Danas se u Srbiji i širom sveta nizom manifestacija od 11 sati obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, a u znak sećanja na trenutak kad je primirje stupilo na snagu.
Dan primirja kao državni praznik ustanovljen je u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine kada je u francuskom gradu Kompijenju, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, u 11.00 sati potpisano primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.
Državna ceremonija polaganja venaca povodom obeležavanja 103. godišnjice Dana primirja, koju organizuje Odbor Vlade Srbije za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova sa Ambasadom Srbije u Severnoj Makedoniji, biće održana na Srpskom vojničkom groblju u Bitolju.
Ceremoniju će predvoditi državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miodrag Kapor.
U Beogradu će Dan primirja biti obeležen polaganjem venaca na Spomen-kosturnicu branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju.
Vence će na to mesto položiti predsednik Skupštine Ivica Dačić, ministarka za rad i predsednica Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije Darija Kisić Tepavčević, delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, zamenik gradonačelnika Goran Vesić, predstavnici udruženja opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, diplomatskog kora.
Osim toga, ceremonije povodom Dana primirja u Beogradu će biti održane i na Francuskom vojnom groblju, kod Spomen-kosturnice ruskim vojnicima stradalim u Prvom svetskom ratu i na groblju Komonvelta.
Dan primirja će u srpskoj prestonici biti obeležen i izložbom „Dani ramondi, vaskrsavajućih dragulja Balkanskog poluostrva” koja će u podne biti otvorena u Botaničkoj bašti „Jevremovac”.
Na izložbi, koja će biti otvorena do 15. novembra posetioci će na atraktivnim panoima moći da se upoznaju sa biologijom, ekologijom i fiziologijom Natalijine ramonde i srpske ramonde, a biće izloženi i živi primerci tih vrsta.
Na Dan primirja čuvar srpskog vojničkog groblja iz Prvog svetskog rata Zejtinlik iz Soluna Đorđe Mihailović primiće nagradu „Majka Srbija” za izuzetan doprinos u oblasti odnosa matične države i dijaspore, a nagradu će mu danas u Konzulatu u Solunu uručiti ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.
Simbolika cveta Natalijina ramonda
Dan primirja u Srbiji je državni praznik od 2011. godine, a svečano i na najvišem nivou se obeležava posebno u zemljama pobednicama Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Rusiji, SAD, Novom Zelandu, i Belgiji.
Toga dana Srbija se sa ponosom i pijetetom seća na stotine hiljada civila i ratnika, nevino i junački postradalih u borbama za odbranu i oslobođenje domovine tokom četiri ratne godine – 1914. do 1918.
Kao glavni motiv za amblem praznika koristi se cvet Natalijina ramonda, ugrožena vrsta koja raste na istoku Srbije i na planini Nidže na najvišem vrhu Kajmakčalana, a na kojoj je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića vodila žestoke borbe protiv Bugara kako bi stvorila uslove za proboj Solunskog fronta.
Simbolika cveta je višestruka, kako zbog staništa, tako i zbog imena – cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenović, a poznat je i kao cvet feniks, jer čak i kada se potpuno osuši i kad se zalije može da oživi, što ukazuje na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.
U amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta.
U Srbiji je ovaj dan prvi put zvanično obeležen 2012. godine.
Juče posle podne počasna jedinica Garde Vojske Srbije sa Savske terase Beogradske tvrđave izvršile su počasnu artiljerijsku paljbu u čast Dana primirja uz najviše vojne počasti, intoniranje državne himne Srbije i podizanje zastave.
Izvor Politika, 11. novembar 2021.
Srbija odaje počast herojima Velikog rata
U Beogradu se Dan primirja obeležava nizom manifestacija. Položeni su venci na Spomen-kosturnicu branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju, kao i na Francuskom vojnom groblju, kod Spomen-kosturnice ruskih vojnika stradalih u Prvom svetskom ratu i na groblju Komonvelta.
Polaganjem venaca na Spomen-kosturnici branilaca Beograda počast nastradalima u Velikom ratu odao je predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, koji je poručio da je današnji dan dan velikog ponosa našeg naroda, te da smo dužni da njihovu žrtvu pamtimo i svakog drugog dana, a ne samo danas.
Dačić je ukazao na to da je još letnjih dana 1914. godine našim precima bilo jasno šta moraju da urade i nisu postavljali pitanje zašto moraju da obuku uniformu i uzmu pušku iako je prošlo samo godinu dana od kada su pušku ostavili i skinuli uniformu.
„Nema kuće u Srbiji koja nije dala žrtvu. Ceo svet se našoj zemlji divio i skidao kapu našim herojima“, rekao je Dačić i podsetio da je na mirovnoj konferenciji u Versaju 1919. godine rečeno da je Srbija izgubila 1.250.000 ukupnog stanovništva, što je predstavljalo trećinu stanovništva, a 60 odsto radno sposobne muške populacije.
Dačić je istakao da bi malo koja zemlja, možda nijedna, mogla posle toga da se uzdigne i obnovi.
„Ko je osim Srbije krenuo dalje kao pobednik u obnovu? Malo je takvih naroda, ako ih uopšte ima“, naveo je Dačić i rekao da o našim junacima ne pričamo samo mi tako i u tom smislu podsetio na reči francuskog generala Franša d’ Eperea koji je govorio da su ti junaci seljaci, slobodni i gordi na svoju rasu, gospodari svojih njiva.
Istakao je da je cena koju smo platili bila ogromna i dodao da to ujedno pokazuje i vrednost onoga što smo branili.
„Srbija se seća deda i pradedova, majki pre jednog veka, njihove želje da budu slobodni i žive kako hoće. Možda smo u prošlosti nekada i zaboravili to herojstvo, ali danas smo ovde da kažemo da se to nikada više neće dogoditi“, istakao je Dačić i u ime cele Srbije odao poštu herojima koji su pohranjeni u Beogradu, ali i širom Srbije, Balkana, Evrope i sveta.
„Imali su zašto da žive, imamo za šta da ih pamtimo i slavimo“, poručio je predsednik parlamenta.
Podsetio je da su na današnji dan 1931. godine na Novo groblje u Beogradu došli mnogi iz celog sveta kako bi prisustvovali osveštavanju Spomen-kosturnice braniocima Beograda u Prvom svetskom ratu i kazao da je i tada odata počast braniocima Beograda, ali i svima drugima koji su dali živote za slobodu.
Nakon što je Dačić položio venac, intonirana je himna „Bože pravde“, a posle toga su vence položili i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, potomci kraljevske porodice Karađorđević, predstavnici udruženja opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, te diplomatskog kora.
Venci su položeni i na Francuskom vojnom groblju, kod Spomen-kosturnice ruskih vojnika stradalih u Prvom svetskom ratu i na groblju Komonvelta.
Vence na Francuskom groblju su položili ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar, u ime Grada Beograda zamenik gradonačelnika Goran Vesić, zatim ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko, ambasador SAD Entoni Godfri, ambasador Nemačke Tomas Šib, ambasadori Grčke, Kanade…
Ambasador Francuske je zahvalio vlastima u Srbiji što neguju sećanje na stradale francuske vojnike, kao i na sve druge nastradale u Velikom ratu. Svoje obraćanje završio je povicima: „Živela Francuska, živela Srbija, živelo prijateljstvo između naših naroda“.
Srbija je u Prvom svetskom ratu izgubila, prema procenama, između 1,1 i 1,3 miliona stanovnika što je činilo gotovo trećinu ukupnog stanovništva ili čak oko 60 odsto muške populacije.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada su kao centralne sile koje su se borile – Nemačka i Austrougarska, a na drugoj strani, sile Antante – Rusija, Francuska i Velika Britanija potpisale primirja u 11 sati.
Primirje je potpisano na teritoriji današnje Francuske na liniji ratovanja, u posebnom vagonu francuskog maršala Ferdinanda Foša u šumi u blizini Kompijenja.
Time je dogovoreno primirje na zapadnom frontu, dogovoren je prekid vatre, povlačenje nemačkih trupa, razmena zarobljenika, kao i sporazum o ratnoj odšteti i uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica.
Prvi svetski rat je formalno završen Versajskim mirom 28. juna 1919. godine.
Izvor Tanjug/RTS, 11. novembar 2021.
Đorđu Mihailoviću uručena nagrada „Majka Srbija“
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uručio je danas u Solunu nagradu „Majka Srbija” čuvaru Srpskog vojničkog groblja Zejtinlik u Solunu, 93-ogodišnjem Đorđu Mihailoviću.
To je nagrada koja se prvi put dodeljuje i to za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge postignute u oblasti odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu u humanitarnim aktivnostima, razvijanja i jačanja međusobnih veza, unapređivanja ekonomske saradnje, i drugim aktivnostima kojima se doprinosi matičnoj državi, dijaspori i Srbima u regionu.
Na svečanosti dodele koja je održana u Generalnom konzulatu Srbije u Solunu, Selaković je istakao da, ako je iko zaslužio tu nagradu, onda je to upravo deda Đorđe Mihailović.
„Vi ste nastavili brigu preko 8.000 srpskih majki koje nisu dočekale da vide svoje sinove da se vrate u otadžbinu. Vi ste nastavili da brinete o njima umesto njih. Šezdeset jednu godinu ovaj divni čovek bdi nad senama naših vojnika i pokazuje sopstvenim primerom kako jedan čovek može da učini veliko delo za svoj narod i svoju državu”, naglasio je Selaković, prenosi Tanjug.
Ministar je podsetio da je u srpskom narodu poštovanje predaka i sećanje deo identiteta naroda.
Kada su pokušali da nas pokore napadali su nam identitet i sećanje na pretke, rekao je Selaković.
„Danas možemo da kažemo da smo od najboljih i najhrabrijih, da smo od čestitih ljudi i domaćina. Možemo da ponosno kažemo našim Soluncima ‘Vaši smo’. Sa strahopoštovanjem klanjamo se senkama palih Solunaca, jer postojimo zato što su oni postojali. Jednom je deda Đorđe rekao: ‘Srbija pamti, za nju zato ima nade’, a ja bih rekao da Srbija pamti zbog ljudi kao što ste Vi, Vaš otac i deda”, rekao je ministar deda Đorđu.
Direktor Uprave za dijasporu i Srbe u regionu Arno Gujon istakao je da je cela Srbija oduševljena jer je nagrada došla u prave ruke.
„’Majka Srbija’ ide tu gde su joj sahranjena deca, kod vas. Vi ste deda koga smo svi mi imali. Ja sam prvi put čuo za Srbiju od mog dede, a vi ste deda celoj Srbiji i prenosite mladim naraštajima ono što znate. Vi ste više od čuvara groblja, čuvar ste sećanja i identiteta srpskog naroda i pokazujete cenu slobode i zato je mi čuvamo”, rekao je Gujon.
Đorđe Mihailović je istakao da je nagrada „Majka Srbija” velika čast za njega.
„Ja sam siromah iz siromašne porodice. Nisam bio ni mnogo dobar đak. Voleo sam samo istoriju i geografiju. Ceo svoj život posvetio sam groblju”, rekao je deda Đorđe.
Dodao je da, za razliku od ministra, konzula i drugih koji se profesionalno bave politikom, on bar svakog sme da nazove – „magarcem”.
Izvor Politika, 11. novembar 2021.
Položeni venci u Albaniji
Predstavnici Ambasade Srbije u Albaniji položili su danas venac na jedini očuvani spomenik srpskim junacima u ovoj zemlji, poginulim u Prvom svetskom ratu.
U objavi na zvaničnom Tviter nalogu su ambasade Srbije u Albaniji su, uz fotografije sa ovog događaja, napisali da su u danu kada se obeležava Dan primirja, upalili sveće i položili vence na jedini očuvani spomenik srpskim div-junacima u Albaniji.
“Jedini očuvani spomenik našim div-junacima u Albaniji. Položili vence i upalili sveće na Dan primirja u Prvom svetskom ratu”, stoji u objavi Ambasade Srbije u Albaniji.
Jedini očuvani spomenik našim Div junacima u Albaniji. Položili vence i upalili sveće na Dan primirja u Prvom svetskom ratu. pic.twitter.com/O3F6MKMkM8
— Embassy of the Republic of Serbia in Albania (@SRBinAlbania) November 11, 2021
Naslovna fotografija: Ministarstvo odbrane Republike Srbije
Izvor Kosovo onlajn, 11. novembar 2021.
BONUS VIDEO:
