Američka nemoguća misija u BiH

Da li će SAD uspeti u svom naumu za BiH? Malo je verovatno, jer ono što traže je nemoguća misija. Ignorisanje realnosti i činjenica ne može doneti rezulat. Ali kriza će potrajati.

Zapadna diplomatsko-medijska ofanziva i pretnje upućene Republici Srpskoj rađaju sumnju da Zapad i Amerika nemaju plan za rešavanje aktuelne političke krize u Bosni i Hercegovini i svedoče o njihovoj političkoj nemoći. Pretnje i sankcije, koje stižu iz Vašingtona, Berlina i britanske „druge lige“, predstavljaju političko nasilje, te ne mogu biti rešenje i u osnovi su priznanje poraza i nemoći.

U minulih 26 godina uprave nad Bosnom i Hercegovinom Zapad se oslanjao na bahatost i nasilje visokih predstavnika, Haškog tribunala i takozvanog Ustavnog suda, kao i raznih NVO grupa, ali sada je, po prvi put, suočen sa inicijativom lokalnog osamostaljenja, političke emancipacije i, naravno, nema odgovor. Samo opšta mjesta o suverenitetu, separatizmu i, naravno, sankcijama. Razotkriva se, u stvari, ambicija Zapada i Amerike da sačuvaju svoje privilegije kolonizatora i drže u kolonijalnom statusu tu nesrećnu državu. Zadržavanje kolonijalnog statusa predstavlja suštinu problema.

„Duhovi“ američke politike

Bosnom sada defiluju razni specijalni savetnici američke administracije i Evropske unije (EU) sa „porukama nevidljivih gospodara“, ali najbizarnija je ona koju je preneo specijalni savetnik američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Derek Šole. On je ponovio staru mantru „duha Dejtona“, a onda je, u izjavi sarajevskom programu televizije N1, otišao korak dalje i govorio o „duhu“ pokojnog Ričarda Holbruka sa kojim je on, podsetio je, dugo godina radio, pa zna šta je Holbruk mislio i želeo, a ne šta je zapisano u Dejtonu. Tako smo, sada, posle „duha Dejtona“ dobili i „duh Holbruka“. Holbruk kao novo božanstvo za Balkan.

Cinici bi rekli da, u stvari, „duhovi“ vode i određuju američku politiku.

Šole, vredi podsetiti, čak kaže kako Amerika i BiH „imaju puno zajedničke istorije, mnogo istorije ponosne saradnje“. Koja je to istorija kada Bosna i Hercegovina kao država nije postojala do pre 26 godina? Kaže, takođe, da je „BiH od velike važnosti za SAD“. On je i zabrinut da bi mogli da izbiju sukobi i tvrdi da je „separatistička logika podela koja dolazi od nekih lidera u BiH veoma zabrinjavajuća za rukovodstvo u Vašingtonu, članove Kongresa, kao i za lidere širom Evrope“.

Besmisleni kodirani jezik američke birokratije.

Specijalni savetnik američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Derek Šole (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/N1)
Specijalni savetnik američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Derek Šole (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/N1)

Šole je, kako je objavljeno, sa sobom u Sarajevo doneo i pismo državnog sekretara Blinkena u kome, pored uobičajenih fraza, stoji i da Dejtonski sporazum „nije urezan u kamenu“. U prevodu, Vašington podržava samovoljne promene Dejtonskog sporazuma i, sugeriše se u pismu, na to ima pravo, jer je Amerika potpisnik tog sporazuma. Ali se ne spominje da su i drugi potpisnici, a ne samo Amerika. U političkoj Americi se, valjda, veruje da je ona vlasnik Bosne i Hercegovine i da samo ona ima pravo da odlučuje o sudbini ljudi koji tamo žive.

A, trebalo bi podsetiti, državni sekretar Blinken je pre nešto više od mesec dana evropskim saveznicima saopštio da se politički interes Amerike seli u indo-pacifički region. Drugim rečima, Evropa više nije na radaru političke Amerike. A sada se bavi Bosnom, navodno, zbog Evrope.

Zamagljivanje problema

Zapad aktuelne političke procese u BiH predstavlja kao međunarodni problem koji ugrožava mir. To je, međutim, obmana kojom se zamagljuje stvarni problem – suština procesa je otpor rušenju Dejtonskog sporazuma i nameri Zapada da trajno uspostavi kolonijalni status a pod izgovorom „reformi“. Po starom modelu, medijski su angažovani svi američki klijenti, od Češke, Nemačke preko Holandije, pa do Britanije.

U američkom magazinu Tajm oglasio se i bivši britanski ministar spoljnih poslova i nekadašnji lider konzervativaca Vilijam Hejg. On je ipak razotkrio šta u stvarnosti boli Zapad, a to je prisustvo Rusije. Taj, kako se to kaže, „maligni uticaj Rusije“ u Republici Srpskoj (RS) i tu „opasnost“ on, na neki neobičan način, dovodi u vezu sa, kako je rekao, „hladnim očima predsednika Vladimira Putina“. Čak kaže da su to „najhladnije oči koje je ikada video“. Pa, onda sve to dovodi u vezu sa ocenom da je Evropa „posrnula pred ruskim uticajem“. Hejg čak tvrdi da je Balkan ključna oblast za Zapad, za odgovor, u prevodu – borbu protiv Rusije, ključan je Zapadni Balkan. Kao rešenje Hejg predlaže da NATO pošalje trupe u Bosnu i Hercegovinu kako se, upozorava, ne bi desilo ono što se desilo u Avganistanu.

Hejgov pamflet razotkriva odakle se vuče energija angažmana u BiH; koristi se aktuelna antiruska politika Zapada i unutrašnji problemi BiH prenose se na širu geopolitičku igru. U toj geopolitičkoj igri možda bi uskoro moglo doći i do za Zapad neprijatnih iznenađenja.

Zanimljivo je da se nekoliko dana pre Hejga oglasila i njegova bivša savetnica koju je on proizveo u baronesu, Arminka Helić, izbeglica iz Bosne, rodom iz Žepča, u londonskom Tajmsu sa alarmantnim upozorenjem da Bosni preti rat, i to zbog Srba i Rusa, i zato Zapad mora da reaguje. Tekst je u osnovi identičan Hejgovom što bi moglo da znači da je autor ista osoba.

Bivši britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg tokom govora u Četam hausu, London, 08. jun 2016. (Foto: Reuters/Dan Kitwood/Pool)

Hejg je napustio aktivno bavljenje politikom 2015. godine i sada je lord Hejg u Gornjem domu britanskog parlamenta koji čine bivši političari i donatori političkih partija. To su ljudi koje niko nije birao i oni predstavljaju najnedemokratskiju instituciju u Evropi. Arminka Helić, koja se u Britaniji javno deklariše kao „pro-američka“, bila je njegova savetnica, a u medijima je uglavnom prisutna kao bliska prijateljica glumice Anđeline Džoli i čak se tvrdi da je ona ta koja je Anđelinu ohrabrila da se razvede od Breda Pita. Hejg se kao ministar spoljnih poslova i pre toga kao lider konzervativaca nije proslavio, a aktivnu politiku napustio je nakon višegodišnjih novinskih otkrića o njegovim homoseksualnim aferama. Helićka ima 53 godine i britanski mediji veoma intrigantno ne propuštaju da napomenu kako nije udata.

Prosto je neverovatno kako politički funkcioneri Zapada žive u „zamrznutom vremenu“. Oni dolaze da dele lekcije sa pozicija sile, sa umišljenošću jednog vremena koje više ne postoji, a ne da pomognu u traženju rešenja. Oni, u stvari, i nemaju jasnu ideju, niti žele rešenje. Nemaju ni političku snagu. Uporno se izbegava sagledavanje suštine krize i vade se diplomatske skripte od pre 30 godina. Oni su deo problema, a ne rešenja.

Ignorisanje realnosti

I, onda, po starom pravilu, kada Amerika i Zapad nemaju argumenata, niti ideja pribegava se – sankcijama. Ako je suditi prema nekoliko izjava Gabrijela Eskobara, Vašington veruje da su sankcije efikasno sredstvo i tvrdi da je Amerika sankcijama sklonila Slobodana Miloševića. I Amerika i Nemačka, kao i još neki drugi njihovi evropski satrapi, tvrde da je „ugrožen Dejtonski sporazum i zato traže sankcije protiv Republike Srpske“. I to po sistemu – ako RS ne prihvati uslove Zapada, a ti uslovi su slabljenje i eventualni nestanak Republike Srpske, onda će uslediti sankcije.

A Republika Srpska želi samo doslednu primenu Dejtonskog sporazuma, a optužena je za njegovo rušenje i to od strane onih koji ga zapravo ruše. Apsurd.

Staro je iskustvo da Amerika i Zapad svoje političke praznine i nerealnosti pokušavaju da nadomeste sankcijama i raznim kaznama-pretnjama. Ali, to već dugo traje i mnogo toga se u međuvremenu promenilo, pa sve postaje skoro besmisleno. Sankcije će najverovatnije biti uvedene, jer one treba da prikriju poraz, politički neuspeh. Ali, sankcije su i jedan oblik rata. Drugim rečima, da li su Amerika i Zapad ponovo u stanju rata protiv srpskog naroda? Takvim pristupom Amerikanci i Evropljani priznaju da je RS zaista njihov „ratni“ cilj, pa samim tim daju za pravo naporima RS da se odbrani.

Američki predstavnici pokazuju toliku aroganciju da bilo kakav dijalog postaje besmislen, jer polazište da ste vi vlasnik jedne zemlje nema nikakvog smisla. A tako se ponašaju.

Otežavajuća okolnost za Ameriku jesu problemi u Federaciji Bosne i Hercegovine koja je stvorena Vašingtonskim sporazumom 1994. godine, kao front protiv Srba. Taj deo BiH uopšte ne funkcioniše već tri godine – Federacija od izbora nema vladu. I Hrvati su nezadovoljni svojim statusom. Postoji sumnja da Amerika intenzivira napade na Republiku Srpsku kako bi sprečila političko savezništvo sa Hrvatima koji traže temeljne promene svog položaja i odnosa sa muslimanima. A Americi je daleko važnije sačuvati Vašingtonski sporazum, jer to je osnova njene politike u BiH. Republika Srpska već je bila stvorena i ona nije američki izum, Amerika je samo u Dejtonu priznala njeno postojanje. Ali, problemi Federacije nisu tema u javnosti.

Stanje jeste komplikovano, ali je situacija poprilično jasna: Republika Srpska ne želi da nestane i posle iskustva sa Zapadom i visokim predstavnicima i razgradnje statusa tog entiteta odlučila je da zaustavi taj destruktivni proces i vrati svoj status institucionalizovan Ustavom Bosne i Hercegovine i Dejtonskim sporazumom. I ništa više. RS priznaje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i njene spoljne granice, kao i one centrane institucije predviđene Ustavom i Dejtonom. A sve dodatne u osnovi ilegalne dogradnje i razgradnje Zapada više ne priznaje.

Gardisti sa zastava Srbije i Republike Srpske tokom obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, Banjaluka, 15. septembar 2020. (Foto: Ministarstvo odbrane Republike Srbije)
Gardisti sa zastavama Srbije i Republike Srpske tokom obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, Banjaluka, 15. septembar 2020. (Foto: Ministarstvo odbrane Republike Srbije)

Najveći deo onih koji se u američkoj administraciji bave takozvanim Zapadnim Balkanom su ostaci stare američke balkanske ekipe čiji je rad vezan za ratove, nasilje i sankcije. Njihov sadašnji angažman liči na neko privatno društvo iz separea, a njihova putovanja i držanje lekcija lokalnim izabranim političarima na privatnu zabavu začinjenu „rekreativnim političkim nasiljem“. Oni žive u uverenju da je BiH njihovo privatno vlasništvo.

Da li će Amerikanci uspeti? Malo je verovatno, jer ono što oni traže je nemoguća misija. Ignorisanje realnosti i činjenica ne može biti politika sa rezultatom. Ali, kriza i napetosti će potrajati.

 

Siniša Ljepojević je dugogodišnji kolumnista Novog Standarda. Ekskluzivno za Novi Standard.

 

Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub/N1

 

Izvor Novi Standard

 

BONUS VIDEO:

Kolumna, Politika
Pratite nas na YouTube-u