Američki diplomata se pohvalio da opozicija u R. Srpskoj postupa po njegovim savetima

Specijalni izaslanik predsednika SAD Gabrijel Eskobar, u obraćanju ispred Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa, ipak je obznanio i nešto o čemu se do sada moglo samo nagađati

Gabrijel Eskobar danas se pohvalio da je zahvaljujući njegovoj molbi upućenoj određenim političkim akterima u RS propala ideja Milorada Dodika da jedinstvenim nastupom odbrani Republiku Srpsku. To je potvrda da postoje političari koji i dalje sarađuju sa Stejt departmentom, spremni da primaju naloge iz Vašingtona, kaže za Sputnjik Obrad Kesić.

U moru poznatih činjenica koje potvrđuju kurs američke spoljne politike, specijalni izaslanik predsednika SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, u obraćanju ispred Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa, ipak je obznanio i nešto o čemu se do sada moglo samo nagađati.

Obrad Kesić, analitičar iz Vašingtona, navodi da je na pitanja članova Komiteta o situaciji u Republici Srpskoj i Crnoj Gori Eskobar odgovorio da je ona pod kontrolom Vašingtona – u slučaju RS preko opozicije, a u slučaju Crne Gore preko Vlade direktno.

Više od iznetih činjenica zapanjuje spremnost gospodina Eskobara da to javno potvrdi, komentariše u razgovoru za Sputnjik Kesić.

Vlada Crne Gore čeka odobrenja Vašingtona

„Iako je Eskobar izbegao da imenuje političke aktere sa kojima je komunicirao u RS, jasno da je reč o opoziciji. Takođe, on je pred Kongresom rekao i da se Vlada Crne Gore obavezala da svako ime koje treba da bude postavljeno na neku funkciju mora imati saglasnost Amerike. Znači, pre nego se završi postavljanje funkcionera od strane Vlade, imena se šalju u Vašington. Nažalost, on je svojom izjavom potvrdio da postoje takvi političari koji i dalje sarađuju sa Stejt departmentom.“

Kada je reč o predsedniku Aleksandru Vučiću i Srbiji, Eskobar je ponovio da SAD podržavaju „Otvoreni Balkan“ i da ne smatra da ova inicijativa isključuje tzv. Berlinski proces, te da obe mogu istovremeno da se implementiraju. Pitanje na koje nije hteo direktno da odgovori, kaže Kesić, a tiče se Srbije, jeste sudbina kancelarije američke Finansijske korporacije za međunarodni razvoj.

„Eskobar je rekao da Stejt department podržava i želi da DFC ima veću ulogu, ali nije hteo da se izjašnjava oko dešavanja iza scene, gde se vodi borba između Ministarstva finansija koje DFC smatra nepotrebnim i i Stejt departmenta koji u ovoj kancelariji u Beogradu vidi ključni alat za uticaj na odluke koje se donose na prostoru Zapadnog Balkana.“

Dodik prvi na listi kritika

Iako je, po rečima Kesića, izbegao da odgovori na pitanje da li će se koristiti sankcije u kontekstu procesa rešavanja pitanja izbornog zakona u BiH, Eskobar nije krio nameru da će kurs SAD biti agresivan, iznoseći lično iskustvo koje ima sa sankcijama, pogotovo na Balkanu.

„On je rekao da sankcije uspešno menjaju ponašanje političara i pojedinačnih funkcionera i da su najefikasnije one usmerene protiv pojedinaca. Sve ovo govori da gospodin Eskobar i dalje ima majndset iz devedesetih godina i misli da će Amerika pod pretnjama sankcijama i dalje moći da utiče na značajne odluke koje moraju da se donose na Zapadnom Balkanu. Iz svega, jasno je da će ova administracija sve više koristiti sankcije, zbog čega je i imenovala novog koordinatora za sankcije u Stejt departmentu i da će, što se tiče Zapadnog Balkana, sankcije biti usmerene ka pojedinačnim političarima i političkim funkcionerima.“

Kao prvi kandidat nametnuo se Milorad Dodik koji je, po Kesićevom svedočenju, bio glavna meta kritike specijalnog izaslanika predsednika SAD za Zapadni Balkan.

„Na prvom mestu se našao Milorad Dodik, a takođe u kontekstu BiH i pitanja procesa vezanog za donošenje izbornog zakona otvorila se mogućnost za donošenje sankcija i protiv Čovića ili Izetbegovića, a možda i obojice. Kritike su dalje pretrpeli EU, zato što neće da ubrza proces članstva za zemlje Zapadnog Balkana, zatim Rusija i Kina i na kraju Bugarska, jer blokira evropski put Severne Makedonije.“

Eskobar je čovek predrasuda

Kesić primećuje interesantan detalj da je prvi put Kina zamenila mesto Rusije u količini kritike iznete na račun malignog uticaja koji SAD prepoznaju u „pokvarenim ekonomskim i energetskim potezima“. Rusija je, kaže, standardno figurirala kao „faktor destabilizacije regije“.

Sumirajući današnje izlaganje Eskobara, Kesić kaže da, izuzev pomenutih značajnih detalja, u suštini nije ništa novo najavio, već samo potvrdilo ono što znamo – da SAD žele da podrže inicijativu EU koja ima najveću ulogu i odgovornost za rešavanje problema na Zapadnom Balkanu, ali da su Amerikanci tu i da žele da budu od koristi.

Analizirajući Gabrijela Eskobara sa jedne i Metjua Palmera sa druge strane, Kesić primećuje nepremostive razlike.

„Palmer je mnogo bolje upućen u trenutnu situaciju, komforniji je sa činjenicama i nudi dublju analizu. Eskobar ima predrasude. Za njega su najvažnije one stvari gde je on bio lično uključen – obaranje Miloševića, podrška opoziciji i donošenje sankcija prema Srbiji. Takođe, ne treba zaboraviti ni njegov angažman u proglašenju nezavisnosti Crne Gore. On je fokusiran na te tačke, smatrajući ih najvećim uspesima spoljne američke politike, ali u ovakvim okolnostima to neće doneti veliku korist SAD. Palmer ima bolji uvid u sadašnje stanje i činjenice i svakako da Eskobaru treba vreme da dostigne taj nivo.“

Na pitanje kakav bi Zapadni Balkan trebalo da bude po meri i ukusu nove administracije SAD, Kesić kratko odgovara: Onaj u kojem bi svi lideri primali naloge od Vašingtona.

„Iako se svet menja, oni bi na taj način ostvarili cilj da preko malih zemalja i neodlučnih političkih lidera imaju mnogo veći uticaj nego što imaju trenutno.“

 

Autor Nataša Jovanović

 

Izvor Sputnjik, 28. oktobar 2021.

 

Šarović ponovo optužuje Dodika

Predsednik opozicione SDS u Republici Srpskoj Mirko Šarović je u studiju sarajevske N1 ponovo optužio srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika da priziva sukobe i dovodi u opasnost celu Republiku Srpsku.

Komentarišući Dodikove izjave o vraćanju nadležosti, koje su sa Srpske prenete na BiH, Šarović je upitao otkud baš sada to i zašto se tih stvari Dodik nije setio kada je, kako je rekao, pre 10 ili 15 godina iste te nadležnosti glasovima njegovih poslanika preneo na nivo BiH. Tada je, kaže Šarović, procenjivao da je to dobro, ali da bi sada trebalo reći da je pogrešio, ali to ne spominje.

„Mi ukazujemo na to da bilo šta što se učini ne može da dovede u pitanje mir i stabilnost ove zemlje. Mi smatramo da je ovo više njegov populizam i želja da zakomplikuje dodatno situaciju u zemlji. Bez razmišljanja ulazi u tako nešto i priziva krizu. Mi čak kažemo da dovodi u opasnost celu RS i priziva sukobe i sve ono što smo, nadam se, davno zaboravili”, rekao je Šarović, prenosi Tanjug.

 

Izvor Politika, 29. oktobar 2021.

 

Dodik: Degutantno je Eskobarovo mešanje

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je danas u Sarajevu da se specijani izaslanik američke administracije za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar meša u unutrašnje stvari BiH.

„Dobro je što se ne pominje članstvo BiH u NATO, dobro je što Amerikanci kažu da nema Dejtona dva. To je sve ono što mi iz Republike Srpske činimo, da vratimo BiH na ustavni poredak i poštovanje Ustava, ali Eskobar se meša u unutrašnje stvari BiH i mislim da je postalo degutantno na koji način se mešaju“, kazao je Dodik, komentarišući Eskobarovo obraćanje u američkom Kongresu.

Eskobar je u svom obraćanju ukazao da su „opasne“ Dodikove pretnje institucijama na državnom nivou.

„Prete da podriju Dejton, evropski izbor i perspektivu svih građana BiH. Intenzivno smo angažovani sa lokalnim akterima i našim partnerima da se suprotstavimo bilo kojim potezima koji prete povratkom na problematičnu prošlost Bosne, umesto da se obezbedi njena svetla budućnost“, kazao je Eskobar.

Dodik je danas ocenio da BiH nije sposobna da se izbori sa mešanjem stranaca u njene unutrašnje stvari.

„BiH nema snage da se suprotstavi ovim mešanjima, kao što je to uradio turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, kada je rekao da će proterati deset ambasadora i, kada su se ovi izvinili za svoje ponašanje, onda su rekli da mogu ostati. Tako to rade prave zemlje, a ne ove zemlje u pokušaju, kakva je BiH“, kazao je Dodik.

Upitan o odlukama Venecijanske komisije, da ne postoje dve izborne jedinice u Federaciji BiH, Dodik je rekao samo da je upoznat s tim da je Venecijanska komisija 2005. godine rekla da je u BiH „višak“ visoki predstavnik.

„Jedino to znam iz Venecijanske komisije“, kazao je on.

Dodik je posle sastanka članova Predsedništva BiH sa izaslanicima EU i SAD za izbornu reformu u BiH Angelinom Ajhorst i Metjuom Palmerom rekao da je tema sastanka bila Izborni zakon i strukturisanje Doma naroda BiH.

On je kazao da je stav srpske strane da je spremna da podrži svaku varijantu koju dogovore politički lideri za Federaciju BiH, s tim da u Domu naroda mora ostati zastupljen nacionalni princip, odnosno da se u njega moraju birati „stvarni“ predstavnici naroda.

 

Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub/House Foreign Affairs Committee

 

Izvor Beta/Danas, 29. oktobar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u