B. Pavlović: Odnos Amerike i Kine je nepomirljiv

„Reč je o različitim koncepcijama: Kina je za saradnju uz razlike, dok američki model razlike ne dozvoljava, sve mora da bude uniformno – otuda je odnos Amerike i Kine nepomirljiv“

Dobra stvar u rivalstvu Pekinga i Zapada je što ponekad malim zemljama poput Srbije ono ume da bude od koristi, jer, pitanje je, da Kinezi nisu ovde počeli da grade prugu Beograd-Budimpešta da li bi EU gradila prugu od Beograda do Niša.

Zapad mora da se bori ako neće da ne ispadne iz igre i da mu Kinezi preuzmu poslove, ocenjuju eksperti komentarišući novu samouverenost Kine u odnosima sa SAD što je ovih dana pokazao i samit lidera dve zemlje.

Za pitanje veka – dalji razvoj odnosa Kine i SAD – prvi razgovor lidera dve zemlje Sija Đinpinga i Džozefa Bajdena je u vreme velikih turbulencija dobra vest, kaže dugogodišnji dopisnik iz Pekinga Milorad Denda. Inicijativa je došla od Vašingtona jer u doba kad slabi uticaj SAD u njihovom je interesu, smatra on, da s Pekingom uspostave komunikaciju koja bi sprečila izbijanje eventualnih većih sukoba.

„Međutim, primetno je da je ovo prvi američko-kineski samit u kom Amerikanci nemaju inicijativu – i teme, i nastup Si Đinpinga odavali su izrazito samopouzdanje Kine gde je dijalog moguć samo na osnovu poštovanja a ne ispostavljanja zahteva sa pozicija sila“, ističe Denda, podsećajući da je Si takođe jasno postavio crvene linije poput Tajvana, koje ne treba prelaziti da ne bi došlo do oštrije konfrontacije.

Rivalstvo Kine i Zapada

Kineski lider je naime na troipočasovnom samitu, iako je Bajdena nazvao starim prijateljem, jasno preneo da je poigravanje s tajvanskom nezavisnošću „opasno kao igranje vatrom, a ko god se igra vatrom opeći će se“.

„Kina saopštava i kroz ovaj samit i inače – da ima određeni put razvoja koji ne može da ugroze ni SAD, ni iko drugi“, napominje Denda.

Analitičar i konsultant Branko Pavlović, iako se slaže da je razgovor Sija i Bajdena pozitivna stvar, veruje da Amerika neće odustati od ideje da sputa Kinu. Iako je Bajden potvrdio da priznaje princip „jedne Kine“, smatra on, SAD će sigurno nastaviti da naoružavaju Tajvan.

„Organizuju i samit za demokratiju koji veoma liči na potez okrenut protiv Kine, a i protiv Rusije, jer to ide u paketu, ali je problem što taj paket ne mogu da razdvoje zbog pametnih poteza rukovodstava Rusije i Kine“, primećuje Pavlović.

SAD prave račun bez krčmara

Politika Kine je da je planeta Zemlja dovoljno velika da bi se razni sistemi i države razvijale paralelno, a odnose sa SAD zasniva na tzv. tri principa – uzajamno poštovanje, mirna koegzistencija, obostrano korisna saradnja – i četiri prioriteta – odgovornost velikih država, razmena u svim sferama, bolja kontrola nad rizicima i jačanje koordinacije na međunarodnoj sceni. Strateški gledano, Americi to ne odgovara, smatra Denda, napominjući da je geostrateška preokupacija SAD poslednjih godina da im je Kina glavni protivnik i najveća pretnja.

„I kad se prate događaji pre samita Sija i Bajdena, od pravljenja posebnog centra CIA za Kinu, do razvoja mornarice jer osećaju da će izgubiti prevlast na Pacifiku, uz savez AUKUS i samit za demokratiju – sve su to pokušaji SAD da u krajnjem ishodu suzbije Kinu.

Međutim, to su sve „računi bez krčmara“, ističe naš sagovornik, uz opasku da je ironija što Amerikanci pokušavaju da prave savezništva na ideološkoj osnovi, za šta je Kina decenijama optuživana.

Reč je o različitim koncepcijama: Kina je za saradnju uz razlike, dok američki model razlike ne dozvoljava, sve mora da bude uniformno – otuda je odnos Amerike i Kine nepomirljiv, objašnjava Pavlović.

Istinsko otopljenje u odnosima moguće je samo sa pozicija fer odnosa.

„U takvom pristupu Kina i te kako bila spremna na uklanjanje trgovinskih barijera. Ako neko misli da nastavlja destabilizaciju sa idejom da će uspeti u tome a ovde da ostvari neke prednosti to je smešno. Jedva čeka da vidim ishod tih razgovorima. Ko misli da s Kinezima može da ostvari nešto da bude na štetu Kine taj je u teškoj zabludi“, uveren je Pavlović.

Sagovornici Sputnjika osvrnuli su se i na nedavno održan Šesti plenum KP Kine, već nazvan istorijskim. Na njemu je usvojena rezolucija, treća za 100 godina koja određuje dalju strategiju razvoja partije i zemlje (posle sličnih iz 1945. i 1981), u kojoj je predsednik Si nazvan „kormilarom Kine“ kao drugi nakon Mao Cedunga s takvom titulom.

Na opasku da je na Zapadu to protumačeno da je Si zapravo time učvrstio vlast, Denda kaže da su takve ocene groteskne a da je suština rezolucije dalji plan razvoja u narednih 50-100 godina.

„To je pre svega rezolucija o budućnosti“, konstatuje bivši dopisnik. Za Pavlovića je posebno zanimljiv deseti princip rezolucije koja kaže da moraš stalno da radiš na sopstvenom reformisanju.

„Zamislite bilo koje političare sa Zapada da imaju rezultate koje ima Kine oni bi 20 godina živeli na lovorikama. A Kinezi kažu – ne, ovi rezultati tek zahtevaju. U takvom pristupu protivnici Kine nemaju nikakve šanse“, kaže Pavlović i daje savet ekspertima sa Zapada: krenite da čitate rezoluciju tako kako piše i pođite od toga da ljudi najozbiljnije misle to što su napisali pa probajte da makar jedan od svojih 15 scenarija za Kinu zasnujete na tome.

Kineski „korozivni uticaj“ na Balkanu

U istom ključu Pavlović komentariše i zapadne tvrdnje o „korozivnom uticaju“ Kine na Balkanu.

„Ranije su sve pare i tehnologije stizale u region sa Zapada, a sad im Kina parira. Otud takva retorika: ako se zadužiš kod neke finansijske institucije u Americi ti si na putu ka sreći, a ako uzmeš od Kine ideš u katastrofu. Zapad mora da se bori ako neće da ispadne iz igre. Ako neće da im Kinezi preuzmu sve poslove oko gradnje pruga onda kažu – mi ćemo da gradimo Beograd-Niš a to je opet na pravcu Pojas i put. Što nisu hteli da grade prugu Beograd-Niš dok Kina nije bila prisutna“, pita sagovornik Sputnjika.

Milorad Denda napominje da je za Srbiju Kina važna i ekonomski i politički, zbog KiM i BiH gde je digla glas protiv nelegitimnog imenovanja Kristijana Šmita za tzv. visokog predstavnika. Pritom, Kinezi ekonomski ništa ne naturaju Srbiji, nema prisile, dodaje on.

Pored toga što nemaju političke zahteve za razliku od zapadnih investicija koje su samo politički uslovljene, kako kaže Pavlović, s Kinezima je uglavnom otvoreno ugovoreno šta će raditi kineski izvođači a šta neko treći, opet za razliku od zapadnih gde i kad dobiju posao na tenderu uvek ide tako da njihovim kompanijama pripadne najveći deo.

„Kinezi cene i što Srbija ne potpada pod pritisak SAD da im se uvode sankcije, a vide da Amerikanci mnogo većim državama lome kičmu“, ukazuje analitičar.

„Ovde je najvažnije ne upadati u zamke grupisanja i uterivanja u kampove protiv nekoga. Treba i dalje sarađivati sa svima“, zaključuje Denda.

 

Autor Tanja Trikić

 

Naslovna fotografija: Reuters/Jason Lee

 

Izvor Sputnjik, 20. novembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u