Šmitov „svilen gajtan“ za građansku BiH

Sad će valjati i Bošnjacima i Srbima da „otvore četvore oči“ kad Nemci krenu da kreiraju rešenje za „hrvatsko pitanje“. Sa pričom o navodnoj „građanskoj Bosni“ je gotovo

Emisija je imala neoriginalno ime „Otvoreni studio“, voditeljka je zvučala optimistično dok je predstavljala goste i sve je obećavalo jednu rutinsku „raspravu“ kako se danas obično nazivaju skupovi istomišljenika u radio-emisijama.

Federalni radio, na kome su radni jezici bošnjački i hrvatski, razbacivao je svoje talase u meteorološkim prilikama koje su nezaboravno opisane u stihovima Arsena Dedića, kad „ponovo počinje kiša, kao što već kiši u listopadu“. Sve u svemu, kad je bačena tema „novi izborni zakon“, „građanska BiH“, činilo se da ste mogli da ugasite radio i da posle bez greške prepričate šta je bilo…

Međutim, ne ide to više tako…

„Rješavanje hrvatskog pitanja“

Prođe deset minuta emisije a niko ne pomenu Srbe, kao najveće neprijatelje građanske države valjda od mlađeg kamenog doba. Prođe dvadeset minuta, pola sata… i onda mogu da shvate i učesnici i slušaoci emisije da su Srbi izbačeni sa scene… Nisu više nizašta. Ni za dobro, a za zlo još manje. Jer, dragi naši, na redu je „rješavanje hrvatskog pitanja“…

Nije to prvo pomenuo publicista Pejo Gašparović koji se javljao iz Splita, nego profesor sa sarajevskog Filozofskog fakulteta dr Enver Kazaz.

Govoreći o „lažnom Hrvatu“ Željku Komšiću neumerenije od bilo kog HDZ-ovog kritičara, on je konstatovao „potpuni poraz bošnjačko-hrvatske politike“ a što je donelo da se „hrvatsko pitanje internacionalizira i sad su svi značajni faktori u Evropi, pa i novi visoki predstavnik, pa ako hoćete i američka administracija, skloni rješavanju takozvanog hrvatskog nacionalnog pitanja i traga se za tim modelom i zato je to moj razlog da kažem da je ideja građanske BiH mrtva i nju više nije moguće implementirati u Ustavu BiH i Izbornom zakonu.“

Basta!, što bi rekli blagoglagoljivi Italijani, a kad se čuje prava reč koja ne traži dodatno objašnjenje! Basta parlare! Stop talking!, da dodamo to i na jeziku koji je nadslužbeni u „nemogućoj državi“, u zemlji za koju je nekad pesnik govorio da je „ponosna“.

Profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu dr Enver Kazaz (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/Udruženje izdavača udžbenika u BiH)

Nema veze što je ideja građanske BiH, shvaćana u bošnjačkom pogledu na rešenje, mrtvorođenče, i što ona takva nikad nije imala nikakvu realnu perspektivu. Nema veze. Važno je da se izašlo na čistac. Još da se prihvati. A, izgleda, moraće.

Možda nije trebalo tako a možda je moralo baš tako.

Pored voditeljke u studiju je sedeo Jakob Finci, širom regiona čuveni junak presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu „u slučaju Sejdić-Finci protiv države BiH“. Predsednik Jevrejske zajednice BiH pripovedao je o tom slučaju u tipično bosanskom maniru: „Dervo i ja ganjamo pravdu koja se devet godina ne može izganjati“.

Podsećamo, Dervo Sejdić i Jakob Finci, državljani Bosne i Hercegovine2006. su podneli predstavke „zbog nemogućnosti da se kao pripadnici romske, odnosno jevrejske nacionalne manjine kandiduju za članove Doma naroda Parlamentarne skupštinePredsjedništva BiH, a na osnovu odredaba odeljaka četiri i pet Ustava BiH, koje predviđaju da se mogu kandidovati samo pripadnici hrvatskog, bošnjačkog ili srpskog naroda“.

I, naravno, Sud za ljudska prava tu nema šta da misli – davaj! Gledano iz Strazbura, Bosna je kao pustinja bez oaza, nigde se ne vide ljudi i narodi, nego samo paragrafi i odluke – međunarodne zajednice. Kakvi god da su! I zato to sve tako i izgleda. Kao u onim stihovima za decu: /Lako je prutu da se sokoli/ Dok bije decu njega ne boli/.

Jakob Finci priča kao čovek koji potpuno razume ove Ršumove misli. Zna da je „cijela jedna pravna biblioteka posvećena toj situaciji u kojoj se nalazi BiH“ i pripoveda kako su on i Dervo „postali prijatelji ganjajući pravdu tamo gdje se ne može izganjati. Još tad smo se dogovorili da se ona pet godina zove Sejdić i Finci, pa pet Finci i Sejdić, pa opet pet Sejdić i Finci… Dervo je rek’o, hajde pusti, neće to tol’ko trajat. Sad se ispostavlja da to uopće nije bilo suludo pretpostavljati.“

Od tog čoveka se moglo čiti da je „taj Ustav nama nametnut od strane međunarodne zajednice. I sad, zašto međunarodna zajednica traži od nas da ga promijenimo kad ga mi nismo ni donosili.. Neko vrijeme imali smo i jak pokret da se vratimo na Ustav SR BiH mada smo zaboravljali da je tamo bilo sedam članova Predsjedništva, među ostalim i jedan iz reda Ostalih.“

„Ostali“ bejaše Ejup Ganić – on je predstavljao Jugoslovene!?

Kako to danas izgleda čudno. Ejup je znao šta hoće, ali za Jugoslovene koji su sledili njega ne bi se moglo reći.

Sve u svemu, kako konstatuje dr Kazaz, „više niko ne govori o provedbi presude ‘Sejdić i Finci’ na način da se zadovolje prava svakog građanina i da se zadovolji princip građanske BiH. Sve se svelo na rješavanje hrvatskog pitanja.“ Manje-više postaje jasno zašto su Nemci poslali ozbiljnog političara da ovo oposli.

Kristijan Šmit (Foto: EPA-EFE/Felipe Trueba)

Kristijan Šmit zna mnoge stvari, ali od bosanskog dunjaluka najbliži mu je onaj hrvatski: 1992. godine bio je u posmatračkoj misiji u Sarajevu, a u nemačkom Budestagu, kao poslanik, „predvodio je grupe prijateljstva sa kolegama iz Hrvatske. Hrvatska emigracija u Nemačkoj je brojna, a on ima i veze sa vladajućim HDZ-om, pa je sve to važno za njegove veze sa Hrvatskom.“ (Bi-Bi-Si na srpskom).

Tako će se sada, kao i pravda, kako reče Jakob Finci, „ganjati“ i – građanska država. Odnosno, bošnjačka strana će morati da promeni svoju definiciju „građanske države“. Muvanja s nekim drugim Komšićem neće biti moguća. Hrvat u Predsedništvu BiH će morati imati institucionalizovanu podršku pravih Hrvata.

Zapad i muslimani

Teoretičari uglavnom poznaju dva odnosa država-nacija: prvi, kreće od etnonacionalista koji kroz društvene i istorijske procese uspostavljaju „prvo naciju da bi joj zatim prilagodili državu“, a drugi je kad „državni nacionalisti stvaraju… prvo državu da bi zatim toj državi prilagodili žitelje“.

Spletom istorijskih okolnosti, društvena grupa koja je u obe južnoslovenske države kategorisana kao Srbi ili Hrvati muslimanske veroispovesti, preimenovana je 1971. u Muslimane (sa velikim M) u okviru prethodne SFRJ. Dakle, narod. Međutim, kad je počelo razaranje zajedničke države – ti ljudi su se morali legitimisati prema Zapadu.

I? Da budu muslimani (veliko ili malo „m“ je potpuno nezamisliva i bespotrebna distinkcija) nije dolazilo u obzir. Evropa i Amerika bi na imenički pridev „muslimanski“ i intuitivno dodavale zlokobnu imenicu „fundamenatalizam“.

Izetbegovićeva „Islamska deklaracija“ je celo vreme nad Bosnom kao crni oblak. A trpi se samo zato što može biti upotrebljena protiv nekooperativnih Srba. I tako su oni ljudi postali Bošnjaci. Bošnjak je, inače, pojam kojim se u okolnim zemljama opisivao došljak iz Bosne – ko god da je. Toliko ljudi se preziva Bošnjak, Bošnjački…

Nije tajna da je iza oficijelne podrške zapadnih političara multikulturalnoj, multinacionalnoj, jedinstvenoj državi Bosni i Hercegovini, u kojoj se ujedinjuju ratno sukobljeni narodi, išlo lakonsko objašnjenje da nije prihvatljivo da postoji muslimanska država u Evropi.

Zastavice BiH i Islamske zajednice u BiH (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/Al Jazeera Balkans)

Pošto je sukob Zapada sa Srbima policentričan i dugotrajan proces – u BiH, u Crnoj Gori, dramatično na Kosovu i Metohiji, pa i sada posredno u Hrvatskoj (proterano srpsko stanovništvo), te i u Severnoj Makedoniji (političko maltretiranje Srpske pravoslavne crkve) – poslednjih četvrt veka Bošnjacima se činilo da ima načina da se od Srba stvore Bošnjaci drugog reda. Zvali su ih „okupatori“ i „genocidaši“, što je trebalo da bude osnov klasifikacije.

Zapadnim izaslanicima je to bilo batina, te ih oni nisu razuveravali.

Podrazumevalo se da Bošnjaci niti imaju snage ni odlučnosti da na tom putu istraju do kraja. Jer to, naravno, podrazumeva da i Hrvati postanu Bošnjaci drugog reda. Otprilike da krajnji rezultat bude neka vrsta istorijske inverzije – kao što su Bošnjaci bili Srbi ili Hrvati muslimani, sad bi Hrvati i Srbi mogli biti Bošnjaci katolici ili pravoslavci. A posle da se izbore za status „neopredeljeni“. To bi moglo da oduševi Erdogana uz tambure na vrelu Bosne u sevdalinskim opuštanjima, ali nikome se to na Zapadu ne bi moglo dopasti.

Zapadni odnos prema islamu formiran je još 1529. kad je Sulejman Veličanstveni sa 125 hiljada vojnika krenuo na Beč. Dok su stigli pod carstvujušču Vijenu Turci su bili neverničke zveri. Turcima su vekovima plašeni loši ljudi i mala deca po Evropi. Kao krvopijama i baucima. To je i istorija i arhetipska realnost.

Kraj građanske BiH

Priče o sebi koje bosanski muslimani mogu ispričati nema ko da razume. Sem, valjda, Srba.

Ko bi razumeo, recimo, Povijest moje otadžbine pesnika Muse Ćazima Ćatića (1878-1915), (objavljivao i u čuvenom časopisu Bosanska vila) a čiji lik se sada nalazi na novčanici od 50 KM: /Na javor-guslam’ u najslađem zboru/ Tebe su vile moga roda vile./… O, knjigo slave! Ja u Tebi vidim/ Junačkog Tvrtka i sve svoje pređe,/ S handžarom oštrim u desnici snažnoj/ Ponosnoj Bosni kako brane međe –/ I poput smijelih divova i lava/ Prsima štite svoja stara prava./

U obrtu s kojim će se Bošnjaci sada suočiti prekida se lanac događaja koji je teoretski opisan kao ideja da država napravi naciju. Ideja o državi u kojoj bi bošnjačka suprematija postala operativna činjenica nije izvesna. Kladili su se na pogrešnog…

Srbi, ipak, nad tim nemaju razloga da se raduju. To neće promeniti odnos Zapada prema njima. Bacaće im se u lice jedan neprijateljski narativ manje. Za neki dan neće ni primećivati da se tu nešto promenilo. Srećom, ovo nije jedina promena. Odnosno, i ona je posledica vidljivih promena odnosa snaga u svetu – što „arhitektama“ građanske Bosne otežava kompletan eksperiment. Te oni moraju da misle da to, ipak, što pre i kako-tako završe a da bude u njihovu korist. Pojavile su se druge sile.

Građani Banjaluke sa velikom zastavom Republike Srpske tokom proslave Dana Republike Srpske, 09. januar 2017. (Foto: Tanjug/Zoran Žestić)

Kad su novinari ovih dana pitali ruskog ministra inostranih poslova, koji je odlučio da dođe na sastanak nesvrstanih u Beogradu, šta misli o tvrdnjama da se Rusija meša u unutrašnja pitanja zemalja Zapadnog Balkana, Sergej Lavrov je nehajno odmahnuo rukom: „Navikli smo na to.“

„Dugo vremena EU pokušava da kaže da polaže prava na ovaj region i da drugi nemaju tu šta da traže. Oni nama govore da nemamo pravo na inicijativu u delovima sveta gde EU ima svoje interese. Da je to neokolonijalno mišljenje, ne treba da razjašnjavam. Neosnovane su optužbe da Rusija navodno krši neke norme međunarodnog prava na Zapadnom Balkanu. Ako imate neke dokaze, izvolite, dokažite to“, reče Lavrov. Kad si sila onda Evropsku uniju doživljavaš tako. Kao američkog „malog od kužine“.

Ni Kina ne krši norme međunarodnog prava, prosto postaje velika sila čiji glas se sluša. Rekla je, jasno i glasno, i šta misli o Šmitu kao visokom predstavniku u Sarajevu. To je, valjda, prvi put da je reagovala glasno. Zato čujete zabrinutost iz Vašingtona da „zemlje Zapadnog Balkana treba da prepoznaju sve veći uticaj Kine i razviju kontraobaveštajnu strategiju kako bi se zaštitile od loših kineskih aktivnosti“.

Dejvid Filips, visoki savetnik i spoljnopolitički ekspert Stejt departmenta u vreme Klintonove, Bušove i Obamine administracije posavetovaće satelitske strukture na Zapadnom Balkanu: „Kina je zlonamerni glumac sa opakom namerom, čiji je cilj integracija i kontrola ekonomija balkanskih zemalja. Kako uticaj Rusije opada, Kina zamenjuje Rusiju kao najveću podršku Srbiji. Srbija je zabrinuta da bi Rusija trgovala podrškom u zamenu za ukidanje zapadnih sankcija uvedenih nakon aneksije Krima.“

Kako god da ove poruke čitate, one, na kraju krajeva, pokazuju da se „stanje na terenu“ uveliko izmenilo. Što znači i da će se igrati druge igre. U svakom slučaju, priča o građanskoj Bosni će pasti u neke diplomatske fascikle i čekaće svog čitaoca za koga se ne zna ni ko će biti ni kad će doći.

Zastava BiH na Beloj tvrđavi u Sarajevu (Foto: Wikimedia/Bernard Gagnon, CC BY-SA 4.0)
Zastava BiH na Beloj tvrđavi u Sarajevu (Foto: Wikimedia/Bernard Gagnon, CC BY-SA 4.0)

A sad će valjati i Bošnjacima i Srbima da „otvore četvore oči“ kad Nemci krenu da kreiraju rešenje za „hrvatsko pitanje“ u zemlji koja je „i posna, i bosa da prostiš, i hladna i gladna“ a koja bi morala da „k tomu još, da prostiš“ postane „prkosna od sna“ (Dizdar, Zapis o zemlji). Taj svet izdaleka ništa to ne razume. Niti ga zanima.

Toliko smo se mogli naučiti u vek i po.

 

Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub/N1

 

Izvor sveosrpskoj.com

 

BONUS VIDEO:

Politika
Pratite nas na YouTube-u