Si-En-En: Putin više ne mari šta će reći Zapad, i to je opasno

Čini se da Putinov Kremlj više ni ne traži validaciju od Zapada koji je uglavnom pasivno posmatrao ratobornost Moskve

Tokom protekle decenije Rusija pod Vladimirom Putinom bila je stalna briga Zapada.

Ove zabrinutosti nisu neosnovane, piše Si-En-En. Neosporno je da su Putin i bliski krug predsednika u ovom periodu povlačili niz provokativnih poteza, bilo da se radi o pripajanju delova druge zemlje, podršci diktatorima u stranim ratovima ili trovanju disidenata. Čini se da Putinov Kremlj više ni ne traži validaciju od Zapada koji je uglavnom pasivno posmatrao ratobornost Moskve.

Poslednjih nedelja situacija je eskalirala. Kako cene gasa rastu širom Evrope zbog smanjene opskrbe ruskim gasom, Putin prekida ionako labave diplomatske veze svoje zemlje sa NATO-om, Si-En-En ispituje koliko su zapadni kreatori politike pogrešno pročitali Putina i ignorisali njegovu spremnost da upotrebi oružje koje mu je na raspolaganju.

Energetska kriza širom Evrope otkriva veoma moćno oruđe koje Rusiji daje polugu u njenom odnosu sa Evropom – njene rezerve gasa. Nije tajna da se mnoge evropske zemlje, uključujući Nemačku, oslanjaju na ruske isporuke prirodnog gasa. Nedavne nestašice su pokazale ne samo ekonomske, već i geopolitičke rizike ove zavisnosti.

Rusija ispunjava svoje postojeće obaveze za snabdevanje evropskih zemalja, ali analitičari kažu da bi ona mogla da poveća izvoz kako bi snabdela evropsko tržište pre nego što nastupi hladna zima.

Pitanje iz ruske perspektive je zašto bi ona to učinila? Moskva još uvek čeka nemačko regulatorno odobrenje za Severni tok 2, kontroverzni gasovod koji bi povezivao Rusiju sa Nemačkom i dopremao velike količine gasa Zapadnoj Evropi.

„Ako nemački regulator sutra preda svoje odobrenje za isporuke, isporuke od 17,5 milijardi kubnih metara počeće prekosutra“, rekao je Putin na forumu u četvrtak, okrivljujući za nedavnu gasnu krizu i visoke cene energetsku politiku EU.

Gasovod je kontroverzan jer ga mnogi vide kao projekat geopolitičkog uticaja Moskve, a taj strah nije bio ublažen kada je zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak ranije ovog meseca rekao da bi „rana sertifikacija“ za Severni tok 2 pomogla „smirivanju situacije“.

Pored finansijskih i geopolitičkih prednosti koje Rusija dobija zato što se Evropa oslanja na njen gas, to takođe učvršćuje domaći politički narativ koji se tokom vremena razvio u Rusiji – Zapad stalno pogrešno shvata stvari.

„Suština ovog narativa je da Evropa i Zapad treba da preispitaju svoju zlonamernu politiku, bilo da se radi o energetici ili stranoj intervenciji. Pre deset godina, ovaj argument je bio više defanzivni, jer je Kremlj želeo da se zaštiti od kritika zapadnih vlada. Ali sada Rusija može da tvrdi da je zapadna politika toliko propala u Libiji, Siriji i Avganistanu, da je pristup Rusije zapravo bio ispravno sve vreme“, kaže Oleg Ignjatov, viši analitičar Krizne grupe u Rusiji.

Kada se to uzme u obzir, posmatrajući Putinovo ponašanje protekle decenije, vidi se da mu je bilo lako da izgradi imidž lidera koji pokušava da vrati ponos svojoj zemlji i u tome previše rado koristi mogućnosti koje pružaju naivne zapadne kolege.

Od kraja Hladnog rata, mnogi u Putinovoj generaciji su verovali da su još uvek u političkom ratu sa Zapadom. Ovo je postalo još akutnije nakon aneksije Krima 2014. godine i zato sada vidite da je Rusija slobodnija da postavlja trupe na međunarodne granice, širi dezinformacije i juri političke neistomišljenike. Što se njih tiče, to je dopušteno u ratu – kaže Mark Galoti, počasni profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu, trenutno sa sedištem u Moskvi.

Neki tvrde da je relativno ograničena Putinova pretnja dovela do gotovo pasivnog ponašanja Zapada. To je zauzvrat značilo da ruski predsednik može da povlači neprijateljske poteze sa vrlo malo posledica.

Logika ide otprilike ovako. Ruski agenti koji truju ruskog bivšeg špijuna na britanskom tlu su svakako problem. Međutim, to u stvarnosti predstavlja malu pretnju za Veliku Britaniju, a kazne oštrije od uvođenja sankcija pojedincima bliskim Putinu mogle bi da donesu više štete nego koristi.

Ovo, potencijalno, ide naruku Putinu, jer mu omogućava da to predstavi kao dokaz da je on nedodirljivi moćnik koji drži Zapad u šaci.

„Najveći dugoročni problem je što je Zapad svaki neprijateljski čin Rusije tretirao kao izolovani incident, umesto da vidi opšti obrazac Rusije, koja nema želju ili interes da igra po pravilima. Rusija postaje sve direktnija. Kada Rusija iskoristi evropsku gasnu krizu da progura svoj projekat Severni tok ili prekine sve preostale veze sa NATO-om, to se radi otvoreno i više nema pretvaranja da Moskva radi na stvaranju dobrih odnosa sa Zapadom. To je isti obrazac koji vidimo unutar Rusije. Pojačana represija je sada očigledna i ubrzana, jer Kremlju više nije stalo“, kaže za Si-En-En Kir Gil, viši saradnik u Čatam hausu.

Posledice koje to ima po Zapad nisu ohrabrujuće za one koji se protive Putinu, u zemlji ili u inostranstvu, zaključuje Si-En-En.

„Svaki put kad mu se ukaže prilika, on će je iskoristiti. To se dogodilo u Ukrajini, dogodilo se u Gruziji. On razume samo snažne poruke i ako nastavimo da pokazujemo nejedinstvo, on će odgovoriti na isti način. On je ulični borac. Zapad pokušava da izvodi umetničko klizanje po Rusiji, ali Putin igra hokej na ledu“, kaže Riho Teras, bivši komandant estonskih odbrambenih snaga.

 

Naslovna fotografija: kremlin.ru

 

Izvor Blic/B92, 26. oktobar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u