Dž. Galijašević: Ko je stavio na kocku i mir i Bosnu?

Kada hodža kaže: „Municija u Konjicu i Goraždu! Haubice u Travniku! Ručni bacači u Hadžićima! (…) Znaju oni da ovo nije šala i da bosanska snaga nije mala maca!“, onda ovaj skandal zavređuje reakciju pravosudnih organa

Da Muhamed Velić nije hodža, njegova preteća poruka da u Bosni živi sto hiljada Bosanaca s ratnim iskustvom ne bi zavredela posebnu pažnju. Ali kada hodža doslovce kaže: „Municija u Konjicu i Goraždu! Haubice u Travniku! Ručni bacači u Hadžićima! (…) Znaju oni da ovo nije šala i da bosanska snaga nije mala maca!“, onda ovaj skandal zavređuje reakciju pravosudnih organa. Umesto Tužilaštva u Bosni, reagovao je konzul ove države u Frankfurtu tako što je, prenoseći nadahnute hodžine reči, dopisao Alahu ekber. Slučajno ili ne, baš nekoliko dana pošto je, uz iste reči, u crkvi u Eseksu nožem izboden poslanik Konzervativne stranke Dejvid Ames.

Regrutovanje je počelo

Ovo tajnovito Alahu ekber koje je konzul dopisao uz hodžino „molitveno pravilo“ ozbiljno je shvaćeno. Već sutradan Sarajevo je osvanulo oblepljeno plakatima „I ti si potreban za odbranu BiH“. Da je rat pred vratima mogao se tog jutra zakleti sav pošten svet u čaršiji. Oni podozriviji,a njih je sve manje, nazirali su pozadinu…

Kako su se na istom zadatku Stranke demokratske akcije našli hodža Muhamed Velić, publicista i član Svjetske unije islamskih učenjaka i muslimanski diplomata Admir Atović, koji je pravnička zvanja sticao na travničkom univerzitetu?

Ako se u prvi mah teško u vezu mogu dovesti ova dva posve različita čovjeka – jedan je imam, drugi diplomata – mali napor u politička stremljenja vladajuće stranke ponudiće objašnjenje za ovu neobičnu pojavu. A vladajuća stranka ovako misli: pošto je hrvatska narodna konstitutivnost već slomljena angažovanjem Željka Komšića, red je da se slome Srbi i njihova Republika Srpska.

Za obračun sa njima, zna SDA, neophodno je mobilisati sav kadar, i onaj svetovni i onaj vjerski, i onaj sa ove i onaj s one strane Drine. Među prvima, očekivano, odazvao se Čeda Jovanović, Komšićev savetnik, izjavom da „rata može da bude, ali to nije Dodikov hir nego Putinov projekt“. Više od njega čudi Atović, koji je 1993. sa 17 godina zadobio teške tjelesne povrede i tako stekao bolno iskustvo građanskog rata.

Čija se krv nije osušila?

Da nije hodžinog poziva na rat koji Atović prenosi uz muslimanski pozdrav Alahu ekber, lako bi čovek mogao pomisliti da je obrazovani diplomata samo u duhu svoje vere napisao „Alah je veći“. Ali Atović inače ne slovi za zagonetnog čoveka. U Dnevnom avazu na pitanje šta je sporno u njegovom pisaniju, objašnjava: „To je opomena svima koji namjeravaju dići ruku na Bosnu da mi nećemo dopustiti da se neko igra s državom u kojoj se još nije osušila krv.“

Pitanje na čiju tačno krv misli, novinar ga nije pitao. To da su zbog ritualnog klanja Srba na Ozrenu i Hrvata u Srednjoj Bosni, baš uz uzvik Alahu ekber, osuđeni general Sakib Mahmuljin i njegov komandant general Rasim Delić, znaju obojica.

A šta o islamizmu misli zemlja domaćin u kojoj bosanski konzul stoluje?

Nešto pre nego će Atović izneti svoj pogled na bosansku stvarnost, predsjednik Bundestaga Volfgang Šojble, na konferenciji za novinare u nemačkom gradu Nojštatu, upozorio je da razmišljanje u etničkim kategorijama „uz djelovanje centrifugalnih sila pod uticajem susjednih zemalja“ može dovesti do raspada države i formiranja „muslimanskog ostrva“ u Evropi sa „znatnim konfliktnim potencijalom i kao stalni izvor nemira“.

Očito da SDA kadar mašta o ovom ostrvu stavljajući na kocku i mir i Bosnu.

Potencijal za rat u BiH, što možda ne zna predsjednik Bundestaga, mjeri se sa 4.800 tona eksplozivnih sredstava i municije. U kućama se krije oko 65.000 jedinica streljačkog naoružanja – mitraljeza, automatskih i poluautomatskih pušaka. Pored toga šest fabrika naoružanja i vojne opreme: „Pretis“ Vogošća, „Binas“ Bugojno, „Igman“ Konjic, „Remontni zavod“ Hadžići, „Bratstvo“ Travnik i „Unis Gineks“ Goražde dopunjuju zalihe.

Sa ovim podacima ili bez njih, Volfgang Šojble je uočio problem, ali ne i tzv. visoki predstavnik Šmit. Kako je moguće da se uprkos čvrstim argumentima, čitava savremena, germanska, a prividno evropska politička misao iscrpljuje u pokušajima mehaničkog optuživanja Srba, zbog nasilja i zločina počinjenih od svih zaraćenih strana, devedesetih godina tokom raspada Jugoslavije?

Vidi li Šmit da jačaju masovni udari iz Afrike i Azije i da cijeli islamski svijet, u talasima, udara na vrata Evrope. I da će opet kao nekad Srbi zatrebati da posluže kao sanitarna zavesa koja će štititi zapadni svet od najezde islamista? Sluti li bar nešto od toga dok mu na sto s izveštajima stiže i gostovanje na televiziji Fejs Fahrudina Radončića, koji na oči iste te Evrope poručuje srpskom članu Predsedništva BiH: „Milorade… nismo ti mi Bakir. Nema podjele bez rata“.

 

Autor Dževad Galijašević

 

Naslovna fotografija: Novi Standard

 

Izvor Pečat, 29. oktobar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u