(Ne)uspeli pokušaj novog kolonijalizma

Na sceni je do sada najagresivniji i najskuplji pokušaj rušenja nacionalnih država. To je pokušaj uspostavljanja novog, do sada najneobičnijeg kolonijalizma

Globalistička kampanja protiv epidemije koronavirusa nazvanog COVID-19 postala je ogromna industrija merena milijardama dolara i, kako sada stoje stvari, nema nagoveštaja njenog kraja. Pored toga što bolest postoji, sve drugo je nejasno. Ali, očigledna je namera tog projekta, jer to i jeste projekat, da uz instaliranje straha kao osnovnog društvenog odnosa ruši autoritet nacionalnih država i da ih kroz generisanje straha za zdravlje potpuno razvlasti.

U toj ambiciji donekle se i uspelo kada je reč o zapadnim i evropskim zemljama koje su odavno globalistički klijenti. Te države su, uprkos naizgled njihovim zasebnim merama protiv epidemije, u osnovi već razvlašćene. Njihove vlade, izabrani političari o koroni govore iste tekstove i slede identične mere, što sugeriše da slede tuđe scenarije. Sve je to dovelo do rastakanja socijalnog tkiva, duboke podeljenosti društava i nepoverenja prema autoritetima, ali i pre svega do ekonomskog kolapsa. Politika korone, međutim, ne popušta.

Magla oko „projekta korona”

Mnoge vlade, kao i autori projekta, svoje poteze i odluke pravdali su očekivanjima da će bolest, korona, ujediniti odavno već razbijena društva, da će strah od bolesti i smrti premostiti duboke razlike i uspostaviti solidarnost; izmišljena je bila i neka vrsta nove religije, ulični i prozorski aplauzi zdravstvenima radnicima, ali se ta očekivanja nisu ostvarila. Društva su postala još više podeljena, razbijena. Te podele u vreme korone prete i da prerastu u agresivnu diskriminaciju. Sada se najavljuje, prvo u Novom Zelandu i Australiji, koji su stari pokusni kunići „duboke države“, neka vrsta medicinskog aparthejda koji bi u svakodnevnom životu odvojio vakcinisane i nevakcinisane.

Istovremeno, javnost se svakodnevno bombarduje kontradiktornim informacijama pa su se rodile sumnje da su sve to obmane, laži, bez obzira što bolest stvarno postoji. Ništa se više ne veruje vlastima i bilo kakvim autoritetima. Sve više ljudi veruje da je reč o velikoj obmani, nažalost sa ljudskim žrtvama. I sve se to nadovezuje na obmane još od pre korone pa zato i protesti protiv vladinih mera tokom epidemije nisu samo zbog bolesti – i u velikoj meri besmislenih ograničenja – nego je to samo kap koja je prelila čašu, pa sve preti da preraste u proteste opšteg nezadovoljstva.

I u tako rasutim društvima jedino što je kao instrument pritiska preostalo su vakcine, na neki način teror vakcina. I to se, kao poslednja slamka, uporno drži iako većina stručnjaka koji su zaista stručnjaci upozorava da vakcine nisu garancija i da vakcinisani ne samo da mogu da obole nego i da inficiraju druge ljude. A nedavno istraživanje na američkom Univerzitetu Harvard pokazalo je da vakcinisanje nema znatnijeg uticaja na širenje infekcije. To istraživanje pokazalo je da je u nekim delovima Amerike, gde je izvršeno vakcinisanje u većem procentu, zabeleženo čak povećanje broja inficiranih, a u nekim drugim sa manjim procentom vakcinisanih manji je i broj inficiranih. To istraživanje, upravo objavljeno u Evropskom časopisu za epidemiologiju, takođe otkriva da je u zemljama po svetu koje imaju visok ili veći procenat vakcinisanog stanovništva veći stepen zaraze.

A person receives a dose of the Johnson & Johnson coronavirus disease (COVID-19) vaccine at a vaccination center in Chinatown, in Chicago, Illinois, U.S., April 6, 2021. REUTERS/Carlos Barria
Pacijent tokom vakcinacije protiv koronavirusa, Čikago, 06. april 2021. (Foto: Reuters/Carlos Barria)

Britanski tim na Univerzitetu Oksford takođe je upozorio da vakcinisani mogu da prenose infekciju drugim ljudima pa čitava kampanja vakcinacije nema velikog smisla. Oni tvrde da vakcinacijom u stvari nije moguće postići takozvani kolektivni imunitet. U Britaniji, na primer, skoro dve trećine novoinficiranih su oni koji su vakcinisani. Nije, u stvari, ukazuju britanski stručnjaci, jasno kako čovek može da se odbrani od korone, ali istovremeno podsećaju da nešto više od 99 odsto obolelih preživi.

Među ključnim, ali ne i jedinim, nosiocima „korona projekta“ jesu i farmaceutski giganti, koji se ponašaju kao da su oni vlade ili, u najmanju ruku, ministarstva nevidljive globalne vlade. Tako jedan od najvećih i najagresivnijih proizvođača (navodnih) vakcina Fajzer ima pojedinačne ugovore o snabdevanju sa 73 zemlje sveta. Skoro svi su tajna. Samo je pet država objavilo ugovore, među njima i Albanija, doduše sa uglavnom skrivenim delovima, „zamagljenjima“ i ti ugovori su tajni na zahtev Fajzera. Fajzer traži da te države ne objavljuju da ti ugovori uopšte postoje, a kamoli da se javno komentarišu. Mogu da budu objavljeni tek za pet godina.

Zašto?

Da li su u tim ugovorima tajno predviđene i restrikcije, oštre mere prema građanima tih zemalja, a koje se onda javnosti predstavljaju kao instrukcije Svetske zdravstvene organizacije? Na primer, zabrane obdukcija, a tu zabranu Svetska zdravstvena organizacija nikada nije donela nego samo specifične uslove obdukcija ljudi umrlih sa koronom. Zanimljivo je da su neki lekovi koji bi se vremenom mogli pokazati efikasnijim od vakcinacije pre zvaničnog objavljivanja epidemije povučeni iz prodaje – nema ih. To je, na primer, lek za probavu „ranisan“, u Evropi poznat kao „raneks“. U tom svetlu se odvija i javna hajka na „ivermektin“.

Nejasna je i uloga svetskih banaka i posebno Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Nametnute mere za koronu su i jedan od tajnih uslova za kredite. Nema samostalnosti.

Ništa, ipak, nije jače od života pa se ljudi nekako snalaze i ponašaju prema svom nahođenju. To je već dovelo do izvesnog bezakonja – vlade donose odluke, i čak zakone, ali većina ih ne poštuje, a države nemaju toliko kapaciteta da sve kontrolišu i kažnjavaju. Na primer, u Francuskoj i u velikoj meri u Italiji, uvedene su takozvane kovid propusnice ili pasoši za restorane i javna mesta, ali ljudima, kada uđu u restoran, to niko i ne traži, nema kontrole.

Novi kolonijalizam

Posledice korona projekta su nesagledive i to ne samo za one koji nisu preživeli nego i za one koji su još živi, jer taj projekat uništio je ekonomije i socijalno tkivo. Ogromne pare su potrošene, a i dalje nema dovoljno novca za obnavljanje ekonomije. Inflacija raste što će u dogledno vreme usporiti razvoj zapadnih zemalja i život učiniti mizernim. Uz to, korona projekat je već sada postao najveća pljačka i prelivanje društvenog bogatstva. Korona politika  izrodila je i korupciju velikih razmera, i to na svim nivoima. Recimo, u Sloveniji se lekarima nudi novac ukoliko imaju više svojih pacijenata vakcinisanih.

Ali izgleda da uprkos svemu ne ide baš sve prema planu „ljudi bez lica“. Ali se ne odustaje. Svetski ekonomski forum u Davosu, koji je među kreatorima i ideolozima korona projekta, ranije je tvrdio da će epidemija trajati do kraja 2021. godine, a sada taj isti Davos saopštava da će to biti krajem 2022.

Osnivač Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab tokom uvodnog govora uoči 50. godišnjeg sastanka u Davosu, 20. januar 2020. (Foto: AP Photo/Markus Schreiber)
Osnivač Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab tokom uvodnog govora uoči 50. godišnjeg sastanka u Davosu, 20. januar 2020. (Foto: AP Photo/Markus Schreiber)

Ali, koronavirus nije i kraj globalističkog projekta destrukcije. To je samo prva faza koja za instaliranje straha koristi zdravlje kao najosetljiviju ljudsku brigu, a naredni korak projekta su klimatske promene. Svetska zdravstvena organizacija (SZO), koja je izvršilac projekta, već je saopštila da su klimatske promene u stvari najveći zdravstveni problem. Upozorenja stručnjaka da je reč o obmani i da su klimatske promene prirodna stvar se ignorišu a javnosti se nude nazovi „eksperti“. U Americi je taj posao čak prepušten obaveštajnim i službama bezbednosti. U Velikoj Britaniji je obaveštajna služba MI6 saopštila da će njeni obaveštajci po svetu najveći deo svog rada posvetiti tome koliko zemlje ugrožavaju planetu i klimatske promene. Kakve veze imaju obaveštajci sa svim tim?

Drugim rečima, još jedna obmana. Klimatske promene se vide kao još efikasnije sredstvo u rušenju nacionalnih država i njihovih granica, jer to je, navodno, globalni problem bez granica. A o klimatskom oružju se ćuti.

Američki obaveštajci i bezbednjaci u nedavno objavljenom izveštaju tvrde da „klimatske promene prete da trajno preoblikuju globalni bezbednosni pejzaž“. Navodno, nijedna zemlja  neće biti pošteđena, a „korozivni uticaj ovih trendova učinice sve nacije ranjivim po pitanju domaće stabilnosti, sa ogromnim implikacijama na regionalnu i pograničnu bezbednost i ključne interese nacionalne bezbednosti. A tamo gde postojeće vlade nisu u stanju da odgovore izazovima klimatskih promena čini se da su pobunjenici i teroristi spremni da iskoriste situaciju“. I, naravno, to su, tvrde, Al kaida i ISIS, koje su već „aktivne u zemljama osetljivim na klimatske promene“.

Sve je jasno. Pored rušenja nacionalnih granica ambicija je da se diktatom klimatskih promena zaustave zemlje koje imaju veliki ekonomski razvoj kako bi se spasio Zapad koji je u privrednom zastoju. I, naravno, da se kroz projekte klimatskih promena obezbedi nova pljačka nacionalnog bogatstva.

Na sceni je do sada najmasovniji, najagresivniji i najskuplji pokušaj rušenja granica i nacionalnih država i uspostavljanja neke imaginarne svetske vlade. U osnovi, to je pokušaj novog do sada najneobičnijeg kolonijalizma – da se zavlada drugima preko bolesti i prirodnih promena klime. Neobično je i to što novi kolonijalizam žele da sprovode sile koje gube moć, a ne one koje su moćne.

Ožalošćeni zdravstveni radnici tokom odavanja počasti koleginici preminuloj zbog koronavirusa, Leganes (Španija), 13. april 2020. (Foto: Reuters/Susana Vera)

Korona je, međutim, uprkos velikoj globalnoj mreži pritisaka, pokazala da to nije moguće. Naprotiv. Iskustva sa korona projektom još jednom su potvrdila da su nacionalne države još uvek osnova bilo kakve snage da se društvo suprotstavi izazovima. Zvuči neobično, ali umesto željenog rušenja dolazi do postepenog obnavljanja nacionalnih država, ma kolike bile upornost i bezočnost globalističke elite.

 

Siniša Ljepojević je dugogodišnji kolumnista Novog Standarda. Ekskluzivno za Novi Standard.

 

Naslovna fotografija: Reuters/Phil Noble

 

Izvor Novi Standard

 

BONUS VIDEO:

Kolumna, Svet
Pratite nas na YouTube-u