EU ne želi Balkan u svom sastavu

Uprkos demagogiji i frazama, svojim delovanjem EU jasno stavlja do znanja Zapadnom Balkanu da neće postati deo ove integracije. Ne samo danas, već najverovatnije – nikada

Ursula fon der Lajen, šefica briselske birokratske mašinerije, reče tokom poslednjeg samita EU – Zapadni Balkan: „Šaljemo poruku da Zapadni Balkan pripada EU!“

Geografski, Balkan jeste deo Evrope. Politički, međutim, tokom različitih istorijskih epoha to nije bio.

Koliko je Zapadni Balkan danas u političkom smislu deo Evrope? Koliko nas Evropa, ili tačnije EU, doživljava kao svoj integralni deo?

Više nisu tako retke ni ocene o preranom prijemu Bugarske i Rumunije u EU. Nije tajna, u Briselu ih mnogi sa oduševljenjem nisu dočekali. Ali, morali su ih dočekati pošto u tom periodu članstvo u EU bejaše svojevrsna nagrada zbog prethodnog pristupanja u NATO. Amerikancima je trebao „izlaz“ na Crno more, a posle eskalacije ukrajinske krize i slabije upućenima u geopolitičku logiku postalo je jasno zašto!

Pod američkim pritiskom, EU je bespogovorno popuštala. Kampanja protiv Grčke, vođena tokom „godina bankrota“, pomalo je podsetila i na antisrpsku histeriju iz devedesetih godina u pojedinim zapadnim medijima. Grci su predstavljani kao prevaranti, falsifikatori, kao da na Balkanu drugačije i može biti.

Neubedljive priče

Zapadni Balkan se sagledava kao deo problema, a ne kao deo rešenja.

Za dalje širenje EU, podrazumeva se na Zapadni Balkan, a i gde bi drugo, nema podrške u javnim mnjenjima najmanje sedam država članica. Takođe, suštinski nema ni raspoloženja među brojnim političarima, koji teško shvataju šta će im ovo „parče“.

Migrantska kriza jeste reaktuelizovala pitanje daljih evrointegracija zapadnobalkanskih država, učinili su to i Rusi i Kinezi jačanjem svog prisustva u regionu, ali sve je to doprinelo da se o temi razmišlja „malo više“. I ništa dalje od toga.

A proizvod tog „malo više razmišljanja“ jeste i da se oblikuje neko rešenje zahvaljujući kojem će Zapadni Balkan biti „privezan“ za EU, ali neće postati i njen sastavni deo. Zbog toga se vrtimo kroz Berlinski proces uz prateću frazeologiju koju sada ponavlja Fon der Lajenova, a pre nje su to činili Mogerinijeva, Eštonova, Baroso, File i brojni drugi predsednici i komesari čijih se prezimena teško možemo i setiti.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom ceremonije obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac, Donje Međurovo, 30. septembar 2021. (Foto: Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll)

Putujemo od „mini-Šengena“ ka „Open eri“, mada se u to nisu svi uključili, jer bezbeli to su samostalni i suvereni subjekti međunarodnih odnosa na koje je nemoguće uticati; gradimo prugu od Niša do Drača, zbog koje je ista ova Fon der Lajenova doputovala u Donje Međurovo, predstaviviši nam da je to jednako bitno kao i tranzitni pravac od Beograda do Pekinga, mada nikome živom nije jasno niti čemu će ta infrastruktura služiti, niti kako ćemo kredite vraćati.

I mi i Albanci! Imajući u vidu demografska kretanja u tom delu Balkana, pogotovo.

I? Šta dalje? Kako dalje? Sudeći prema zaključcima poslednjeg Samita EU – Zapadni Balkan nema nikakvog smislenog plana, nikakvih konkretnih rešenja. Osim, već predstavljenog „Otvorenog Balkana“ koji u punom kapacitetu niti je zaživeo, niti će zaživeti i pruge za koju ne znamo kako će se otplatiti!

Neubedljivo zvuči i priča o desetinama milijardi opredeljenih za investicije u zelenu energiju, pošto je istog dana cena prirodnog gasa oborila istorijski rekord. Između ostalog i zbog toga što su se iste te investicije u Zapadnoj Evropi pokazale nerentabilnim sa stanovišta ekonomije i nesigurnim sa stanovišta energetike.

Zato se u zasebnoj tački završnog saopštenja podvlači: „EU je daleko najbliži partner u regionu, glavni investitor i glavni donator. Neviđene razmere i dometi ove podrške moraju da budu potpuno prepoznati i prenošeni u javnim debatama i komunikaciji od strane partnera.

Da Zapadni Balkan „pripada Evropi“ neće dokazivati EU, već to treba da dokazujemo mi. U javnim debatama i komunikaciji sa građanima. Da nije tragično, bilo bi smešno.

Balkanski lideri na neformalnom samitu „EU – Zapadni Balkan“, Brisel, 16. februar 2020. (Foto: Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll)

Podsetilo me je na jedno predavanje Džejmija Šeja od pre otprilike deceniju i po. Tada su ga slušaoci iz Beograda pitali – a kako misli da Srbiju privuče ka NATO kada je javnost otvoreno i nedvosmisleno protiv toga? Odgovorio je: „Organizovaćemo kampanju!“ Propagandnu, podrazumeva se.

Uverenost da će bilbordi i spotovi popraviti utisak o istorijskoj nepravdi i zločinačkoj agresiji protiv jednog naroda delovala je sasvim iskreno.

Jasna poruka

Razočarenje u EU u svim balkanskim društvima raste. U Srbiji je taj proces očigledan, a u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji u većoj ili manjoj meri primetan. Ipak, treba i naglasiti da nema spremnosti ni kod građana, ni kod političkih elita da se rizikuje.

Otuda i često postavljano pitanje: koja je alternativa? Ako ne želimo u EU, kome ćemo se pridružiti? Ili, zašto sada da kvarimo priliku kada su nam konačno otvorene granice, možemo da legalno emigriramo, nešto zaradimo!?

Desetine hiljada pečalbara odlazi svake godine, trbuhom za kruhom, za većinu njih, na individualnom nivou, i ovakvo stanje jeste nekakvo rešenje.

Voleti ili ne voleti EU, podržavati je ili ne, to je jedna strana medalje, a potreba da se prehrani porodica nešto sasvim drugo. Svaka vlast sa tim mora kalkulisati kada posmatra sopstveni rejting.

Elem, situacija nije ista kao pre deset i kusur godina, kada je postojala jednoglasna podrška evropskim integracijama, ali ni ovaj evroskepticizam nije duboko ukorenjeno mišljenje. Dakle, što se tiče balkanskih društava, sve smo više razočarani u EU, ali nismo spremni da joj se suprotstavimo. Živimo u vremenu društvene konfuzije i političke inercije.

Propaganda tu neće pomoći. Neće pomoći ni javne debate ni komunikacija sa građanima. EU je potrošila najvažniji adut koji je imala – obećanje o članstvu. Istovremeno, uplela se u „političke priče“ kojima jednostavno nije dorasla.

EU ne može „rešiti“ kosovsko pitanje, ne može ni dedejtonizovati BiH, ona čak nije spremna ni da otvori pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom ili osigura bezvizni režim za kosovsko-metohijske Albance. Uprkos demagogiji i frazama, svojim delovanjem EU jasno stavlja do znanja Zapadnom Balkanu da neće postati deo ove integracije. Ne samo danas, već najverovatnije – nikada!

Zajednička fotografija balkanskih lidera i lidera EU tokom Samita EU – Zapadni Balkan, Brdo kod Kranja, 06. oktobar 2021. (Foto: Dimitris Papamitsos/European Union)

Zbog društvene konfuzije i političke inercije nastavićemo da slušamo i demagoge i njihove fraze, pratiti naredne samite i analizirati efekte ponekog projekta koji nam opredele. Samo, ostaje otvoreno – dokle to može trajati?

Doveka, sigurno neće.

 

Naslovna fotografija: Dario Pignatelli/European Union

 

Izvor sveosrpskoj.com

 

BONUS VIDEO:

Politika
Pratite nas na YouTube-u