Nemačka u Briselu pokrenula pitanje sankcija protiv zvaničnika R. Srpske

„Ako se usaglasimo, na prvom mestu te liste će biti ime Milorada Dodika“, rekao je za RSE jedan visoki zvaničnik EU

Nemačka je u organima Evropske unije (EU) pokrenula pitanje sankcija protiv zvaničnika Republike Srpske koji ugrožavaju Dejtonski sporazum, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz diplomatskih izvora u Briselu.

Kako nam je potvrđeno, Nemačka je zatražila od evropske službe za spoljne poslove (EEAS) da izradi dokument sa predlozima o sankcijama protiv zvaničnika ovog bh. entiteta.

O tom pitanju se raspravljalo na sastanku političkog i bezbednosnog komiteta EU – na nivou ambasadora država članica EU koji je održan u sredu, 17. novembra. Inicijativu, kako nam je potvrđeno, snažno podržva i isti dokument zvanično traži i Češka.

Međutim, više izvora RSE sa ovog sastanka je potvrdilo da je takva inicijativa naišla na oštri otpor Mađarske.

Podsetimo, mađarski premijer Viktor Orban se 6. novembra sastao sa članom predsedništva BiH, Miloradom Dodikom. Sastali su se u, kako je navedeno, “prijateljskoj poseti” organizovanoj u Laktašima, nekih dvestotinak kilometara severno od glavnog grada Sarajeva, koji Orban nikada nije zvanično posetio.

Da li je potreban konsenzus?

Inače, izrada papira o opcijama za sankcije koju treba da obavi EEAS je redovna procedura koja se mora ispoštovati kada se na nivou EU pokreće pitanje sankcija protiv jedne zemlje ili entiteta.

Priprema ovog papira u proceduralnom smislu ne zahteva jednoglasnost država članica EU. Međutim, kako su nam objasnili diplomatski izvori, Evropska služba za spoljne poslove bi radije imala podršku svih članica kako bi izašla sa dokumentom i predlozima. To je poželjno jer se smatra da ako ne postoji saglasnost u ovoj početnoj fazi, onda je to već indikacija u kojem pravcu bi išla rasprava o sankcijama na višim nivoima EU, uključujući i ministre.

Odluka o sankcijama, podsetimo, donosi se konsenzusom svih država članica EU.

Šta je prethodilo?

EU je još 21. marta 2011. godine usvojila okvir koji bi omogućio uvođenje restriktivnih mera protiv određenih fizičkih i pravnih lica čije aktivnosti narušavaju suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak i međunarodni subjektivitet Bosne i Hercegovine (BiH).

Predviđeno je da sankcijama budu obuhvaćene i osobe koje „ozbiljno ugrožavaju sigurnosnu situaciju“ ili podrivaju Dejtonsko-pariski opšti okvirni sporazum za mir i njegove anekse. Radi se načelno o praznoj listi u kojoj bi se dodavala imena, u slučaju da to odluči EU.

„Ako se usaglasimo, na prvom mestu te liste će biti ime Milorada Dodika“, rekao je za RSE jedan visoki zvaničnik EU.

Na koga bi se sankcije odnosile?

Mada iz EU nema naznaka na koga bi se evenutalne sankcije mogle odnositi, nemačka inicijativa dolazi u trenutku nakon učestale retorike otcepljenja lidera vodeće partije bosanskih Srba i člana Predsedništva Milorada Dodika.

Dodik preti da će se povući iz institucija na državnom nivou, uključujući zajedničko pravosuđe, vojsku i poresku administraciju. On je odbacio međunarodnu zabrinutost da bi takav plan mogao da izazove ponovni sukob u etnički podeljenoj balkanskoj državi, u kojoj je pre 26 godina okončan rat u kom je stradalo oko sto hiljada ljudi.

I državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Entoni Blinken je u utorak, 17. novembra pripretio sankcijama onima koji pokušaju da se jednostrano povuku iz njenih državnih institucija ili destabilizuju Dejtonski sporazum.

 

Naslovna fotografija: predsjednistvobih.ba

 

Izvor Radio Slobodna Evropa, 17. novembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u