Rusija i NATO – tačka zamrzavanja

Procenjeno je da poboljšanja u dogledno vreme neće biti i da je vreme da se odnosi Rusije i NATO-a svedu na nulu, na tačku zamrzavanja. A to je teren na kom se Rusi najbolje snalaze.

I to se desilo – posle 80 godina Nemačka preti Rusiji oružjem! Tačnije, kroz izjavu ministarke odbrane Anegret Kramp Karenbauer, Berlin poziva NATO „da pokaže Rusiji spremnost da upotrebi oružje u slučaju potrebe“. I nije tu bio neophodan njen ruski kolega Sergej Šojgu da podseti Nemačku šta biva kada Berlin potegne oružje na Moskvu, i kako se to završava. Doduše, ruski ministar odbrane bio je više nego jasan kada je – reagujući na izjavu sada već bivše naslednice Angele Merkel u fotelji lidera Hrišćansko-demokratske unije – upozorio da upravo NATO dovlači vojsku na granice Rusije, sa željom da je obuzdava vojnim putem.

Pa šta je to, ako ne „pokazivanje spremnosti za upotrebu oružja“ NATO-a? Da li ta spremnost treba da se dokazuje i time što će oružje zaista biti upotrebljeno? I da li nas to onda sve zajedno vraća u 1941. godinu? A možda NATO samo želi Rusiju da drži u vojnom obruču? U tom slučaju, obruč će morati da bude zaista veliki. I mnogo skup. A platiće ga, naravno, Nemci i svi drugi koji u tome učestvuju.

Tačka zamrzavanja

Ovo je, očigledno, bio samo jedan od razloga za prošlonedeljnu dramatičnu izjavu drugog ruskog Sergeja, šefa diplomatije Lavrova, da obznani da Moskva od 1. novembra prekida diplomatske odnose s NATO-om. To je kraj „saradnje“ sa zapadnom vojnom alijansom koju je uspostavio Boris Jeljcin tokom 1990-ih godina, a koja je Zapadu poslužila da maskira i bar donekle legalizuje agresivne akcije u Jugoslaviji, Iraku, Libiji… Uvek je Rusija, koja se protivila ovim akcijama, stavljana pred svršen čin „zbog viših ciljeva“ i saradnje sa „zapadnim prijateljima“. I uvek je neko, posle godinu ili dve zahlađenja, procenjivao da odnose ne treba prekidati, s verom u njihovo buduće poboljšanje i izgradnju punopravnog partnerstva. A sada je procenio da poboljšanja u dogledno vreme neće biti i da je vreme da se odnosi Rusije i NATO-a svedu na nulu. Tačku apsolutnog zamrzavanja. To je teren na kom se Rusi najbolje snalaze.

„Kao odgovor na akcije NATO-a, mi obustavljamo rad svog stalnog predstavništva pri NATO-u, uključujući i rad glavnog vojnog predstavnika“, saopštio je ruski ministar inostranih poslova. To je bio odgovor na nedavno natovsko uskraćivanje akreditacije za osam saradnika ruskog stalnog predstavništva pri NATO-u, čime je njihov broj smanjen na svega deset. Prema rečima Lavrova, NATO nije dao obrazloženje zašto su ruskim diplomatama uskraćene akreditacije i to samo potvrđuje da Alijansa nije zainteresovana za dijalog. „Ako je tako, mi onda ne vidimo razlog da nastavimo da se pravimo da su nekakve promene moguće u doglednoj budućnosti, jer je NATO suštinski izjavio da takve promene nisu moguće“, naglasio je ruski šef diplomatije.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov (Foto: Reuters/Evgenia Novozhenina/Pool)

Time je obustavljen i rad informativnog biroa Alijanse u Moskvi, saopštio je Lavrov i naglasio – za kontakte s Rusijom, NATO od sada treba da se obraća ruskom ambasadoru u Belgiji, tj. u Briselu, gradu gde je i sedište zapadne vojne alijanse, kao i EU. To što je, kako su ispravno primetili zapadni analitičari, ruska ambasada u Belgiji zadužena za bilateralne odnose dve zemlje, a ne i za komunikaciju sa EU i NATO-om, čija su središta u Briselu – to više nije ruski problem. Za sada ostaje aktivna ruska ambasada pri EU, sa Vladimirom Čižovim na čelu. Dok i on ne ode.

Od sada, ako žele da pišu pisma i zakazuju susrete s ruskim ambasadorom u Belgiji Aleksandrom Tokovinjinom, ili atašeom za odbranu Igorom Kolodinom, neka NATO činovnici to čine. Rusija ionako više nema o čemu da piše NATO-u, pogotovo preko resora kojim rukovodi Lavrov. A Šojguova pisma biće dostavljana Alijansi preko drugih kurira. Za to poseban ambasador više neće biti potreban. Za eventualne „važne konsultacije“ s Alijansom, Moskva će se obraćati direktno Vašingtonu, jer se NATO odluke tamo i donose.

„Odbrambeni karakter“

Samo nekoliko dana posle ove odluke, nemačka ministarka Kramp Karenbauer naglasila je da NATO treba Rusiji da „pokaže spremnost da upotrebi oružje u slučaju potrebe“. „Niko ne bi trebalo da razmatra mogućnost napada na partnere Alijanse u baltičkim zemljama i na Crnom moru“, istakla je nesuđena nemačka kancelarka, podvukavši da Rusija „sistematski narušava vazdušni prostor“ ovih država, ali i da izvodi stalne sajber-napade i podstiče migrantsku krizu na granici Belorusije i EU. Naravno, ni za ove tvrdnje nisu izneseni nikakvi dokazi, a zaista ne postoji primer da su ruski borbeni avioni ikada upali u vazdušni prostor bilo koje države, ne samo kada je reč o članici NATO-a ili njihovim „partnerima“ već ni na bilo kom mestu.

Pažnju privlači još nešto: nemačka ministarka i funkcioneri NATO-a ističu „odbrambeni karakter“ Alijanse, ali pri tome često govore o zaštiti „partnera“, koji mogu biti bilo gde u svetu, a ne samih članica. To se teško može nazvati odbrambenom strategijom, na šta je ukazao i ruski senator Aleksej Puškov, podsetivši na „odbrambeni karakter“ napada na Srbiju, Libiju i Irak – države koje nisu ugrozile nijednu NATO članicu. Reagujući na poruku generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da „Rusija ne treba da se plaši ulaska Ukrajine u NATO, jer on ima odbrambeni karakter“, Puškov je poručio da ulaska Kijeva u sastav Alijanse treba da se plaše pre svega same članice. „Razlog je to što će Ukrajina, predvođena sadašnjom agresivno-neodgovornom vlašću, učiniti sve da uvuče NATO u oružani sukob s Rusijom, čak uprkos volji niza zemalja članica“, ukazao je senator.

NATO Secretary General Jens Stoltenberg and Ukrainian Foreign Minister Dmytro Kuleba pose for a photo prior to a meeting at NATO headquarters in Brussels, Belgium, April 13, 2021. Francisco Seco/Pool via Reuters
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba tokom sastanka u sedištu NATO, Brisel, 13. april 2021. (Foto: Francisco Seco/Pool via Reuters)

Šojgu je podsetio Kramp Karenbauerovu da „Nemačka treba da se seti kako se završilo dovlačenje snaga na granice naše zemlje u prošlosti“ i naglasio da Evropa ne sme da ugrožava interese Rusije kada razmišlja o svojoj bezbednosti. „Na ravnopravan dijalog o ovom pitanju danas nije spreman upravo NATO“, ukazao je Šojgu i podsetio da probleme koje je NATO ostavio u Avganistanu danas mora da rešava čitav svet.

Osim Šogjua, na reči nemačke političarke osvrnuo se i Leonid Slucki, predsednik Komiteta za međunarodne poslove Državne dume: „Izjave ministra odbrane Nemačke više liče na antirusku histeriju koju ne bih uzimao previše ozbiljno, imajući u vidu da svi članovi kabineta Angele Merkel od 26. oktobra imaju rešenja o otkazu i počinje proces formiranja novog kabineta SR Nemačke.“

Upozorenja iz Moskve

Teško je ne primetiti da Rusija ničim nikada u novijoj istoriji nije ugrozila interese Nemačke. Naprotiv, Moskva smatra Berlin potencijalnim saveznikom i saradnikom u mnogim oblastima, o čemu svedoče razvijene ekonomske i druge veze dve države, pogotovo u periodu pre 2014. i međusobnog uvođenja sankcija – što takođe nisu Rusi prvi započeli. Međutim, ako neko u Berlinu smatra Moskvu „mlađim partnerom“ u bilo kojoj oblasti, onda je to pogrešan temelj za izgradnju odnosa u budućnosti. Tako nešto nikada nije bilo i neće biti. I kada je reč o Nemačkoj, i bilo kojoj državi sveta. Kako je i sam Lavrov rekao, govoreći o NATO-u, odnose s Rusijom moguće je graditi samo na ravnopravnim osnovama. To je ponovio i Šojgu, govoreći o relacijama s Berlinom i zapadnom alijansom.

A kada je reč o onima koji danas destabilizuju situaciju u svetu, reči ruskog ministra odbrane oslikavaju realnost – akcije SAD i NATO-a u Avganistanu uzdrmali su stabilnost centralne Azije, a talasi migranata ponovo stižu u Evropu. Da li zbog toga Rusija i druge zemlje koje su pogođene ovom nestabilnošću treba da „zaprete oružjem“ i SAD i NATO-u, kao i Evropskoj uniji koja to sve podržava – ostaje u ovom trenutku retoričko pitanje. A da li je u pitanju samo neodgovornost Vašingtona i drugih zapadnih prestonica koje su naprosto otišle iz Avganistana i ostavile ovu zemlju i svoje saveznike na cedilu, ili je možda reč o proračunatom planu za izazivanje haosa u Evroaziji, o tome će se tek raspravljati. I odgovor će jednog dana biti dat.

Funkcioner Državne dume Leonid Slucki uputio je još jedno upozorenje. „Siguran sam da su u Nemačkoj svesni da primena oružja protiv Rusije vodi ka direktnom vojnom sukobu s vodećom nuklearnom državom. Ne mislim da su na Zapadu realno spremni za ovaj scenario“, poručio je uticajni deputat. Naravno da niko na Zapadu ne želi da oseti nuklearnu moć Rusije, već, kako je to i Šojgu ukazao, da vojno steže i obuzdava Moskvu, sa ciljem njene izolacije i postepenog slabljenja. Ni ovaj scenario nema nikakvu šansu za uspeh. U poređenju s nekim ranijim vremenima, Moskva nije usamljena na svetskoj areni. Uz nju je pre svega Narodna Republika Kina, kao i Šangajska organizacija za saradnju, okupljena oko Moskve i Pekinga, koja pokriva skoro čitavu Aziju.

Tadžikistanski predsednik Emomali Rahmon sa zvaničnicima država članica Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) tokom zajedničkog fotografisanja prilikom sastanka u Dušanbeu, 14. jul 2021. (Foto: Russian Foreign Ministry/Handout via Reuters)

Stoga scenario izolacije Rusije nije realan. Naprotiv, može se desiti obrnuto – da Evropa izoluje sebe. To se najbolje videlo poslednjih nedelja, tokom energetske krize na Zapadu. Nakon uvođenja zapadnih sankcija Rusiji 2014, Moskva se okrenula perspektivnim azijskim tržištima energenata – ali sve vreme ukazujući evropskim partnerima da posledice mogu biti ozbiljne i da još nije kasno da se postignu dogovori. Niko iz Evrope na ove ruske pozive nije odgovorio.

I onda se desila jesen 2021. godine, kada je Evropa ostala bez gasa, a cene su odletele u nebo. Sada bi odjednom svi ponovo hteli da se dogovaraju, ali pod starim uslovima, od pre pet godina. I da uz to prete Rusiji oružjem. Odgovor Moskve na takve zamisli za sada je suzdržan: prekinula je odnose samo s NATO-om. Ali ne treba zaboraviti da je Lavrov još pre nekoliko meseci upozorio da je Rusija spremna i na „potpuni prekid odnosa s EU“. Ukoliko se situacija bude razvijala po dosadašnjem scenariju – neka se niko ne iznenadi ako to bude jedan od sledećih poteza.

 

Naslovna fotografija: falco from Pixabay

 

Izvor Pečat

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u