Заставе Кине и Сједињених Држава истакнуте у Пекингу, 19. јануар 2020. (Фото: Wang Zhao/AFP via Getty Images)

S. Trifković: Američki rat sa Kinom bio bi monstruozan

„Američki rat sa Kinom bio bi monstruozan, uzajamno destruktivan apsurd. Sa AUKUS-om, ta mogućnost je za nekoliko procenata veća nego pre godinu dana“

Tektonska promena u Indo-pacifičkom regionu je najvažniji geopolitički događaj 2021. godine, tvrdi profesor Srđa Trifković.

On objašnjava da zemlje duž njegovih obala čine otprilike dve trećine svetske populacije.

– One proizvode najveći udeo u globalnom bruto domaćem proizvodu, poseduju najmoćnije vojne snage i zavise od najprometnijih brodskih puteva na svetu. To je takođe potencijalno strateško minsko polje sa brojnim nerešenim pitanjima. Proteže se od Korejskog poluostrva na severoistoku, preko Tajvanskog moreuza i spornog „azijskog Mediterana“, Južnog kineskog mora, i preko Malajskog moreuza prepunog pirata do indijskog potkontinenta, gde Indija ima napete odnose sa svojim starim neprijateljem Pakistanom, na zapadu i bori se sa povremenim graničnim okršajima sa rastućim kineskim gigantom na severu – tvrdi profesor Trifković.

Istoričar smatra da uspon Kine, promena u ravnoteži globalnih snaga i želja nekih od kineskih suseda da obuzdaju njenu asertivnost stvaraju novu i opasnu geostratešku mešavinu.

– Nedavno to je obeleženo ponovnom konsolidacijom Kvadrilateralnog bezbednosnog dijaloga, poznatog kao Kvad. Nastao je 2007. godine, ali je ostao neaktivan više od jedne decenije. Novi duh Kvada 2.0 simbolizovao je svoje osnivanje 24. septembra u Beloj kući između predsednika Bajdena i tri premijera: Skota Morisona iz Australije, Narendre Modija iz Indije i Jošihide Suge iz Japana. Bio je to prvi lični samit lidera Kvada, šest meseci nakon što su održali virtuelni sastanak. Strateška svrha Kvada bila je jasna iz napomene premijera Suge na samitu u Vašingtonu da četiri nacije dele „nepokolebljivu posvećenost zajedničkoj viziji slobodnog i otvorenog Indo-Pacifika“. Ova primedba sugeriše da Kvad ima geopolitičku ulogu. „Slobodan i otvoren“ je bila jasna referenca na Kinu, posebno na protivljenje četvorice lidera polaganju prava Pekinga na veći deo Južnog kineskog mora kao svoju suverenu teritoriju – objašnjava profesor.

Srđa Trifković objašnjava da je još jedan, podjednako značajan potez, ali sa neposrednijim strateškim posledicama, bila iznenadna odluka Australije, objavljena sredinom septembra, da će otkazati svoj program kupovine podmornica na dizel pogon od Francuske, što je posao vredan 66 milijardi dolara.

– Kanbera je saopštila da će umesto toga raditi sa Sjedinjenim Državama i Britanijom na razvoju osam podmornica na nuklearni pogon. Saopštenje je izazvalo šok i bes u Francuskoj. „To je zaista ubod nožem u leđa“, rekao je ministar spoljnih poslova Žan-Iv le Drijan za radio mrežu Frans info. Kontroverza bi mogla imati negativne posledice po unutrašnju koheziju NATO-a, što bi u svakom slučaju bila dobra stvar i mogla bi zatrovati odnose između Velike Britanije i njenih bivših partnera iz EU u godinama koje dolaze. Ipak, očigledno je da je Bajdenova administracija bila spremna da preuzme rizik transatlantskog razdora, jer veruje da će koristi od australijskog sporazuma nadmašiti troškove. To se činilo kao jasno kada su predsednik Bajden i britanski premijeri Morison i Boris Džonson održali zajednički video-poziv 16. septembra kako bi najavili osnivanje novog regionalnog tripartitnog bezbednosnog pakta poznatog kao AUKUS, koji je – čak eksplicitnije od Kvada – nastojanje da se suprotstavi i obuzda Kina. Osim što dozvoljava Australiji da koristi tajnu nuklearnu tehnologiju koju obezbeđuju SAD, novi AUKUS pakt ne ostavlja nikakvu sumnju u to ko je potencijalni neprijatelj koji je podstakao njegovo stvaranje. Trojica lidera su u više navrata spominjala zabrinutost za regionalnu bezbednost za koju su rekli da je „značajno porasla“ – objašnjava profesor.

AUKUS još nema karakter punopravnog vojnog saveza, ali bi to svakako mogao postati, objašnjava istoričar.

– Kina je odmah osudila AUKUS kao „krajnju neodgovornost“. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan rekao je da AUKUS „ozbiljno podriva regionalni mir i stabilnost i intenzivira trku u naoružanju“. Peking ima razloga za zabrinutost. Australija se dugo odupirala pritisku Vašingtona da više podrži napore SAD za obuzdavanje Kine, a kineski analitičari su očekivali da će ogromni trgovinski i ekonomski interesi pomoći da se Kanbera održi na oprezu. To nije planirano. Pored geopolitičkih pitanja i zabrinutosti za regionalnu bezbednost, njihovi odnosi su napravili nagli zaokret nakon što je Australija podržala globalnu istragu o poreklu koronavirusa. Bezbednosni račun može se značajno promeniti. Australija će biti jedna od samo šest zemalja u svetu koje upravljaju podmornicama na nuklearni pogon. Skoro imune na napade sa površine i sposobne da lansiraju rakete koje mogu da dosegnu sve delove Kine, čak i bez nuklearnog oružja, imaju impresivan kapacitet odvraćanja. Loša strana dugoročne bezbednosti Australije je što će Kina nesumnjivo razmotriti da uključi Sidnej, Melburn, Adelejd i Pert na svoju listu potencijalnih meta interkontinentalnih balističkih raketa, ako njeno rivalstvo sa Sjedinjenim Državama ikada eskalira u otvoreni rat. Pored toga, Australija bi mogla da postane talac stava Vašingtona prema Tajvanu, koji se obučava za američko oružje i specijalne snage, što izaziva veliki bes Pekinga. Ovde leži suština stvari: da li je neko zaista bezbedniji sa novim bezbednosnim aranžmanom? Čini se da je to jasna igra sa negativnim zbirom, dok se naročito isključuju američki dugoročni partneri u regionu – objašnjava profesor Trikfović.

Posebno iritirajuće za Kineze, a potencijalno ne samo za njih, jeste prisustvo Velike Britanije u novom paktu, smatra istoričar.

– Kina se seća da je njen „vek poniženja“ započeo tako što su britanske topovnjače uništile njenu flotu njihovih naoružanih brodova 1839. godine, tokom Prvog opijumskog rata. Šezdeset godina je prošlo otkako je Britanija usvojila svoju politiku kolonijalnog i imperijalnog razdruživanja „istočno od Sueckog kanala“. Više nema baze u Singapuru ili Hongkongu. Koja je onda svrha Britanije da se pridruži aranžmanu u kojem dva aktera, Australija i Amerika, bar imaju valjano pravo na aktivnu ulogu u regionu koji nastanjuju? Čini se apsurdnim kao da se Kina pridruži savezu sa Meksikom ili Egiptom. U većem delu Azije ovaj tripartitni sporazum će se smatrati pokušajem tri bele nacije (većina Azijaca ih i dalje doživljava kao takve), jedne od njih kao bivše kolonijalne sile, a druge kao sadašnjeg potencijalnog globalnog hegemona, da udruže snage u pokušaju da usmeravaju sudbine ogromnog regiona zapadno od Midvejskih ostrva u kome oni čine manjinu. U ovom kontekstu je važno napomenuti da AUKUS može izazvati negativne reakcije čak i od saveznika: naime, Južna Koreja je tražila pomoć Trampove administracije u nabavci podmornica na nuklearni pogon, ali je odbijena. Da li se Južna Koreja smatrala manje pouzdanom od Australije i zašto tačno? Moguće je da će kineska propaganda koristiti neku verziju ovog argumenta – objašnjava Srđa Trifković.

Što se tiče američkih interesa, početkom oktobra grupa bivših američkih zvaničnika pozvala je predsednika Bajdena da se posveti Sjedinjenim Državama u dizajniranju budućih podmornica koje će se pokretati nisko obogaćenim uranijumom (LEU), podseća profesor.

– Sporazum sa AUKUS-om izazvao je zabrinutost i iskusnih stručnjaka i svetskih lidera, kao što je bivši australijski premijer Malkolm Turnbul. Kina neće sedeti mirno. Ona će nastaviti i verovatno intenzivirati svoje vojno jačanje, bez obzira na trenutne ekonomske probleme. Takođe razvija efikasno oružje za odvraćanje i suzbijanje američke pomorske moći. Možda će pokušati da se suprotstavi AUKUS-u sopstvenim savezom, verovatno uključujući Severnu Koreju, Burmu i Pakistan. Najvažnije je da će tražiti bliže odnose sa Rusijom, verovatno u cilju unapređenja njihovog trenutnog partnerstva u savez. Američki rat sa Kinom bio bi monstruozan, uzajamno destruktivan apsurd. Sa AUKUS-om, ta mogućnost je za nekoliko procenata veća nego pre godinu dana – upozorio je profesor za Hronikls.

 

Naslovna fotografija: Wang Zhao/AFP via Getty Images

 

Izvor Večernje novosti, 14. novembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u