The flags of Poland and European Union flutter in front of the Polish parliament in Warsaw June 29, 2011. REUTERS/Kacper Pempel

M. Đurković: Poljska – od ljubavi do mržnje

Kako se, naime, desilo da država, koja je od Gdanjska osamdesete i pokreta Solidarnost bila simbol borbe protiv totalitarnih režima, danas postane strašilo za Evropsku uniju?

Protekle nedelje u fokusu rubrika iz spoljne politike ubedljivo su dominirale vesti o Poljskoj. Evropski sud pravde doneo je odluku da se ova država kazni s milion evra globe dnevno jer nije postupila po njegovom prethodnom nalogu iz juna meseca. Tada je, naime, naređeno da se mehanizam tzv. disciplinskog veća Ustavnog suda Poljske ne primenjuje dok sam ESP ne donese konačnu presudu o tom pitanju. Premijer Poljske obećao je da će to biti učinjeno, ali ne i kada i do danas ne postoji naznaka da bi administracija to mogla da učini. Štaviše, Ustavni sud Poljske izjasnio se da to ne treba ni da se čini i izašao sa stavom da odluke evropskih institucija i komunitarnog prava koje su u suprotnosti s Ustavom te zemlje nisu za njih validne.

No, za Evropski parlament dosadašnje delovanje briselskih institucija prema Poljskoj, i posebno Komisije, ocenjeno je kao neprihvatljivo blago te je ovaj dom doneo odluku da tuži samu Komisiju zato što nije odlučnije pokrenula mehanizme iz člana sedam Ugovora o Evropskoj uniji, koji uključuju i sankcije, ukidanje glasačkih prava, pa i pretnju izbacivanjem.

Poljska je tako na listi na Zapadu omraženih „autoritarnih režima” čak potisnula i „ozloglašenu” Orbanovu Mađarsku. Kako se, naime, desilo da država, koja je od Gdanjska osamdesete i pokreta Solidarnost bila simbol borbe protiv totalitarnih režima, danas postane strašilo koje utemeljuje sve one vrednosti i principe koje zapadni mejnstrim istinski mrzi i gleda da suzbije na svaki način? Tu, čini se, i leži osnovni spor. Pomenuti član sedam upućuje na kršenje člana dva istog ugovora, u kome se načelno postavljaju vrednosti na kojima je unija zasnovana.

Poznato je, naime, da još od početka devedesetih postoji tendencija da se EU prikazuje kao zajednica vrednosti. No, većinska Poljska, Mađarska, kao i dobar deo Istočne Evrope, znatno drugačije posmatra i tumači vrednosti koje su tamo popisane. Dok npr. poštovanje ljudskog dostojanstva za većinu Poljaka simbolizuje zabranu abortusa kao ubistva, za Brisel to podrazumeva upravo promociju abortusa kao navodnog neotuđivog prava svake žene. Za Poljake je demokratija pravo da suvereno odlučuju o tome kome će dati državljanstvo i pravo na boravak i azil u svojoj zemlji, a za Brisel to znači sve veće smanjivanje prava država i nacionalnih parlamenata da odlučuju o bilo čemu, i sve veće nametanje odluka pre svega preko Evropskog suda pravde. Poljaci prava manjina shvataju u skladu s izvornim značenjem, gde se pre svega govorilo o zaštiti etničkih ili verskih manjina, a za Brisel su LGBT prava danas važnija od bilo čega.

Član sedam je vrlo složen i opasan mehanizam, koji na kraju zahteva i punu saglasnost u Evropskom savetu kao najvišem telu unije. Stoga se sve do sada izbegavalo da se po njemu postupa. Mađarska i Poljska su se međusobno štitile u savetu od pretnji i koristile činjenicu da bez njih ne može da se izglasa budžet i donesu i neke druge suštinske odluke bez kojih unija zapada u paralizu. Još 2014. razvijen je mehanizam nadgledanja, upozorenja i sankcionisanja koji Komisija pokreće samostalno, pre nego što se uključi član sedam i do sada je upravo on i korišćen.

Iz perspektive funkcionisanja Unije, možda je još važnija odluka Ustavnog suda Poljske da se ignoriše odluka Evropskog suda pravde jer uključuje tvrdnju da ono što nije u skladu s Ustavom države nije obavezujuće. Dok se polako otvara i spor o nadležnosti ova dva suda, briselski analitičari prilježno zaobilaze činjenicu da Poljska u tome ima jednog još ozbiljnijeg prethodnika, Ustavni sud Nemačke. Ova institucija je u tri navrata, počevši od 1993. do 2010, donela nekoliko presuda u kojima je afirmisala sličan stav, da komunitarno pravo i odluke Unije važe isključivo na osnovu nadležnosti koje su prenete, delegirane, a koje suštinski ostaju na nivou države, te je u tom smislu Karlsrue važniji od Luksemburga.

Koliko god se ovaj spor prenosio na polje pravne borbe, suštinski ga svi posmatraju kao vrednosni i pre svega politički. Nakon sklanjanja Babiša s vlasti i suzbijanja radikalne desnice u zapadnoevropskim zemljama, na Mađarsku i Poljsku gleda se kao na ozbiljan politički problem koji pre svega nastoje da reše političkim sredstvima. Zapad je u Mađarskoj direktno umešan u izborni proces i strahovito mnogo je urađeno da se objedini opozicija koja spaja sve od zelenih do po antisemitizmu poznatog Jobika. Orbana prvi put od 2010. očekuje ozbiljna borba i u mnogim zapadnim prestonicama otvoriće se šampanjac ako dođe do smene vlasti. Sličan scenario priprema se za Poljsku 2023.

Kako god se sve ovo završilo, vrednosni jaz između Istočne i Zapadne Evrope sve je dublji. Paradoksalno, uprkos nasleđenim istorijskim netrpeljivostima, Poljacima je danas u vrednosnom smislu daleko bliža Moskva nego Brisel.

 

Autor Miša Đurković

 

Naslovna fotografija: Reuters/Kacper Pempel

 

Izvor Politika, 07. novembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u