Z. Milivojević: Sledi energična akcija SAD u BiH i na KiM

Prema njegovim rečima, nedavni susret Eskobara sa Izetbegovićem i drugim liderima u Bosni i Hercegovini govori da će BiH, zajedno sa Kosovom i Metohijom, biti prioritet američke politike

Iz poslednjih istupanja Gabrijela Eskobara sa pozicije zamenika pomoćnika državnog sekretara Kancelarije za Evropu i Evroaziju u Stejt departmentu sasvim je jasno da će se američka administracija aktivno i energično uključiti u rešavanje takozvanih „nezavršenih“ problema – Kosova i Metohije i BiH, kaže nekadašnji diplomata Zoran Milivojević.

On ovako komentariše izjavu specijalnog izaslanika Bajdenove administracije za Zapadni Balkan televiziji Al Džazira u kojoj se on ponovo osvrnuo na političku situaciju u BiH i rekao da „sankcije mogu biti usmerene protiv pojedinaca, ali još smo u fazi“, kao i da su odnosi „SAD i Srbije komplikovani“.

Samo dan kasnije u onlajn obraćanju na Beogradskom bezbednosnom forumu Eskobar je rekao da „ideja o dezintegraciji Bosne i Hercegovine ubija poverenje ljudi u ekonomiju i vraća ih ka spektru svega onoga što se dešavalo 90-ih godina“, uz ocenu da će „sankcije i ostale mere biti alat SAD, ali ne primarni“, kao i da sankcije, ako se za njih odluče, „neće rešiti problem Zapadnog Balkana“.

Energična akcija SAD

Prema Milivojevićevim rečima, nedavni susret Eskobara sa Bakirom Izetbegovićem i drugim liderima u Bosni i Hercegovini govori da će BiH, zajedno sa Kosovom i Metohijom, biti prioritet američke politike koja se, kako kaže, vraća na politike nekih prethodnih administracija i na ono što su one ovde započele i ostavile još krajem devedesetih godina prošlog i početkom ovog veka.

„Da će to biti prioriteti pokazuju i nova kadrovska razmeštanja i nova lica u ključnim centrima u Beogradu, Sarajevu i Prištini, ali i sve poruke koje smo čuli do sada. To je potpuno jasno, baš kao i ono što nam je Eskobar nedavno saopštio iz Brisela – da je cilj ove administracije i predsednika Bajdena da se u prvom mandatu završe ovi takozvani ‘nezavršeni’ poslovi“, ocenjuje naš sagovornik.

Kada je reč o metodologiji, dodaje Milivojević, sasvim je sigurno da će SAD delovati zajedno sa Evropskom unijom, pri čemu će vodeću ulogu imati američka administracija, a koristiće mehanizme koji su već postali tipični i nezaobilazni kada je reč o mehanizmima sprovođenja spoljne politike SAD.

„To su sankcije, kao jedan od ključnih mehanizama koje oni primenjuju i na globalnom i na regionalnom planu, odnosno u svim onim delovima sveta gde američka politika nastupa direktno i gde su njeni interesi u prvom planu, a ono što je svojstveno toj politici je agresivnost u nastupu. Dakle, kada je reč o ovom regionu, političkim sistemima i elitama na ovim prostorima to će biti onaj mehanizam koga je svojom uredbom od letos uspostavio predsednik Bajden, odnosno ona vrsta sankcija koja se direktno tiče ideologije američke administracije poput svega onoga što podrazumeva nepoštovanje ljudskih prava, vladavine prava, nepoštovanje demokratskih institucija i tako dalje. Sve će to biti u upotrebi“, ukazuje bivši diplomata.

Kako kaže, u upotrebi će takođe biti i oni mehanizmi za koje već znamo, a to je prisustvo tog dela međunarodne zajednice koja se zalaže za centralizovanu Bosnu i nezavisno Kosovo.

„To su mehanizmi koji prozilaze iz direktnog učešća, na primer, visokog predstavnika u BiH ili NATO-a na Kosovu i Metohiji i svega onoga što njima stoji na raspolaganju“, smatra Milivojević.

Dinamičan period

On je uveren da nam predstoji period koji će sigurno biti daleko dinamičniji nego što je to do sada bio slučaj i to iz nekoliko razloga.

„Prvi je taj što su ti takozvani ‘nezavršeni’ poslovi smetnja realizaciji globalnih strateških interesa zapadne alijanse, jer ovaj prostor nije definitivno zaokružen, pre svega zbog političke i strateške pozicije Srbije sa njenom vojno neutralnom i nezavisnom politikom. Drugi razlog leži u tome što kasne svi oni strateški pravci nastupa poput proširenja NATO-a i sve ono što je bilo zacrtano kada je reč o potpunom zauzimanju ‘linije vatre’ u koju spada i ovaj naš region. Treći razlog predstavljaju neuspesi na globalnom planu sa Avganistanom sa jedne, i jačanje uticaja Rusije i Kine i činjenice da Amerika više nije u poziciji da može da diktira tempo i sadržaj međunarodnih odnosa u svoju korist i da nameće rešenja, sa druge strane“, primećuje Milivojević.

To su, kaže iskusni diplomata i spoljnopolitički komentator, razlozi iz kojih ćemo očekivati jednu daleko ozbiljniju, ofanzivniju akciju, a Gabrijel Eskobar, kao novo lice, pokazuje svojim nastupom da ćemo imati jedan agresivniji pristup i energičniju politiku Amerike koja podrazumeva pritisak traženja rešenja nametanjem, pa možda čak i upotrebom elemenata sile.

Komplikovani odnosi SAD i Srbije

U osvrtu na Eskobarovu izjavu da su odnosi SAD i Srbije „komplikovani“, Milivojević kaže da iako su odnosi Beograda i Vašingtona u poslednje vreme u uzlaznoj liniji, ostaju neke stvari koje se ne uklapaju u američku globalnu strategiju na ovim prostorima.

„To je taj vojno neutralni stav na kome Srbija insistira, ne odričući se svojih prijatelja koji su rivali Sjedinjenim Državama, što ne odgovara američkim interesima jer je to brana da se ovaj region potpuno stavi pod kontrolu zapadnih inteersa. Takođe, tvrd stav Srbije oko Kosova u smislu da nema priznanja je nešto što Americi smeta i može da predstavlja problem u budućim odnosima. Tu je i Republika Srpska i sve ono što je srpski interes na ovim prostorima, kao i promene u Crnoj Gori koje na određen način takođe predstavljaju iskakanje iz strateških intetesa SAD. Sve su to pitanja koja komplikuju odnose jer američki uticaj nije u prvom planu“, navodi naš sagovornik.

Ono što ostaje kao problem i što će Amerikanci koristiti, zaključuje Milivojević, jesu otvorena pitanja u bilateralnim odnosima, pa u tom smislu treba očekivati veći pritisak po pitanju slučaja braće Bitići ili paljenja američke ambasade u Beogradu, radi približavanja Srbije onome što je strateški interes Amerike.

U svom obraćanju na Beogradskom bezbednosnom forumu Gabrijel Eskobar je rekao da je „politika SAD prema Zapadnom Balkanu konzistentna i da svih šest zemalja treba da postanu deo EU i to brzo“, i naglasio da će aktuelna američka administracija nastaviti da podržava ljude koji žele transformaciju regiona.

 

Autor Sandra Čerin

 

Naslovna fotografija: Samuel Branch on Unsplash 

 

Izvor Sputnjik, 27. oktobar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u