Filip Rodić, lice manje poznato beogradskoj akademskoj javnosti, izneo je niz uvreda i neistina na takav način da se postavlja pitanje njegovih stvarnih namera. Nastup ovog novinara pun je eristike, usmeren ad hominem prema drugoj strani, uglavnom prema nekom uglednom naučniku kome treba staviti ruku na usta kad iznosi istinu i činjenice koje ideološki ne odgovaraju Filipu. Tako ovaj novinar sasvim sigurno nije prošao kurs iz osnova novinarstva, a to je da se čuje i druga strana.
Iznoseći „svoj stav“ sastavljen od laži, kleveta i konstrukcija, monstruozno, samo onako kako su to radili u kuhinjama Štazija, Filip Rodić želi da dehumanizuje svakog ko iole misli drugačije. Još je gore, ako se iznese istina o njegovim idolima, totemima i očiglednoj ideologiji slepila koja ovog mladog čoveka vodi direkno u mržnju. Njemu je dovoljno da neko bude osumnjičen za neko delo i da ga proglasi krivim, bez suda, bez argumenata, onako kako su slobodnomislećim ljudima u boljševičkim gulazima godinama oduzimali slobodu i osuđivali bez suda i presuda. Tako se iz novinara bez novinarske etike Filip Rodić upustio u vode advokature SPC-a, Vladimira Putina ili manje poznatog dr Vladimira Cvetkovića.
Da krenemo redom.
Ovom erističaru nije bila bitna činjenica da su šest žrtava nasilja, vernici SPC, tužili SPC za pedofiliju i ubistvo. Njega sudbine žrtava nisu interesovale. Sud u Londonu odbacio je tužbu zbog nenadležnosti. To znači da se nije upuštao u meritum. Ostaje gorak ukus u ustima da je neko unutar SPC-a radio nešto što nije spojivo sa misijom ove institucije. Sudbine šestoro žrtava, od kojih je jedna silovana devojčica M.S ili jedan dečak M.B. na službi u SPC koji je više puta seksualno zlostavljan da bi ga na kraju našli u sobi raznetog snažnom eksplozijom, Filipa Rodića, erističara i novinara, ne zanimaju. Da li postoji novinar na svetu koga šest žrtava nasilja ne bi interesovalo? Da li polako postaje jasno ko je zapravo Filip Rodić i koja je njegova uloga? Da li je gebelsovski metod Filipa Rodića nazivati uglednog naučnika i svetski priznatog profesora NATO lobistom? Lažnim profesorom? Minhauzenom? Da li je etički pokojnog vrhunskog operativca DB Srbije Mišu Simića nazivati Pišonjom ili Žugom?
Da krenemo redom: Vladimir Putin je bio operativac KGB, ali i zloglasnog Štazija, službe koja je usmrtila stotine Nemaca (videti ovde). To je činjenica. Štazi je po nalogu KGB iz centra u Drezdenu stvorio lenjinističko-marksistički pokret na KiM na čelu sa Ademom Demaćijem, koji je i duhovni otac OVK (videti ovde). Dr Vladimir Cvetković, dekan Fakulteta bezbednosti, nikad nije biran u docenta, vanrednog profesora, već direktno preveden iz naučnog zvanja u nastavno, jer Zakon o nauci i istraživanjima u članu 77 izjednačava zvanja naučna i nastavna. To što Filip Rodić ne poznaje zakon – to je njegova privatna stvar, ali što iznosi laži i neistine, to će već biti predmet sudskog spora.
O mom radno/pravnom statusu izjasnilo se Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao jedino nadležno Dopisom od 21. maja 2020. godine pod brojem 612-00-00566-2020-06, te je istim dopisom Dopis dr Vladimira Cvetkovića stavljen van snage tj. utvrđeno je da je nevažeći. Filipu Rodiću nije bilo dovoljno da kao novinar proveri da sam izabran za profesora na najprestižnijem kineskom univerzitetu FUDAN i što na zvaničnoj stranici Fakulteta bezbednosti stoji informacija o tome (videti ovde). Ovom novinaru, vođenom mržnjom, nije bilo dovoljno da vidi da sam izabran za profesora na Univerzitetu Matej Bel u Slovačkoj (videti ovde). Čak su i Večernje novosti koje je Filip Rodić zloupotrebio objavile vest o tome (videti ovde), a Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, tj. sam ministar sa ponosom u vezi mene iznosi sledeće (videti ovde).
Koga osporava ovaj kolumnista i zašto? Republiku Srbiju i njene institucije ili same Večernje novosti koje su mu omogućile da u svom članku vređa ugledne naučnike i to samo zato što misle drugačije? Dok je Filip Rodić išao u osnovnu ili srednju školu, Miša Simić je ispisivao stranice srpske bezbednosti, stojeći na braniku svoje otadžbine kad god je to i gde god trebalo. Najveću operaciju pomeranja NATO bombardovanja izvela je naša savezna vlada. Te događaje je u svojoj knjizi opisao gospodin Goran Matić, tadašnji savezni ministar (videti ovde).
Dovoljno je pogledati opis knjige koji počinje pominjajem mog imena i moje uloge u tim događajima i da svima bude jasno šta je država radila da zaustavi NATO agresiju i da se od iste brani. Ali avaj! Kako je to Filip Rodić mogao da zna? Iskusan novinar proverio bi svoje izvore, raspitao se kod nadležnih institucija, ali da li je to slučaj i sa Filipom Rodićem? Eristika, laži, uvrede i klevete – da li su to kategorije i aksiome u praksi današnjih kolumnista? Ipak, ostaje da verujemo da će i Filip Rodić steći potrebno životno i profesionalno iskustvo, jer je biti novinar čast i privilegija.
Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub/BN TELEVIZIJA
Izvor Novi Standard
BONUS VIDEO:
