N. Kecmanović: Alijin čovek iz senke

Već tokom prvih dana rata otkrio sam da Hasan u Alijin kabinet ulazi nenajavljen, mimo obezbeđenja i sekretarice i „vrata otvara nogom”. Bio je Alijina desna ruka po vojnoj liniji

Kada mu je onomad u haremu Begove džamije u Sarajevu održan dženaza namaz, Hasan Čengić se na tabutu, više nego ikad za života, našao pod svetlom javnosti. Istina, tokom svoje veroučiteljske, zavereničke, političke i preduzetničke karijere bio je stolački imam, član najužeg rukovodstva SDA, narodni poslanik, pomoćnik komandanta glavnog štaba ABiH, zamenik ministra odbrane BiH i predsednik Sabora islamske zajednice, što su sve važne javne funkcije. Ali on se na svakoj od njih trudio i uspevao da bude nečujan i nevidljiv. Neuporedivo važniji poslovi koje je obavljao za Aliju, džamiju, armiju i partiju bili su već i sami po sebi konspirativni, a njegovu samozatajnost u kolektivnom interesu brižno su štitili i njegovi bliski saborci mladomuslimani i pripadnici „Alijine robijaške halke” osuđeni na sarajevskom procesu islamskim fundamentalistima.

Kada sam neposredno nakon prvih demokratskih izbora ispred poraženih reformista krenuo da čestitam pobedničkim nacionalnim strankama, u centrali SDA su me dočekali Alija Izetbegović, predsednik, i Muhamed Čengić, sekretar SDA. Primetio sam kao neobično da je suvonjavi mladić sa cvikerima, koji je posluživao kahvu sa rahatlokumom i himberom sa obojicom bio na „ti”. Već tokom prvih dana rata otkrio sam da Hasan u Alijin kabinet ulazi nenajavljen, mimo obezbeđenja i sekretarice i „vrata otvara nogom”. Bio je Alijina desna ruka po vojnoj liniji i ako bi provirio iza otškrinutih vrata sale Predsedništva, Alija je odmah davao pauzu i prekidao referisanje komandanta glavnog štaba ABiH, generala Sefera Halilovića, školovanog oficira JNA i jednog od osnivača paravojne Patriotske lige.

U Predsedništvu BiH Alija je uza se imao formalno samo Fikreta Abdića, kao drugog muslimana, a faktički i Ejupa Ganića i Stjepana Kljujića. Međutim, Abdić, koji je bio pobednik izbora daleko ispred Alije, muslimanskog lidera smatrao je zatucanim fundamentalistom. Ganić je izabran kao Jugosloven i koliko god se bacao u noge nikad nije tretiran kao iskreni namaščija. Hrvat Kljujić je opet bio samo katolički probosanac – svojevrsni preteča Željka Komšića, koji može da posluži kao korisni idiot.

Multietničko Predsedništvo BiH, sa dvoje Srba i jednim autentičnim Hrvatom Franjom Borasom, bilo je samo multikulti izlog za spoljni svet. Paralelnu i stvarnu vlast činio je vrh SDA, a u njemu pripadnici Mladih muslimana i robijaške halke, koji su i nakon izbornog ulaska u vlast, nastavili da deluju konspirativno i van sistema. U toj raboti tajnih operacija, zavereničke politike, ilegale, Hasan Čengić je plivao kao riba u vodi. Učestvovao je u svemu, ali iz senke, i zametao tragove.

Sklon meditaciji i već u godinama, Alija je bio je impresioniran Hasanovom agresivnom odlučnošću, beskrupuloznom efikasnošću, velikom energijom i hiperaktivizmom, što se retko sretalo kod nagodonih bosanskih muslimana starijih generacija. Pogotovo među hodžama, imamima, muftijama, pa i reisima, koje je Alija, kako mi je sam rekao, prezirao zbog saradnje sa Udbom i komunističkom vlašću. „Karpuze! Spolja zeleni, iznutra crveni!” Hasan je bio jedan od onih, kako je eks reis Mustafa Cerić pretio, „novih muslimana” koji su spremni da ginu kao šehidi u borbi za muslimansku Bosnu. Svi koji su ga dobro poznavali svedoče da je uz specifične sposobnosti i velike zasluge bio agresivan, isključiv, grub i prek, a kakvi su bili njegovi politički stavovi poznati samo najužem krugu ukazuje zahtev Adila Zulfikarpašića dok je još bio potpredsednik SDA, da se Hasan udalji. Alija mu je odgovorio: „Vidiš, Adile, možda si i u pravu, ali on je čovek koji na direktnoj vezi drži na stotine džamija širom Bosne, a to je mreža naših partijskih ćelija.”

Po završenoj Gazi Husrefbegovoj medresi, kasnije i Islamskoj teologiji na Baščaršiji, službovao je u zagrebačkoj džamiji i uspostavio je prisne veze sa prvacima hrvatskih muslimana Salemom Šabićem, Šemsom Tankovićem i dr., te presudno uticao na Aliju da u zadnji čas otkaže Beogradski sporazum, i okrene se od Miloševića ka Tuđmanu. Sa generalom Sakibom Mahmuljanom radio je na islamizaciji ABiH preko mreže imama raspoređenih u svim većim jedinicama. Učestvovao je u organizaciji avionskog transfera mudžahedina iz Teherana preko Zagreba u srednju Bosnu. Kupovao je oružje iz Slovenije preko premijera Janeza Janše. A što je najvažnije, Alijinim potpisom bio je ovlašćen da podiže petrodolare, koji su se u milijardama slivali na austrijski račun humanitarne islamske organizacija TWR.

Pored Alijine naklonosti zbog specijalnih osobina, Hasana je po još živom principu begovskog nepotizma preporučivao i porodični pedigre. Među veoma brojnim Čengićima, njegov otac Halid bio je direktni izdanak matičnog stabla i naslednik Čengića kule u Ustikolini pored Foče. Halid beg ili Hadžija, kako su s poštovanjem oslovljavali ovog zemljoposednika, bio je još jedan primer da iver ne pada daleko od klade. Govorilo se „što god ne može Alija, može Hadžija“. Početkom rata se preselio u Visoko i sa sinom podijelio ulogu logističara ABiH. Hasan van zemlje, a babo u zemlji. Deo ove porodične saradnje bio je i projekat izgradnje vojnog aerodroma u Visokom. Hasan je doneo pare iz Beča, ali rat se završio pa Halid nije imao potrebe da ga sagradi. Neki smatraju da u tome leži deo objašnjenja za posleratni uspon Hasanove poslovne imperije.

Negde u isto vreme on je završio i svoju političku karijeru. CIA je otkrila iranski kamp za terorističku obuku u Pogorelici nedaleko od Sarajeva, a domaći partner je bio, a ko bi drugi nego Hasan Čengić. Naravno, to nije moglo da bude bez Alijinog znanja, pa je „prvi u Bošnjaka” najpre žrtvovao svog ljubimca, a onda se i sam „zbog bolesti” povukao sa svih funkcija. Iako je Čengić višom silom najuren iz politike, verovalo se da mu to nije palo teško, jer je poratno političko angažovanje podrazumevalo javnost koju je uvek izbegavao. A u mirnodopskoj politici je bilo manje izazova nego u big biznisu. Njegov nedavni dolazak na moćnu funkciju predsednika Sabora islamske zajednice iznenadio je, ali duže lečenje i odlazak na ahiret prekinuli su eventualne dalje planove.

 

Autor Nenad Kecmanović

 

Naslovna fotografija: Medija centar Beograd

 

Izvor Politika, 19. novembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u