Šta je dogovoreno između Srbije i MMF-a?

Nedavno su održani zvanični razgovori predstavnika Republike Srbije sa misijom MMF-a. O čemu su razgovarale dve delegacije, koja pitanja su razmotrena i kakvi su zaključci doneti?

Zvanični razgovori predstavnika Republike Srbije sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koju je predvodio Jan Kejs Martejn, radi prvog razmatranja (revizije) sprovođenja ekonomskog programa, koji je MMF podržao novim nefinansijskim Instrumentom za koordinaciju politike (Policy Coordination Instrument – PCI), obavili su se u video-formatu i lično u periodu od 11. do 22. oktobra 2021. godine. Razgovori sa misijom su se od 11. do 15. oktobra održali onlajn, a od 18. do 22. oktobra misija je posetila Beograd.

Tokom ovih razgovora razmotrena su aktuelna fiskalna, monetarna i ukupna makroekonomska kretanja, kao i realizacija utvrđenih ciljeva ekonomskog programa, saopštila je Narodna banka Srbije.

Novi program saradnje, koji je podržan Instrumentom za koordinaciju politike, odobren je u junu 2021. godine na period od 30 meseci do kraja 2023. i predstavlja nastavak partnerskog odnosa koji Srbija ima sa MMF-om. Kao i prethodni program, koji je uspešno završen u januaru ove godine, ima savetodavni karakter i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava. Cilj savetodavnog programa jeste podrška bržem privrednom oporavku Srbije od efekata pandemije, očuvanju makroekonomske i finansijske stabilnosti i sprovođenju ambicioznog plana strukturnih reformi radi podsticanja visokog, inkluzivnog i održivog rasta u srednjem roku. Reforme koje su sadržane u programu odražavaju politiku i agendu nosilaca ekonomske politike u Srbiji i uključuju: učvršćivanje okvira fiskalne politike, jačanje upravljanja državnim preduzećima, razvoj tržišta kapitala, dalje jačanje procesa dinarizacije, poboljšanje pružanja socijalne pomoći, kao i prelazak na zelenu ekonomiju.

Mali i Vujović

Misija MMF-a razgovarala je sa ministrom finansija Srbije, guvernerkom Narodne banke Srbije, ministarkom zaštite životne sredine Srbije, predsednicom Vlade Srbije i predsednikom Republike Srbije.

1) Ministar finansija Siniša Mali razgovarao je sa misijom MMF-a o prvoj reviziji novog savetodavnog PCI aranžmana, čiji je cilj sprovođenje strukturnih reformi i održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti.

Istakao je da, kada je reč o fiskalnom rezultatu, u prvih devet meseci imamo bolji rezultat za 182 milijardi dinara, odnosno da deficit iznosi 93 milijarde dinara, i to zbog mnogo većih prihoda, pre svega poreskih. Kako je rekao, srpska ekonomija se mnogo uspešnije oporavlja tako da se očekuje i mnogo manji deficit od projektovanog do kraja godine.

Kada je reč o drugim makroekonomskim rezultatima, istakao je da je u prvoj polovini ove godine ostvaren privredni rast od 7,6 procenata, kao i da je Ministarstvo finansija za ovu godinu povećalo projekciju rasta BDP-a na sedam procenata, ali da veruje da je moguće dostići još veće stope. On dodaje i da je reč o zdravom rastu, koji se pre svega zasniva na investicijama.

Istakao da su ispunjena sva četiri reformska cilja koja su sa MMF-om dogovorena u aprilu ove godine, što govori o posvećenosti i ozbiljnosti Srbije ovom aranžmanu. Izvestio je predstavnike MMF-a da će na sednici vlade biti usvojena metodologija za praćenje fiskalnih rizika, kao i Strategija za razvoj tržišta kapitala, koju će pratiti i Akcioni plan, a koji će biti donet do kraja godine. Sagovornici su se saglasili da je razvoj tržišta kapitala, koji je i jedan od reformskih ciljeva, izuzetno važan za Srbiju i da ima mnogo potencijala koji još nisu dovoljno iskorišćeni.

Beograd, 27. avgusta 2020 - Ministar finansija Sinisa Mali izjavio je danas, povodom pohvala koje su stigle iz MMF-a na racun ekonomskog programa i mera u Srbiji, da je ta medjunarodna finansijska institucija potvrdila i prepoznala da je paket pomoci srpskoj privredi bio snazan, pravovremen i sveobuhvatan. "To je veoma vazna i velika vest za gradjane Srbije i potvrda svih onih ekonomskih reformi koje smo sprovodili u prehtodnom periodu, ali i ovih ekonomskih paketa pomoci koji su doneti u proteklih par meseci kako bi podrzali nasu privredu", rekao je Mali Tanjugu. FOTO TANJUG/ ZORAN ZESTIC/bs
Ministar finansija Siniša Mali (Foto: Tanjug/Zoran Žestić)

Razgovaralo se i o budžetu za 2022. godinu, koji bi u skupštinskoj proceduri trebalo da se nađe u drugoj polovini meseca novembra, kako bi bio usvojen do kraja tog meseca. Cilj budžeta je da nastavimo da smanjujemo deficit, kao i da smanjujemo udeo javnog duga u BDP-u. Dodao je i da je namera da se nastavi sa ulaganjem u javne investicije, sa naglaskom na projekte iz tzv. „zelene agende“. Budžet za narednu godinu podrazumeva i povećanje penzija od minimum pet procenata, kao i veće plate u javnom sektoru, što će uticati na potrošnju i ekonomiju u celini.

Naglasio je  i da reforma Poreske uprave ide po planu, kao i projekti prelaska na novi model e-fiskalizacije i e-fakture, a koji će u celosti promeniti način na koji funkcioniše fiskalni sistem u Srbiji.

Jan Kejs Martejn se saglasio da su rezultati bolji nego što su očekivali u aprilu ove godine, te da se privreda dobrom dinamikom oporavlja.

2) Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović razgovarala je sa šefom misije MMF-a o rezultatima ministarstva u prethodnom periodu i aktivnostima koje se trenutno sprovode u oblasti zaštite životne sredine, saopšteno je iz tog ministarstva.

Navela da su sprovedene brojne aktivnosti u cilju unapređenja kvaliteta vazduha, a započeta je i realizacija kapitalnih projekata kako bi se u Srbiji uspostavio efikasan sistem za upravljanje čvrstim otpadom i tretman otpadnih voda. Značajno je i što je Srbija po prvi put emitovala zelenu evroobveznicu, kojom je obezbeđeno milijardu evra. Ta sredstva će se koristiti isključivo za finansiranje predloženih zelenih projekata i podršku planu za zeleni rast.

Misiji MMF-a predstavila je i šta je urađeno u regulativi. Srbija je jedna od prvih zemalja Zapadnog Balkana koja je usvojila Zakon o klimatskim promenama, a trenutno se radi na izradi niza planskih dokumenata predviđenih ovim aktom. Usvojene su izmene Zakona o zaštiti prirode i Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, a u pripremi su i drugi zakoni u kojima će biti transponovane evropske direktive.

Brnabić i Vučić

3) MMF je povećao projekciju privrednog rasta za Srbiju za ovu godinu, rekao je šef misije MMF-a Martejn na sastanku sa premijerkom Anom Brnabić, saopštila je Vlada Srbije. Ocenio je da se srpska privreda iz krize izazvane pandemijom koronavirusa oporavlja dobrom dinamikom, a da su ekonomski rezultati bolji od očekivanih.

Na stolu su bile i teme o budžetu za narednu godinu i reforma Poreske uprave, kao i situacija u energetici.

Premijerka je istakla da je važno što je Srbija sačuvala svoje rezerve gasa i da postoji energetska sigurnost. Naglasila je da je Srbija, u tom smislu, u boljoj situaciji od mnogih zemalja u Evropi i svetu. Rekla je da je objavljen, kako je ocenila, pozitivan izveštaj Evropske komisije o Srbiji. Naglasila je da je u oblasti vladavine prava napravljen napredak, prvi put posle pet godina, da je Srbija na dobrom putu. Ukazala je da i dalje ima dosta toga što je potrebno da se uradi. U narednim danima biće dostavljen Izveštaj o napretku postignutog u primeni nerešenih preporuka Grupe država za borbu protiv korupcije (GRECO). Dodala da je Venecijanska komisija usvojila pozitivno mišljenje o nacrtu akta o promeni Ustava Srbije, da se ubrzano radi na reformi pravosuđa, kao i da se smanjuje broj zaostalih predmeta u sudovima. Istakla da je u Srbiji dve doze vakcine primilo 52,5 procenata građana i da je neophodno da se poveća stopa vakcinacije, kako bi se zdravstvena situacija stabilizovala.

Premijerka Srbije Ana Brnabić, ministar finansija Siniša Mali i ostali članovi srpske delegacije tokom sastanka sa delegacijom MMF-a, Beograd, 20. april 2021. (Foto: Tanjug/Vlada Republike Srbije/Slobodan Miljević)

4) Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa misijom MMF-a, a u razgovoru naglasio je da su finansijska stabilnost, brži privredni rast i sprovođenje reformi prioriteti Srbije u cilju stvaranja uslova za bolji životni standard svih građana, saopštila je Služba za saradnju sa medijima.

Navodi se da su sagovornici konstatovali da je u prvoj polovini ove godine zabeležen rast BDP-a od 7,6 procenata, zahvaljujući rezultatima ostvarenim u svim sektorima, posebno industrijskoj proizvodnji, građevinarstvu i uslužnom sektoru. Povoljni uslovi na tržištu rada i rast realnih zarada od 6,2 procenata uticali su na povećanje privatne potrošnje, što se, takođe, odrazilo na privredni rast u ovom periodu.

Projekcija za 2021. godinu revidirana je sa šest na sedam procenata, zbog povoljnih kretanja u pomenutim oblastima, a ovakav rast BDP-a omogućiće povećanje plata i penzija i u sledećoj godini, u skladu sa zadatim fiskalnim okvirima. Dodao je da će polovina privrednog rasta u celoj 2021. godini biti rezultat povećanja fiksnih investicija, a zatim i lične potrošnje. Pozitivan doprinos očekujemo od započetog investicionog ciklusa i od novih izvoznih proizvodnih kapaciteta, podstaknutih visokim prilivom stranih direktnih investicija.

Članovi misije MMF-a pozitivno su ocenili ovaj privredni rast i brz ekonomski oporavak, što Srbiju svrstava među najbolje u ovom delu Evrope, a istovremeno su izrazili zabrinutost zbog trenutne cene energenata na svetskom tržištu, kao i posledica krize izazvane pandemijom koronavirusa.

Jedna od tema sastanka bila je i Strategija za razvoj tržišta kapitala za period od 2021. do 2026. godine, koju je usvojila Vlada Srbije, a čiji je cilj da Srbija razvije konkurentno, visoko efikasno, transparentno i produktivno tržište kapitala, koje će pružiti širok spektar proizvoda i usluga srazmeran vodećim regionalnim i evropskim finansijskim centrima.

Saopštenje NBS

5) Na kraju razgovora, misija MMF-a ocenila je da se privreda Srbije odlično nosi sa izazovima koje je nametnula pandemija virusa korona. U toku je snažan ekonomski oporavak, koji je omogućen pravovremenim i obimnim merama monetarne i fiskalne politike – ocenjeno je na završnom sastanku delegacije Srbije sa misijom MMF-a u okviru prvog razmatranja rezultata dogovorenog ekonomskog programa podržanog nefinansijskim Instrumentom za koordinaciju politike, saopštila je NBS.

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković rekla je da je Srbija je među retkim zemljama koje su pretkrizni nivo BDP-a dostigle već početkom ove godine, pri čemu rast ekonomske aktivnosti brži od očekivanog ukazuje na to da bi realni privredni rast ove godine mogao da premaši 6,5 procenata. Tome je, kao što je i misija MMF-a ocenila, doprinelo i to što smo, delujući pravovremeno i sveobuhvatno, sačuvali našu ekonomiju i radna mesta, čuvajući time i poverenje naših građana i privrede da ćemo nastaviti da obezbeđujemo makroekonomsku i finansijsku stabilnost u svim uslovima.

Beograd, 19. februara 2020. - Strana direktna ulaganja u Srbiju iznosila su prosle godine rekordnih 3,8 milijardi evra, a nasa zemlja je u poslednje dve godine sama privukla 55 odsto svih stranih direktnih investicija na Zapadnom Balkanu, izjavila je danas guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabakovic. FOTO TANJUG/ ZORAN ZESTIC/ bk
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković (Foto: Tanjug/Zoran Žestić)

Istakla je da pažljivo odmeravamo reakciju monetarne politike na privremeno višu inflaciju. Preduzeli smo prve korake ka pooštravanju monetarnih uslova i nastavljamo da pratimo i ocenjujemo sva kretanja. Uz to, kretanje međugodišnje bazne inflacije u donjoj polovini ciljanog raspona tokom cele godine, koje se duguje i očuvanoj stabilnosti deviznog kursa, takođe ukazuje na privremenost aktuelnih faktora inflacije.

Zaključila je da NBS nastavlja da vodi predvidivu i kredibilnu monetarnu politiku sa ciljem očuvanja cenovne i finansijske stabilnosti, uz podršku privrednom rastu, čije smo projekcije na srednji rok povećali. Uz dinamičan privredni rast i u narednom periodu, naši građani i privreda mogu da očekuju stvaranje novih radnih mesta i podsticajan poslovni ambijent, kao važne osnove za održiv i snažan privredni rast i razvoj, uz dalji rast životnog standarda naših građana.

Saopštenje MMF-a

6) Na kraju zvanične posete, šef misije MMF-a izdao je saopštenje za štampu (IMF Press Release, no. 21/308, October 22, 2021), koje je objavljeno na sajtu ove institucije.

Martejn je rekao da je ekonomski oporavak u Srbiji u toku i odvija se uz podršku značajnog odgovora politike vlasti Srbije. Uprkos nedavnom povećanju broja novozaraženih virusom COVID-19, projektovani rast BDP-a iznosi 6,5 procenata u 2021. i 4,5 procenata u 2022. godini. Ukupna inflacija se povećala na 5,7 procenata u septembru, vođena efektom niske baze i privremenim faktorima, uključujući povećanjem cena energenata i višim cenama neprerađene hrane zbog suše. Bazna inflacija ostala je relativno stabilna. Mada su rizici povišeni, očekuje se da će inflacija ostati iznad gornje granice ciljanog koridora NBS do kraja 2021. godine i da će se vratiti u ciljani koridor tokom 2022. godine. Predviđa se da će se deficit bilansa tekućih transakcija smanjiti ove godine na oko četiri procenta BDP-a i biti i dalje u potpunosti pokriven neto prilivima direktnih stranih investicija. Bankarski sistem je i dalje stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan. Devizni kurs je ostao stabilan.

U svetlu porasta inflacije i neizvesnosti u pogledu njenog daljeg kretanja, koji su prisutni i u mnogim drugim zemljama, NBS je početkom oktobra na odgovarajući način pooštrila monetarne uslove podizanjem prosečnih repo stopa unutar koridora kamatnih stopa, dok je istovremeno referentna stopa ostala nepromenjena. NBS treba da nastavi da pažljivo prati projekcije u pogledu inflacije i da bude spremna da po potrebi reaguje.

Fiskalni rezultati su bili dobri u 2021. godini, čemu je doprinelo izuzetno povećanje poreskih prihoda u uslovima snažne ekonomske aktivnosti. Prema novom rebalansu budžeta, deo prihoda iznad planiranog nivoa upotrebiće se za finansiranje dodatne preko potrebne investicione potrošnje. Kada se sve uzme u obzir, očekuje da će državni deficit u 2021. godini pasti na 4,9 procenata BDP-a, dva procentna poena BDP-a ispod prvobitnih očekivanja, što će se odraziti na manje povećanje javnog duga zbog pandemijske krize.

Povećanje globalnih cena energenata predstavlja rizik po inflaciju i ekonomski rast. Postojeći sistem delimično regulisanih cena energije u Srbiji pomaže da se utiče na neposredni negativni efekat na domaćinstva. Potencijalne mere za ublažavanje nepovoljnih dugoročnih efekata iznenadnih povećanja cena energije na privredu treba da budu ograničene u pogledu vremena trajanja i razmera, transparentne i nediskriminatorske, kao i zasnovane na objektivnim kriterijumima. Treba izbeći dodatne fiskalne rizike sa strane državnih preduzeća. Pored toga, treba nastaviti sa naporima u pravcu unapređenja energetske efikasnosti. Ukoliko se globalne cene energenata zadrže na višem nivou tokom dužeg vremenskog perioda, povećanja treba preneti na celu ekonomiju, uz istovremenu zaštitu ugroženih domaćinstva.

Čovek u prolasku pored velikog loga Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u njegovom sedištu u Vašingtonu, 10. maj 2018. (Foto: Reuters/Yuri Gripas)
Čovek u prolasku pored velikog loga Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u njegovom sedištu u Vašingtonu, 10. maj 2018. (Foto: Reuters/Yuri Gripas)

Misija je postigla dogovor sa vlastima o ključnim parametrima budžeta za 2022. godinu koji je trenutno u fazi pripreme. S obzirom na tekući ekonomski oporavak, bilo bi prikladno da se fiskalni deficit u 2022. godini smanji na tri procenta BDP-a, čime bi se javni dug usmerio ka jasnoj silaznoj putanji i ponovo stvorio manevarski prostor za suočavanje sa budućim potresima. Povećanja plata u javnom sektoru treba da budu ograničena, a strukturna povećanja penzija vođena postojećom formulom indeksacije. Važno je da budžet nastavi da obezbeđuje adekvatan prostor za zdravstvenu zaštitu i održava kapitalne rashode iznad istorijskih nivoa kako bi se zadovoljile značajne infrastrukturne potrebe Srbije i pružila podrška zelenom oporavku. Usvajanje budžeta sa nivoom deficita i primarne potrošnje u skladu sa tim biće preduslov za okončanje prve revizije u okviru instrumenta PCI.

Strukturne reforme nastavljaju da napreduju, ali preostaje da se sprovedu važne reforme. Ostvaren je napredak u privatizaciji Petrohemije, poboljšanju fiskalnog izveštavanja, jačanju upravljanja fiskalnim rizicima i unapređenju kontrole državne pomoći. Sprovođenje nove strategije razvoja tržišta kapitala biće važno za podršku domaćim investicijama. Pozdravljamo opredeljenost vlasti Srbije da se pozabave preostalim potrebnim reformama, pored ostalog kroz uvođenje novog informacionog sistema za plate, jačanje srednjoročne fiskalne discipline putem novog paketa fiskalnih pravila, nastavak sprovođenja nove strategije o vlasništvu nad državnim preduzećima i obezbeđenje zelenog oporavka, zaključio je šef misije MMF-a.

***

Na osnovu preliminarnih nalaza tokom ove posete, misija MMF-a saopštila je da će pripremiti izveštaj koji će, po pribavljanju odobrenja rukovodstva, biti predstavljen Izvršnom odboru MMF-a na razmatranje i odlučivanje.

– Misija MMF-a je vodila produktivne razgovore sa srpskim vlastima o politikama u cilju okončanja prve revizije u okviru Instrumenta za koordinaciju politike (PCI).

– U toku je snažan ekonomski oporavak, podržan značajnim odgovorom politike vlasti Srbije i uprkos nedavnom povećanju broja novozaraženih virusom COVID-19. Strukturne reforme nastavljaju da napreduju, ali ostaje još toga da se uradi.

– Očekuje se da će se fiskalni deficit u 2022. godini smanjiti na tri procenta BDP-a kako se oporavak bude nastavio, što će pomoći u obnovi finansijske odbrambene moći Srbije.

Misija MMF-a sugeriše Srbiji da nastavi sa reformama javnih preduzeća i vladavinom prava, da stvara efikasnije sudstvo i smanji korupciju.

Misija MMF-a očekuje da će se uskoro završiti razgovore o budžetu za 2022. godinu.

Učesnici na godišnjem sastanku MMF-a i Svetske banke, Vašington, 18. oktobar 2019. (Foto: AFP/Andrew Caballero Reynolds)
Učesnici na godišnjem sastanku MMF-a i Svetske banke, Vašington, 18. oktobar 2019. (Foto: AFP/Andrew Caballero Reynolds)

Uspešno okončanje revizije zavisi od ispunjavanja preostalih uslova po programu, kao i odobrenja od strane rukovodstva i Izvršnog odbora MMF-a. Razmatranje od strane Odbora okvirno je zakazano za decembar 2021.godine.

 

P.S. Ovaj članak predstavlja prikaz razgovora srpskih vlasti sa misijom MMF-a, na osnovu zvanične objave MMF-a na svom sajtu, agencijskih izveštaja, pisanja medija i drugih informacija, bez davanja ličnog komentara i ocena.

 

Dejan Jovović je naučni savetnik i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije. Ekskluzivno za Novi Standard.

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Zoran Žestić

 

Izvor Novi Standard

 

BONUS VIDEO:

Ekonomija, Kolumna
Pratite nas na YouTube-u