Заставе Русије и Сједињених Држава окачене на мосту у Женеви уочи састанка Владимира Путина и Џозефа Бајдена (Фото: Mikhail Metzel/TASS)

D. Proroković: Kako je Amerika izgubila gasni rat protiv Rusije

Čini se da su Vašingtonu u velikoj meri „vezane ruke“. Niti se ruski energetski uticaj u dogledno vreme može smanjiti, niti se ruska veza sa Nemačkom može prekinuti

Dva letošnja događaja u razmaku od svega nekoliko nedelja uticala su na kolebanja na evropskom energetskom tržištu. Istina, sa odloženim dejstvom. Ono što gledamo danas, što je cena prirodnog gasa dostigla vrtoglave, nezamislive visine, ima svoje uzroke u dešavanjima prethodnih meseci.

Sa jedne strane, u ruskom gradu Svobodni, severno od Blagovešćenska u Amurskoj oblasti, na granici sa Kinom, puštena je u rad prva tehnološka linija Amurskog postrojenja za preradu gasa. Grandiozan projekat, kapaciteta 42 milijarde kubnih metara godišnje, započet još 2016. godine, preko kojeg se sada „upumpava“ gas u cevovod „Snaga Sibira“, jedan je od najvećih ovakvog karaktera na celom svetu.

„Snaga Sibira“ je počela sa radom u decembru 2019. godine, prenoseći energent od istočnosibirskih izvorišta ka kineskim potrošačima. Pored primarne namene, izdvojeni tečni naftni gas i etan koristiće Amurski gasni hemijski kompleks kojim zajedno upravljaju ruski SIBUR i kineski „Sinopek“. Rusko-kinesko energetsko povezivanje odmaklo je daleko, nastavlja se jednakim intenzitetom (svih pet tehnoloških linija amurskog postrojenja biće stavljene u funkciju do 2025. godine) na obostranu korist, uveliko se govori i o još dva pravca „Snage Sibira“. Rusija više ne zavisi isključivo od evropskih kupaca, Kinezi ne zavise od australijskog uglja. I ne samo australijskog, ali je upravo taj politički sukob mogao uzrokovati energetsku krizu u zemlji.

Amerika vidi gas kao „geopolitičko oružje“

Sa druge strane, administracija Džozefa Bajdena imenovala je posebnog savetnika državnog sekretara za energetsku bezbednost, koji će biti zadužen pre svega za odnose sa Nemačkom i „smanjivanje rizika“ od stavljanja u funkciju nove linije gasovoda „Severni tok“. Glavni posao ovog savetnika biće procene da li i kada Rusija koristi gas kao „geopolitičko oružje“. Ukoliko se to desi, po slovu dogovora i nove strategije, SAD i Nemačka će „zajednički delovati“ protiv Rusije.

Dok se, sa jedne strane, intenzivno gradi i povezuje, otvaraju nove instalacije te tranzit energenata, sa druge strane se razgrađuje i uskraćuje, preti restrikcijama. Osnovni problem u ovakvoj postavci jeste što ovi drugi više nisu u situaciji da prete prvima.

Razlog je jednostavan — postoji alternativa! I ka Kini, i ka Turskoj… I ta alternativa će tokom narednih godina biti sve izvesnija, u nekom razvoju situacije možda i prerasti u prioritet. Uglavnom, okolnosti su do te mere izmenjene, da danas na formiranje cene energenata utiče veći broj faktora nego ranije. Tu posebni savetnik ne može presudno uticati.

Prosto, američki plan bio je nerealan od samog starta. Još od predstavljanja ideje cevovoda „Nabuko“, cilj je bio istisnuti Rusiju sa evropskog energetskog tržišta. Međutim, veliki projekti koje su podržavali Amerikanci, nisu mogli biti sprovedeni u delo, od nekih se i trajno odustalo, pa je brzo postalo uočljivo kako realne alternative ruskom gasu — nema.

Oslanjanje na Vašington u kontekstu energetske bezbednosti ili nije održivo ili dugoročno nije isplativo. Priča o dopremanju tečnog naftnog gasa i pravljenja od toga koncepta konkurentnog povezivanju gasovodima sa ruskim izvorištima nema održivu računicu, bilo da se polemiše o količinama ili ceni. Gradnja novih gasovoda od izvorišta u centralno-zapadnoj Africi ili istočnom Mediteranu može biti održiva, ali su kapaciteti u odnosu na količine sa kojima raspolažu Rusija i na primer Iran — neuporedivi. To je rešenje samo donekle, u određenom procentu.

Fijasko sa zelenom energijom

Priča o zelenoj energiji pokazala se skupom i sa mnogo aspekata posmatrano — problematičnom. Zbog svega toga je i nejasno šta će biti posao posebnog savetnika?

„Severni tok“ je završen nakon godina opstrukcija i pokušaja sabotiranja. Energetska mapa Starog kontinenta se menja, uz završetak „Balkanskog toka“ (koji bi u perspektivi takođe mogao biti „obogaćen“ još jednom linijom) ne samo da „gasne veze“ Evrope sa Moskvom neće biti prekinute, već sada iz „velike igre“ ispada Ukrajina kao „ključna tranzitna teritorija“, čime se u dobroj meri dovodi u pitanje svrsishodnost pokrenutog „Evromajdana“. Za Vašington — još jedan problem!

Šta znači da će SAD i Nemačka „zajednički delovati“ ako Rusija počne koristiti gas kao „geopolitičko oružje“? Prestaće da kupuju ruski gas!? Obustaviće tranzit kroz „Severni tok“!? Besmislice! Velika investicija mora se otplatiti, za planiranje „postpandemijskog privrednog rasta“ neophodno je osigurati stabilno snabdevanje energentima po relativno predvidivim cenama. Rešavanje današnje energetske krize i još važnije — izbegavanje njenog ponavljanja u budućnosti vodi preko eksploatacije obe linije „Severnog toga“, čak u perspektivi i izgradnji novih cevovoda ka Rusiji.

Rast cena, njihov „izlazak“ na istorijski maksimum pokazuje da se zapravo od postavljenog posebnog savetnika ne može očekivati više konkretnih akcija. Njegov rad će se svoditi na predlaganje novih mera protiv Moskve, koje, opet, moraju biti nekako uravnotežene, jer snabdevanje energentima zavisi pre svega od ruskih izvorišta.

Od ukupnih odnosa sa Rusijom zavisi i cena koja je podložna rastu u slučaju ekstremnih odluka i izražene političke nestabilnosti, a od te cene zavise i konkurentnost evropskih ponuđača na svetskom tržištu i inflacija u „evrozoni“.

Vašingtonu vezane ruke

Zbog svega, čini se da su Vašingtonu u velikoj meri „vezane ruke“. Niti se ruski energetski uticaj u dogledno vreme može smanjiti, niti se ruska veza sa Nemačkom može prekinuti. Jedino što SAD još uvek mogu učiniti, jeste da se ova situacija iskoristi kako bi pojačali pritisak unutar Nemačke na različite političke strukture i tako zadržali Berlin čvrsto na evroatlantskom kursu.

Dok se u ostatku sveta odigravaju epohalne promene, SAD su bile koncentrisane na održavanje pozicije unutar kolektivnog Zapada i disciplinovanje saveznika. I ofanzivne akcije, poput one u Ukrajini suštinske su se pretvorile u tako nešto, kao i poslednje imenovanje posebnog savetnika. Poslednja energetska kriza dokaz je toga.

Što se Evrope tiče, uloga Vašingtona sve više postaje destruktivna, a sve manje konstruktivna.

 

Autor Dušan Proroković

 

Naslovna fotografija: Mikhail Metzel/TASS

 

Izvor Sputnjik, 17. oktobar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u