Kolaps Fejsbuka i budućnost van mreža

Možda je upravo skorašnji sedmosatni prekid rada Fejsbuka poslednje upozorenje i šansa da se ljudi širom sveta dozovu pameti i malo-pomalo istrgnu iz kandži društvenih mreža

Prošle nedelje društvena mreža Fejsbuk i platforme u njenom vlasništvu poput Instagrama, Mesindžera i Vocapa doživele su iznenadni krah, koji je trajao nepunih sedam sati, što je dovelo do nezapamćenog haosa i sveopšte panike među korisnicima širom sveta. Ljudi su, poput narkomana u apstinencijalnoj krizi, očajnički kliktali i osveživali svoje aplikacije u nadi da će Fejsbuk i Instagram proraditi i da će moći da nastave da primaju dopaminske fikseve u vidu lajkova, pregleda i šerova od svojih digitalnih prijatelja. Onima kojima su poslovanje i zarađivanje novca vezani za ove mreže bilo je još teže, jer su naizgled preko noći ostali bez kontakta s klijentima i poslovnim partnerima.

Istovremeno, počele su da se razvijaju i šire teorije zavere o uzrocima prekida rada Fejsbuka, čiji se raspon kretao od hakerskih napada Kineza i Rusa preko insajderske sabotaže ogorčenih radnika do svojevrsne kazne američke i globalističke političke elite koja je već duže vreme nezadovoljna Markom Zakerbergom i koja želi da ograniči njegovu moć i monopolistički uticaj. Procurila je i vest da radnici kompanije nisu tog dana mogli da uđu u zgradu Fejsbuka, jer im nisu radile elektronske identifikacione kartice. Kako je prenela novinarka Njujork tajmsa, većina njih je samo vraćena kući, bez mogućnosti da uđu u kancelarije i bez ikakvog objašnjenja. Bilo kako bilo, tih sedam sati „informatičkog mraka“ otegli su se u večnost, a nagađanja i kontradiktorne informacije samo su pojačavale nervozu i osećanje neizvesnosti.

Podsticanje razdora

U međuvremenu, konkurentske mreže poput Tvitera i Tik-toka beležile su rekordan rast posećenosti, a slično je bilo i s ruskom platformom Telegram, koja je registrovala 70 miliona novih korisnika za samo jedan dan tokom Fejsbukovog pomračenja. Kada je Fejsbuk konačno proradio, zvanično objašnjenje koje je, uz izvinjenje korisnicima, ponudio vlasnik kompanije Zakerberg bilo je da je problem bio u DNS serverima koji imaju zadatak da pretvaraju otkucano ime sajta u aj-pi adresu na osnovu koje uređaji otvaraju konkretnu internet-lokaciju.

Ova greška u saobraćaju među serverima navodno je koštala Zakerberga oko sedam milijardi dolara u izgubljenoj vrednosti deonica na berzi, premda se taj gubitak može delom pripisati i medijskom delovanju bivše radnice kompanije i uzbunjivačice Frensis Haugen, koja je u kultnoj emisiji „60 minuta“ govorila o tome kako su čelnici Fejsbuka od početka svesni da je ta mreža mesto gde se šire dezinformacije, mržnja, politički ekstremizam, rasizam i antivakserska propaganda, ali da, umesto da spreče te pojave, oni podstiču takvo ponašanje radi maksimizacije profita. Ona je o tome nedavno svedočila i u američkom Senatu gde je poseban akcenat stavljen na poguban efekat koji društvene mreže imaju na mentalno zdravlje tinejdžera i omladine. Njeno svedočenje usledilo je nakon serije tekstova u Volstrit džurnalu, naslovljenih „Fejsbuk dosijei“, gde su objavljivani interni dopisi i dokumenta kompanije, pribavljeni od strane Haugenove, a koji su pokazali da Fejsbuk često svojim algoritmima svesno podstiče razdor među različitim segmentima populacije i da ima bitno drugačije standarde moderacije kada su u pitanju javne ličnosti i političari.

Plakat sa likom Marka Zakerberga na jednom zidu u Londonu (Foto: Annie Spratt on Unsplash)

Zanimljivo je da Frensis Haugen, koja je u Fejsbuku radila kao „menadžer proizvodnje“ u timu zaduženom za građanski integritet i etička pitanja, nije iznela ništa suštinski novo u odnosu na sve ono što je već izgovoreno u Netfliksovom prošlogodišnjem dokumentarcu „Društvena dilema“, koji se bavio štetnim delovanjem društvenih mreža i to iz ugla insajdera koji su radili u Fejsbuku i drugim visokotehnološkim kompanijama, ali se, iz nekog razloga, ta tema baš sada nameće kao prioritetna u medijima glavnog toka. Još zanimljivije je to što se Haugenova nije dotakla sopstvenog dokumentovanog učešća u vrlo uspešnoj kampanji cenzurisanja na Fejsbuku i na drugim društvenim mrežama svih informacija koje se tiču sadržaja iz laptopa Hantera Bajdena, čime su prekršeni svi novinarski kodeksi i sam princip slobode štampe i objektivnog izveštavanja, i to u odsudnom trenutku pred američke predsedničke izbore.

Stiče se utisak da je čitav ovaj medijski spektakl priređen kako bi se „proizveo pristanak“ za ukidanje i ono malo slobode koja postoji na Fejsbuku i drugim društvenim mrežama i kako bi se, pod izgovorom zaštite omladine i demokratskih vrednosti, čitav internet cenzurisao i stavio pod najstrožu kontrolu globalističke kabale. Kao da establišment na ovaj način podseća Zakerberga da društvene mreže i pametni telefoni nisu stvoreni prevashodno radi sticanja profita, već radi masovne kontrole, nadzora i manipulacije ljudskom svešću koji su Orvel i Haksli odavno najavili u svojim književnim delima. Ako uzmemo u obzir činjenicu da Fejsbuk danas ima više aktivnih korisnika nego Kina stanovnika, da je ubedljivo najuticajnija društvena mreža i svojevrsna „država unutar države“ koja svojim odlukama višestruko utiče na globalna zbivanja u gotovo svim sferama života, onda sve što se tiče uređivačke politike ove transnacionalne kompanije postaje prvorazredno političko pitanje.

Poslednje upozorenje

Zakerbergov nedavno obznanjen plan da sledeća faza u razvoju Fejsbuka bude „metaverzum“, odnosno tzv. obogaćena realnost koja bi uz pomoć posebnih kaciga ili naočara ukinula granicu između virtuelnog i stvarnog sveta, u kome bismo u naš mozak čulima primali sadržaje s interneta potpuno ravnopravno s nadražajima iz spoljnog, fizičkog sveta – zvuči zaista zastrašujuće, poput nekakvog distopijskog košmara koji obično nalazimo u delima naučne fantastike. Čak i da Zakerbergova sumanuta zamisao ne zaživi u skorije vreme zbog svoje tehnološke neizvodljivosti, ekonomske neisplativosti ili etičke neprihvatljivosti, postoji takođe sasvim realna opasnost da društvene mreže u budućnosti sve češće trokiraju i padaju zbog najavljene energentske krize i mogućih nestašica struje, ali i sajber napada koji su esencijalan deo ratova tzv. četvrte generacije, zbog čega bi oslanjanje i zavisnost od ovih vidova socijalne interakcije i komunikacije, kako u ličnom tako i u poslovnom domenu, trebalo postepeno smanjivati a ne povećavati.

Da ne govorimo o tome kakve efekte društvene mreže imaju na fragilnu psihologiju dece u razvoju i adolescenata koji, u proseku čim napune deset godina, dobijaju pametni telefon na korišćenje preko čijeg ekrana svakodnevno upijaju raznorazne štetne uticaje koje je nemoguće u potpunosti nadgledati i filtrirati. Dok čitate ovaj tekst, baš u ovom trenutku, neki nesigurni i povodljivi tinejdžer u svetu preko Tik-toka ili neke druge aplikacije šarenog dizajna i bezazlenog naziva dobija, u vidu takozvanog izazova, podsticaje i instrukcije kako da se samopovredi, izvrši samoubistvo, usmrti svoje roditelje ili izvede promenu pola. Možda je upravo ovaj nedavni sedmosatni prekid rada Fejsbuka poslednje upozorenje i šansa da se ljudi širom sveta dozovu pameti i malo-pomalo istrgnu iz kandži društvenih mreža.

Nema nikakve sumnje da su društvene mreže, baš kao i svi revolucionarni izumi i tehnološki pomaci od otkrića vatre naovamo, donele mnogo toga dobrog i korisnog za ljudski rod, ali i da su, u međuvremenu, od dobrih sluga neosetno postale zli gospodari. Njihova nezadrživa ekspanzija na gotovo sva polja ljudske egzistencije učinila je pokušaje bekstva od njih izuzetno teškim i nepraktičnim, gotovo uzaludnim rabotama, nekom vrstom savremenog ekvivalenta hajdučkog odlaska u šumu ili slobodoljubivog, filozofskog povlačenja u prirodu kakvo je u „Valdenu“ opisao američki transcendentalista i prirodnjak Henri Dejvid Toro.

Budućnost društvenih mreža i našeg mesta u njima zavisiće u velikoj meri i od naše duhovne snage, discipline i samokontrole da dosledno sprovodimo ličnu politiku „digitalnog minimalizma“, odnosno da tehnologiju i mreže koristimo u najmanjoj mogućoj meri koja zadovoljava sve naše privatne i profesionalne potrebe. Ljudi koji su uspeli da se „skinu“ s društvenih mreža tvrde da otkako su potpuno napustili ili drastično smanjili prisustvo na tim platformama imaju mnogo mirniji i kvalitetniji san, bolju koncentraciju i pamćenje, ali i da se generalno osećaju daleko pozitivnije i optimističnije u vezi sa sobom i svetom u kome žive. Takođe, oni su otkrili da, otkako ne troše po nekoliko sati dnevno na mrežama, imaju mnogo više slobodnog vremena za svoju porodicu, čitanje knjiga i različite hobije koji su ranije zanemarivali u želji da privuku pažnju i dopadnu se nepoznatim ljudima s interneta.

Korisnik Fejsbuka sa telefonom u ruci i za laptopom (Foto: Austin Distel on Unsplash)

Zato je izuzetno važno da, ako već nismo u mogućnosti i u stanju da ih potpuno napustimo, naučimo da koristimo mreže na efikasan, inteligentan i odgovoran način.

 

Naslovna fotografija: Thought Catalog on Unsplash 

 

Izvor Pečat

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u