I. Musulin: Naoružavanje Tajvana kao priprema za krizu na Pacifiku

Tajvan se poslednjih godina često navodi kao političko žarište koje ima najveći potencijal da dovede do sloma svetske ekonomije i/ili Trećeg svetskog rata

Odbegla kineska provincija Tajvan ubrzano se naoružava velikim količinama američkog oružja u nastojanju da ojača svoju poziciju u uslovima rastuće vojne moći Pekinga. To, i paralelno jačanje vojnog prisustva SAD i njenih saveznica u vodama oko Tajvana, zbog odvraćanja Pekinga, mogli bi da zapale varnicu velikog sukoba koji bi bio poguban po svetsku ekonomiju.

Kineska provincija Tajvan obeležila je desetog oktobra dan koji to ostrvo, koje sebe naziva Republikom Kinom, smatra Danom državnosti.

Taj datum je izabran jer je pre 110 godina u gradu Vučangu na taj dan počeo ustanak protiv vladajuće dinastije Ćing, koji je kasnije, 1. januara 1912, doveo do rušenja monarhije i proglašenja republike u najvećoj državi Azije, Kini.

Ovog oktobra proslavu u Tajpeju, glavnom gradu Tajvana, obeležila je vojna parada, na kojoj su, pored mnoštva oklopnih vozila, helikoptera i vojnih aviona, prikazana četiri tipa raketa domaće proizvodnje, među kojima i projektili zemlja-zemlja dometa 1.200 kilometara, koji mogu da dosegnu luke, aerodrome i druge vojne baze u matici Kini.

Smisao te demonstracije sile jeste da se Pekingu pokaže da Tajvan ima dovoljne vojne potencijale da, u slučaju eventualnog napada s kontinenta, matici može da nanese ozbiljne gubitke.

Mediji u Istočnoj Aziji javljaju da su gotovo istovremeno s vojnom paradom u Tajpeju jedinice Kineske narodnooslobodilačke armije izvodile vežbu iskrcavanja na obali, što bi bio važan element u eventualnom pokušaju vojne reintegracije tog pacifičkog ostrva.

Nekoliko dana pre toga, po izveštavanju tajvanskih glasila, u više navrata ukupno blizu 120 aviona Narodnooslobodilačke vojske Kine testiralo je spremnost snaga odbegle ostrvske provincije da brzo reaguju.

Ubrzano naoružavanje Tajvana

Prošle godine odbegla kineska provincija sa 23 i po miliona stanovnika izdvojila je 13 milijardi američkih dolara za armiju. Smatra se da je od toga čak pet milijardi otišlo za kupovinu novog američkog oružja. Najveći deo tog novca odvojen je za protivvazdušne rakete „patriot“ i lovce-bombardere F-16, te rakete vazduh-zemlja „AGM-84 harpun“, koje se ispaljuju sa tih letelica i imaju veliki domet koji tajvanskoj armiji omogućava udar ne samo po brodovima već i po zemaljskim ciljevima dublje unutar teritorije matice Kine.

Inače, ceo paket vezan za nabavku novih 66 aviona „F-16V“ koštaće Tajpej ukupno osam milijardi dolara.

Među ostalim naoružanjem nabavljenim iz SAD su i rakete zemlja-more „harpun“, višecevni lanseri raketa „HIMARS“, ručne protivavionske rakete „stinger“ i bespilotne letelice.

Tajvan je položio i dve milijarde dolara za nabavku 108 tenkova „abrams M1A2T“, za šta politički vrh u Tajpeju trpi kritike domaćih, pa i američkih vojnih analitičara.

Po njihovom mišljenju, ta kupovina je bila motivisana političkim egzibicionizmom, čiji je cilj da ubedi javnost da vladajuća partija čini sve za odbranu – taj novac je trebalo uložiti u jačanje vazduhoplovstva, protivvazdušne odbrane, mornarice i raketnih snaga, koji su važniji faktori odvraćanja.

Tajvan radi i na jačanju rezervi municije i intenziviranju obuke, u čemu učešće imaju i američki oficiri. Štaviše, vlada u Tajpeju nedavno je najavila da će povećati budžet za odbranu i izdvojiti dodatnih osam i po milijardi dolara u tu svrhu u narednih pet godina.

Rastuća zabrinutost u regionu Istočne Azije

Ove gigantske sume su presedan i provokacija u odnosu na Peking, pogotovo, što se u novonabavljenom arsenalu nalaze rakete dužeg dometa koje spadaju u ofanzivno oružje i koje SAD ne bi smele, ni po sopstvenim zakonima, da isporuče Tajvanu.

Međutim, administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa bila je jasno opredeljena da se pred svojom javnošću prikaže kao oštra u odnosu na ekonomskog, političkog i ideološkog rivala Kinu i da svom vojnoindustrijskom kompleksu pribavi nove poslove i profit.

Američke aktivnosti, pored prodaje naoružanja i opreme Tajvanu, uključuju i zajedničku obuku i redovne patrole u blizini Tajvana, u kojima učestvuju podmornice, razarači, izviđački avioni SAD, a neretko i cele udarne grupe predvođene nosačima aviona.

Vašington već dugo radi i na jačanju vojnih saveza sa zemljama azijsko-pacifičkog regiona sa ciljem suzbijanja kineskog vojnopolitičkog uticaja u tom delu sveta.

Shodno tome, vojni komentatori u matici Kini vide ubrzano naoružavanje Tajvana, nedavno formiranje saveza AUKUS i uvođenje britanskih nosača aviona i brodova drugih država NATO-a u vojne vežbe i patrole u vodama oko Tajvana (Istočnom kineskom, Južnom kineskom i Japanskom moru), kao eskalaciju pod palicom Vašingtona koja je usmerena na destabilizaciju najmnogoljudnije zemlje sveta.

Valja reći da se Tajvan poslednjih godina često navodi kao političko žarište koje ima najveći potencijal da dovede do sloma svetske ekonomije i/ili Trećeg svetskog rata, s obzirom na rastuće sveopšte suprotstavljanje divova SAD i Kine, na koncentraciju ogromnih vojnih efektiva na malom prostoru, te simbolični i emotivni značaj koje to ostrvo ima za rukovodstvo i narod u matici Kini.

I to u konkurenciji Korejskog poluostrva, gde traje munjevita trka u naoružavanju, u koju je upleteno sve, od krstarećih i hipersoničnih raketa, do interkontinentalnih balističkih projektila i nuklearnih bombi.

Pogubna ljubav Vašingtona?

I dok je i dalje relativno teško zamisliti da bi SAD direktno ušle u vojni okršaj sa jedinicama Narodnooslobodilačke vojske Kine u slučaju da ona krene u reintegraciju Tajvana, zbog ljudskih i ekonomskih gubitaka koje bi pretrpele i mogućnosti da se takav sukob otme kontroli i proširi, jasno je da one čine sve što je u njihovoj moći da to ostrvo politički odvoje od matice, vojno ga ojačaju i čvrsto integrišu u svoju mrežu saveznika u Tihom okeanu.

Želja Trampove i Bajdenove administracije da stegnu vojnu omču oko obala Narodne Republike Kine kroz naoružavanje saveznica kao što su Tajvan, Japan, Južna Koreja i Australija, vojnopolitičko zbližavanje sa zemljama Jugoistočne Azije i uvođenje evropskih članica NATO-a u zapadni Pacifik, međutim, mogla bi, brinu analitačiri u Istočnoj Aziji, da proizvede suprotan efekat od onog kojem se nadaju u Vašingtonu.

Odnosno, umesto da odvrati Kinu od pokušaja da integriše Tajvan u svoj ustavni okvir, ona bi mogla da podstakne Peking da brzo interveniše pre nego što se ta omča zategne.

Ili, jednostavno rečeno, silna briga Vašingtona za Tajvan mogla bi da bude pogubna za to ostrvo.

 

Autor Ilja Musulin

 

Naslovna fotografija: Reuters/Ann Wang

 

Izvor RTS, 14. oktobar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u