Глен Јангкин Вирџинија

R. Maroević: Crveni talas nad Virdžinijom, Bajden u nevolji

Njujork tajms piše da su se izbori za guvernera Virdžinije završili noćnom morom za demokrate, ne samo zbog pobede Glena Jangkina, već i činjenice da je pad popularnosti ove stranke od 2020. bio dramatičan

Američki predsednik Džozef Bajden obznanio je da se Amerika oporavlja od ekonomske krize koju je izazvala pandemija koronavirusa, te da je u oktobru otvorena 531.000 novih radnih mesta. Spisak dobrih vesti iz Bele kuće tu je i okončan. Bajdenova popularnost je tek malo iznad nivoa na kojem se u najgorim danima nalazio Donald Tramp. Demokrate su izgubile izbore u Virdžiniji i na jedvite jade pobedile u Nju Džerziju.

Bajdenovim problemima tu, svakako nije kraj, jer prema istraživanju javnog mnjenja koje su zajednički obavili Univerzitet Merist i NPR (National Public Radio), čak 40 odsto demokrata ne želi da da ga vidi kao predsedničkog kandidata 2024. godine, dok 41 procenat neopredeljenih smatra da demokrate predstavljaju veću pretnju demokratiji od republikanaca.

Njujork tajms piše da su se izbori za guvernera Virdžinije završili noćnom morom za demokrate, ne samo zbog pobede Glena Jangkina, već i činjenice da je pad popularnosti ove stranke od 2020. godine bio dramatičan – Bajden je u Virdžiniji imao 10 odsto više glasova od Trampa, dok je Jangkin pobedio demokratskog konkurenta sa 2,5 odsto razlike.

Da stvari budu složenije, Virdžinija se smatra jednim od indikatora kakvo će raspoloženje okruživati političku scenu pred međuizbore sledeće godine.

Sajt FiveThirtyEight, uzimajući u obzir rezultate netom okončanih i prethodna tri ciklusa izbora u Virdžiniji, izračunao je da na nacionalnom nivou republikanci imaju prednost između šest i sedam odsto.

„Ukoliko se taj trend održi do međuizbora 2022. godine, možemo očekivati istinski crveni talas“, piše FiveThirtyEight.

Njujorker je, pak, nabrojao razloge koje su drugi mediji navodili kao uzroke poraza demokrata: otišli su previše ulevo, nisu otišli dovoljno ulevo, Bajden nije ispunio obećanja, Kongres nije ispunio obećanja, Jangkin je genije naprosto jer nije Donald Tramp.

„Istovremeno, stvari su krenule neočekivano po zlu i u izrazito plavom Nju Džerziju, gde je predsednik Senata te države izgubio mesto u tom telu od kamiondžije, koji je u kampanju uložio 150 dolara“, navodi Njujorker, upozoravajući da svi signali sa birališta u Virdžiniji i Nju Džerziju „ne moraju da znače ništa“.

Spoljnopolitički problemi Bajdena

Komplikovan razvoj situacije u Americi u velikoj meri podriva i spoljnopolitička nastojanja Bajdenove administracije. Posle haotičnog povlačenja iz Avganistana i cirkusa koji je nastao posle odluke Australije da odustane od francuskih podmornica, te flotu izgradi u SAD i Britaniji, poslednji u nizu udaraca demokratski predsednik pretrpeo je upravo zbog ravnodušnosti političara iz svojih redova.

Pred put u Evropu prošle sedmice, Bajden je od Kongresa zatražio da odobri 550 milijardi dolara vredan plan za borbu protiv klimatskih promena i pristalicama poručio da je usvajanje tog paketa ključno za dokazivanje ostatku sveta da „Amerika može da funkcioniše“.

Nensi Pelosi, šefica Predstavničkog doma, upozorila je kongresmene da moraju podržati ovaj predlog, kako bi Bajden u Evropi mogao da se pojavi uzdignute glave. Uprkos upozorenjima, Predstavnički dom nije podržao ovaj Bajdenov zahtev i predsednik SAD je u Evropu otputovao praznih ruku.

Ti faktori, bez obzira na silan trud Bele kuće, predstavljaju ozbiljno opterećenje za ionako uzdrmane pozicije SAD na spoljnopolitičkoj sceni, pre svega jer se Bajden, poput Trampa i pre njega Baraka Obame, previše oslanja na sopstvene odluke nego na široki politički konsenzus.

Obama je, recimo, Pariski sporazum o borbi protiv klimatskih promena potpisao bez dvotrećinske podrške Senata, kao i Nuklearni sporazum sa Iranom. Tramp je, nedugo zatim, oba sporazuma, takođe jednim potpisom, poništio, čime je spoljnopolitički prestiž SAD u dobroj meri doveden u pitanje.

Posle Trampa, Bajden je, opet jednim potpisom, vratio Ameriku u redove boraca protiv klimatskih promena, a u toku je široka međunarodna diplomatska akcija, kako bi se Vašington na isti način vratio sporazumu sa Iranom.

Takve, dramatične promene u spoljnoj politici, smatraju stručnjaci, obeshrabruju tradicionalne američke saveznike da se obavežu na dugoročne i mahom skupe dogovore sa SAD.

U tom svetlu se gleda i Bajdenova najava „Povratka Amerike“ na spoljnopolitičku scenu. Objavljivanje ovog slogana, uoči prve posete američkog predsednika Evropi u junu pratilo je povlačenje iz Avganistana, o čemu evropski saveznici nisu bili baš najpreciznije obavešteni.

Posle Trampovog slogana „Amerika na prvom mestu“, Bajdenove najave su toplo pozdravljene, ali je fijasko u Avganistanu evropske lidere i diplomate naterao na oprez, napisao je za Politiko bivši francuski ambasador u SAD Žerar Arno, napominjući da bi „posle Bajdena, ponovo mogao da se pojavi Tramp“.

Izbori u Virdžiniji, uprkos silnim analizama, ne moraju da imaju bilo kakav uticaj na spoljnu politiku, već, prosto, mogu da predstavljaju proizvod nezadovoljstva lokalnog stanovništva brojnim nerešenim problemima, uključujući inflaciju i loše snabdevanje.

U ovom trenutku, Bajdena podržava 42,9 odsto Amerikanaca, odnosno 0,9 odsto više nego Donalda Trampa pred po republikance katastrofalne međuizbore 2018. godine, na kojima su izgubili 40 mesta u Predstavničkom domu.

Izjednačavanje borbe za prevlast u SAD sa američkim ambicijama da bude jedini svetski lider, mogli bi, na duge staze, predstavljati ozbiljan problem za Bajdena i njegovu administraciju.

 

Autor Rade Maroević

 

Naslovna fotografija: Reuters/Jonathan Ernst

 

Izvor RTS, 09. novembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u