F. Rodić: Greta i Safeta

Ne samo što ovakva ekološka borba svoje korene ima u nacističkoj Nemačkoj, nego je i danas predvode naslednici nacista koji nisu mnogo promenili način razmišljanja

U prošlonedeljnoj kolumni, u kojoj sam se bavio nametanjem stigme mrzitelja srpskom narodu preko tragedije ubijenog Roma Dušana Jovanovića, zbog prostora nisam bio u mogućnosti da čitaocima predstavim vrlo interesantno istraživanje Univerziteta Harvard o „implicitnim rasnim predrasudama”, odnosno, prostije rečeno, podsvesnom rasizmu, onom koji se nalazi duboko u nama i koji se ne mora uvek jasno i direktno pokazivati u javnosti, kojeg čak ne moramo biti ni svesni.

Pomislio sam „nema veze”, biće prilike i ne sluteći da će se ta prilika ukazati za manje od sedam dana.

Krenimo najpre od istraživanja, pa ćemo se vratiti na „priliku”. Pod nazivom „Project Implicit” istraživanje je sprovođeno punih 13 godina, od 2002. do 2015, tako što su učesnicima nuđene reči i slike koje je trebalo da uparuju, a naučnici su na osnovu tog uparivanja proučavali koliko ispitanici imaju podsvesnih rasnih predrasuda. Rezultati su takvi da bi cela autošovinistička ekipa u Srbiji koja ovaj narod optužuje za ontološku mržnju prema drugom i drugačijem odmah morala da počini harakiri, kada bi imala u sebi i trunku časti – najmanje rasističkih predrasuda u Evropi ima upravo među građanima Srbije, dok su najveći evropski rasisti „miroljubivi”, „pristojni” i „dobroćudni” Česi, a odmah iza njih su Litvanci.

Po jednom drugom istraživanju objavljenom u časopisu Harvard Political Review koje je sprovela Agencija Evropske unije za osnovna prava 2018. godine, najrasističkije zemlje u Evropi su upravo one na koje se naši drugosrbijanci najviše vole ugledati, one nordijske, a među njima na prvom mestu Finska.

I onda vam se pojavi novinarka Safeta Biševac koja, u tekstu pod naslovom „Klimatske promene” koji se ne može uhvatiti ni za glavu, ni za rep (šara od upada ROSU na sever Kosova, preko Vučićevih optužbi na račun Britanaca, Moravskog koridora, do Erdogana), napiše sledeću rečenicu: „Čini mi se da će se pre svet izboriti sa klimatskim promenama nego Srbija sa mržnjom”.

Verovatno je tu mržnju, kao pripadnica manjinske zajednice, osetila na svojoj koži pa zna o čemu govori, baš kao što i Greta Tunberg zna šta je „upropašćeno detinjstvo” dok iz svoje 10.000 evra vredne fotelje priča o borbi protiv klimatskih promena koja bi najviše pogodila upravo najsiromašnije stanovnike planete. U cilju borbe protiv klimatskih promena maloj Greti nije bilo teško da se žrtvuje, sedne u avion, potroši ko zna koliko kerozina i benzina i otputuje iz Švedske u Glazgov kako bi protestovala protiv istih onih ljudi koji je podržavaju dok govore na samitu o klimatskim promenama.

Kad smo kod mržnje i klimatskih promena, na svoju muku koju mu stvara „siromašna stoka” skrenuo nam je pažnju još jedan javni pregalac dobroćudan gotovo koliko i prosečan Čeh, Istok Pavlović. Požalio se on kako mu se prijateljica koja, inače mnogo voli Srbiju, seli u EU „gde ne žive divljaci koji se greju na traktorske gume i loš lignit, tamo gde ljudi dišu lep vazduh cele zime. Poučen njenim primerom, po prvi put razmišljam da odem iz Srbije, iz istog razloga”.

„Glavni problem su”, kaže, „ljudi po kućama koji lože najjeftinije moguće energente da bi se zimi ogrejali, porodice koje gledaju kako da se skrpe i preguraju zimu za male pare”. Sram da ih bude, dodaćemo mi, što nemaju novca da se, poput Grete, ili njega, žrtvuju grejući se nekim ekološki čistijim sredstvom. A sram da bude i ovu vlast što im to, poput one u civilizovanoj Velikoj Britaniji, ne zabranjuje samo zato što bi „sirotinja poludela”, pa onda više ne bi glasala za tu vlast.

Ugledni Istok se, dakle, potpuno bezosećajno zalaže za to da vlast uvede mere koje bi najveći deo stanovništva dovele u gotovo bezizlaznu situaciju, a pošto to ne bi prošlo na izborima, onda bi ih trebalo „naterati”. Pa ako pola Srbije nema para za ekološki čisto grejanje, nek crkne (i ovako su ontološki mrzitelji, ubacuje se Safeta), samo da Istok može da udiše čist vazduh, a da ne mora da napušta Srbiju, koju toliko voli.

Nije, međutim, Istok usamljen u ovakvom pogledu na ekologiju i društveno ustrojstvo. Ne samo što ovakva ekološka borba svoje korene ima u nacističkoj Nemačkoj (o čemu sam ranije pisao), nego je i danas predvode naslednici nacista koji nisu mnogo promenili način razmišljanja. Tako su, na primer, nemački pandani i saradnice male Grete sestre Luiza Nojbauer i Karla Remcma, prebogate naslednice porodice Remcma, odnosno praunuke SS štandartenfirera (pukovnika) Filipa Firhtengota Remcme, koji je zahvaljujući saradnji sa nacistima od male porodične fabrike duvana napravio duvanskog giganta koji danas obrće pet milijardi evra godišnje. Činjenica da je u tome uspeo uprkos žestokom progonu duvana u nacističkoj Nemačkoj dovoljno govori sama za sebe. Luiza i Karla nam sada, ležeći na tako stvorenom novcu, poručuju da treba biti nemilosrdan prema sirotinji koja nam zagađuje planetu.

Jedino što se promenilo od vremena kada je familija Remcma ostvarila „prvobitnu akumulaciju kapitala” je u tome što se njeni članovi više ne zalažu za to da „pocrkaju Jevreji”, nego da „pocrka sirotinja” koja se greje na „traktorske gume”, u čemu ih podržava Istok, a tome možemo dodati i „ontološke mrzitelje” Srbe, u čemu bi ih podržala Safeta. I rešen i problem klimatskih promena, a i srpske mržnje, na opšte zadovoljstvo odabranih.

 

Autor Filip Rodić

 

Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub/24 minuta sa Zoranom Kesićem – Zvanični kanal/Balkan info – Zvanični kanal

 

Izvor Večernje novosti, 31. oktobar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u