SAD i EU uvode četvrtog člana Predsedništva BiH?

Prema diplomatskim izvorima, traženje rešenja za BiH ide u širem krugu, od uvođenja četvrtog člana Predsedništva do zadržavanja sadašnjeg sistema, ali bez etničkog predznaka pri kandidaturi

Evropska unija i Sjedinjene Američke Države zajedno rade na izbornim i ustavnim promenama u Bosni i Hercegovini. Međutim, i dalje nema jasnog odgovora na pitanje imaju li Brisel i Vašington isti stav o tome kakve bi te reforme trebalo da budu.

Dvoje iskusnih diplomata iz SAD i Evropske unije, Metju Palmer, američki izaslanik za izbornu reformu u BiH, i izvršna direktorka za Balkan u Evropskoj službi za delovanje (EEAS) Angelina Ajhorst u Sarajevu razgovaraju s tamošnjim političarima.

To što idu zajedno ima cilj, a to je poslati poruku da je međunarodna zajednica ujedinjena u svojim namerama. I to je tačno ako su, opšte gledajući, ciljevi „izborne reforme“ nužni i za napredak na putu prema EU, piše Jutarnji list.

Međutim, u EU ne postoji puno jedinstvo o brojnim pitanjima na Zapadnom Balkanu. A situaciju u BiH treba gledati i kao deo šireg potencijala nestabilnosti u regiji, pogotovo na tzv. Kosovu u i Crnoj Gori, navodi ovaj portal.

Zajednički cilj EU i SAD je stabilnost u velom regionu, predvidljivost i napredak na putu prema evropskim integracijama. EU i SAD smatraju da su tri glavna cilja reforma izbornog i ustavnog okvira u BiH, koja je nužna za funkcionisanje države i jačanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, normalizacija odnosa između tzv. Kosova i Srbije putem međusobnog priznavanja i zadržavanje Crne Gore na prozapadnom kursu.

Vašington je angažovao na Balkanu najiskusnije diplomate koje ima. Uz to su imenovali i posebnog predstavnika za izbornu reformu u BiH, što se retko događa čak i za tako veliku administraciju kakva je američka. To je jasan dokaz da je za Vašington pitanje BiH ponovo vraćeno kao prioritet.

Tokom razgovora u regionu, Palmer je manje-više izneo kako on vidi rešenje čvora zvanog „izborne reforme“. I iz javnih nastupa i iz beležaka koje su procurile u medijima u BiH, Palmer je dao do znanja da se ne ide na ukidanje entiteta i konstitutivnih naroda, navodi Jutarnji. To bi pre svega trebalo da umiri Hrvate u BiH i Zagreb.

U EU i šire, postoji razumevanje za zabrinutost Hrvata u BiH, ali i Zagreba, zbog prakse da drugi biraju ko će kao Hrvat biti član Predsedništva BiH. Dakle, cilj je da se osigura da su svi konstitutivni narodi ravnopravno zastupljeni, ali da se pronađe i rešenje za „ostale“, kako bi se rešilo konačno i pitanje slučaja Sejdić-Finci i uvažila presuda Evropskog suda za ljudska prava. Unija je i u poslednjem izveštaju o BiH ponovila da je Ustav BiH i dalje u konfliktu s tom presudom, što znači da ne ispunjava jedan od ključnih uslova za sticanje statusa kandidata za ulazak u EU.

Turska, Kvinta, Srbija, Hrvatska

Kako će to da se reši ostaje da se vidi. Prema diplomatskim izvorima, traženje rešenja ide u širem krugu, od uvođenja četvrtog člana Predsedništva do zadržavanja sadašnjeg sistema, ali bez etničkog predznaka pri kandidaturi. Dakle, napravio bi se takav zakon da u praksi svako može biti kandidat, ali samo oni koji dobiju većinu glasova tri konstitutivna naroda imali bi šanse da pobede.

EU je uključena u naporima za izbornu reformu putem Ajnhorstove i šefa delegacije u Sarajevu. Diplomate u Briselu kažu da je potreban „jasniji i veći angažman“ Nemačke i Francuske, kao dve ključne članice EU. U Nemačkoj se tek očekuje osnivanje nove vlade iako se ta država u spoljnoj politici, pogotovo oko Zapadnog Balkana, ne menja s promenom vlasti. U Francuskoj su izbori u proleće 2022. godine, ali ona neće čekati izbore, nego će morati da se bavi regionom i kao budući predsedavajući Evropske unije.

Što se Zapada tiče, tu je i Kvinta. Reč je o nekadašnjoj Kontakt grupi, ali bez Rusije. U njoj su SAD, Nemačka, Francuska, Velike Britanija i Italija. Ova grupa podržava napore Palmera i Ajnhorst u BiH. Stav zapadnih zemalja uvršten je u poslednjem zajedničkom saopštenju visokog predstavnika EU za spoljnu politiku Žozepa Borela i državnog sekretara SAD Entonija Blinkena. Oni su ponovili punu podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH, osudili zapaljivu retoriku i pozvali na poštovanje državnih institucija.

Međutim, kako piše Jutarnji, sada se formirala konkurencija toj grupi. Iako se činilo „nerealnom idejom“, već se održavaju sastanci na relaciji lidera konstitutivnih naroda u BiH sa hrvatskim predsednikom Zoranom Milanovićem, predsednikom Aleksandrom Vučićem, a žele da uključe i prvog čoveka Turske Redžepa Tajipa Erdogana.

Na tu ideju se ne gleda sa simpatijama u Brisela i nekim drugim zapadnim glavnim gradovima iako diplomatski kažu da su „svi koji mogu pomoći dobrodošli“. Navodno su ozbiljno zabrinuti zbog izjava i delovanja Milorada Dodika, navodi Jutarnji.

Drugi, iako su Hrvatska i Srbija susedi, pa imaju legitimno pravo da brinu o pripadnicima svog naroda u BiH, ne dopada im se da se na Tursku gleda kao na „zaštitnika muslimana“ jer bi to dovodilo u pitanje brigu Zapada za sve narode.

S druge strane Turska, iako članica NATO-a, sa Zapadom ima komplikovane odnose, često na ivici sukoba. Nedavno je to eskaliralo do te mere da je Erdogan tražio proterivanje desetak ambasadora zapadnih država iz Turske. Turska trenutno ima bolje odnose s Rusijom i Srbijom nego s mnogim državama članicama Evropske unije.

Problem s angažmanom EU je da ona okleva i kad je u pitanju „šargarepa“, dakle jasna ponuda napretka na putu integracije u EU i kad je u pitaju „batina“, pri čemu se spominju moguće ciljane sankcije, poput zabrane ulaska u EU, zamrzavanje imovine za one političare koje identifikuju kao kočničare reforme i ugrožavanja demokratije. Amerikanci su u vezi s tim konkretniji i oni bi mogli da počnu i takve sankcije da primenjuju prema prema političarima u regionu.

 

Naslovna fotografija: predsjednistvobih.ba

 

Izvor Jutarnji list/B92, 29. oktobar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u