smanjuju mogućnost delovanja SAD na Balkanu, bez obzira što će SAD pokušati da skrše otpor politike Srpske. SAD nemaju više snagu da nameću rešenja na Balkanu – izuzev da im to Banjaluka i Beograd dozvole, rekao je Perišić i upozorio da će Zapad pokušati da iz izbornog takmičenja isključi Milorada Dodika, putem sankcionisanja, i/ili, da podrži dolazak opozicionih prozapadnih političkih partija na vlast obojenom revolucijom.

„U odgovoru na takvo delovanje Zapada, dosadašnja politika Srpske ne sme da se povuče! Jedina strategija delovanja je upornost i istrajnost – bez ikakvih kompromisa i u slučaju eventualnog pritiska iz Beograda“, rekao je Perišić.

 

Autor Diana Milošević

 

Izvor Fakti, 07. oktobar 2021.

 

Američki ambasador: Proširićemo sankcije BiH

Američki ambasador u BiH Erik Nelson najavio da će SAD proširiti spisak osoba iz Bosne i Hercegovine, koje će biti sankcionisane zbog korupcije. Međutim, on nije želeo da kaže o kojim je osobama reč.

„Dakle, nećemo izdavati vize, poslovne ili turističke korumpiranim ljudima koji žele da putuju ili investiraju u SAD. Imamo ta ovlašćenja prema našem zakonu o imigracijama“, izjavio je Nelson, a prenela agencija Hina.

Upitan o kojim osobama je reč, Nelson nije želeo da odgovori, rekavši da to može da bude bilo ko.

Hina podseća da su SAD zabranu izdavanja vize za sadašnjeg člana predsedništva BiH Milorada Dodika uvele još 2017. godine, a da je nešto kasnije na isti način kažnjen i Dodikov bliski saradnik, bivši predsedavajući Saveta ministara Nikola Špirić.

Razlika je bila, kako se navodi, što je Dodik bio sankcionisan kao osoba koja je označena kao pretnja za sprovođenje Dejtonskog sporazuma, a Špirić je na crnu listu dospeo kao osoba umešana u ozbiljnu korupciju,

Zbog korupcije je meru zabrane ulaska u SAD dobio i bivši generalni sekretar Stranke demokratske akcije Amir Zukić, prenosi B92.

Nelson je rekao da je administracija predsednika Džozefa Bajdena korupciju označila kao bezbednosnu pretnju za SAD i da će odlučno reagovati prema osobama koje su u to umešane na Balkanu.

„Mi jačamo procedure kako bi odbranili SAD od potencijalnih korumpiranih pojedinaca i kako bi zaštitili BiH i pomogli u borbi protiv korupcije“, poručio je Nelson.

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Andrija Vukelić

 

Izvor Sputnjik, 08. oktobar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u