Окупљени народ приликом обележавања Сретења, Дана државности Србије, Орашац, 15. фебруар 2018. (Фото: Министарство одбране Републике Србије)

*B. Radojković: Odbranimo Srbiju

Treba naglasiti da Podrinje i Jadar nisu jedini lokaliteti gde se planira eksploatacija rude litijuma. Ima ih desetak širom Srbije, što samo po sebi govori o veličini opasnosti koja se nad njom nadvila

Krik naroda izražen u sloganu „M’rš s Kolubare“ nije se zaustavio na granicama Mačve, Tamnave i Azbukovice. Kao eho proširio se čitavom Srbijom, odjeknuo u svakoj kući i učinio strepnju sveprisutnom, a strah toliko opipljivim da smo, u poslednjem trenutku, progledali i shvatili da se ovoj planiranoj katastrofi mora stati na put. Katastrofi koja ne preti samo Podrinju i Mačvi već budućnosti čitave Srbije. U atmosferi zlokobnih posledica koje prete Srbiji, vlasti na svim nivoima pokušavaju raznoraznim zakonima i izmenama zakona, pravilnicima, uredbama, promocijama i neviđenom propagandom da stvore uslove za ostvarenje ovog projekta, dok na drugoj strani narod priprema otpor. Ponovo smo podeljeni, ali je, čini se, po prvi put većina na strani onih kojima se omča stavlja oko vrata. To da se nad Srbijom nadvila opasna pretnja kazuju izveštaji stručnjaka različitih oblasti koji ovaj problem analiziraju svako iz svog ugla. I svi upozoravaju! Šta nam, dakle, oni govore?

Naučno je dokazano da u podzemlju Jadra, Mačve, severnog dela Azbukovice, Tamnave, Podgorine i Podrinja postoje ogromna podzemna jezera čiste pitke vode najboljeg kvaliteta. Prema proračunima, ta količina vode dovoljna je da zadovolji višedecenijske potrebe za pijaćom vodom čitave zapadne Srbije, ali i Beograda i Vojvodine. Drugim rečima, to predstavlja najvredniji prirodni resurs koji naša zemlja ima. Vreme će pokazati da će to bogatstvo u bliskoj budućnosti (ukoliko ne bude uništeno) da dostigne neslućenu vrednost.

Dok uređene domaćinske zemlje brinu o ovakvim resursima i ljubomorno ih čuvaju, naša vlast namerava da ih sprovođenjem partijske direktive jednostavno uništi. Ako se Rio Tintu omogući da zagospodari ovim prostorima, taj deo Srbije će se pretvoriti u najzagađeniji deo evropskog kontinenta. Opasnost je tim veća kada se zna da će se eksploatacija rude vršiti na prostoru bujičnih voda, a stravična je činjenica da se za proizvodnju jedne tone litijuma mora utrošiti 500.000 litara vode i ogromna količina koncentrovane sumporne kiseline! Doda li se tome činjenica da se na prostoru budućeg rudnika, planira i formiranje jalovišta sa proračunatom količinom od preko trinaest miliona tona jalovine sastavljene od zemlje, kamena i koktela različitih hemikalija, onda se može stvoriti prava slika o potencijalnoj opasnosti, koja bi se mogla porediti sa kataklizmom neslućenih razmera.

Nedavno je objavljeno da se u Nevadi negativni efekti eksploatacije kamena za dobijanje litijuma osećaju u prečniku od 200 kilometara. Dakle, životna sredina će biti do te mere ugrožena da je sasvim izvesno da će vremenom da nestanu šume, voćnjaci i pašnjaci, a sa njima i živi svet i to u svim arealima, dok će ljudi biti primorani da se isele. I ono što je najvažnije i što posebno treba naglasiti jeste činjenica da jednom na ovaj način devastirana površina nikada više neće moći da se povrati! Tamo gde će nastati pustoš – pustoš će zauvek i ostati, jer pored tolike količine različitih vrsta otrova, nikakva obnova neće biti moguća. Treba naglasiti da Podrinje i Jadar nisu jedini lokaliteti gde se planira eksploatacija rude litijuma. Ima ih desetak širom Srbije, što samo po sebi govori o veličini opasnosti koja se nad njom nadvila.

Uprkos svim ovim očiglednim činjenicama, naša jednopartijska vlast, oličena u „vitezu“ (kako ga je nazvao ruski novinar), nastoji na sve načine da ovaj projekat progura kao projekat veka, o čemu svedoči nedavno objavljeni dokument EU u kome se vidi da je „Njegovo viteško blagorodstvo“ obećalo punu političku podršku njegovoj realizaciji, stavljajući ekonomsku računicu iznad zdravlja građana i iznad opstanka naroda. Proglašavajući prezaduženu zemlju za „ekonomskog tigra“, obećavajući nam nezamislive blagodati ovog zloćudnog projekta, on demagoški ubeđuje sumnjičave i neodlučne, a „velikodušnu“ novčanu „pomoć“ koristi kao mamac u lovu na podršku projektu samouništenja.

Možemo zamisliti razne praznoglave glasnogovornike koji recituju napamet naučene fraze i parole u stilu „ako sada možemo da vam damo po 30 evra, šta mislite koliko ćete dobiti kada Rio Tinto počne da puni državnu kasu? Pa, bar dvadesetak puta više i to u više navrata tokom godine! A tek plate i penzije! Ma nebo će im biti granica!“ Isti ti propagatori svetle rio-tintovske budućnosti obezbedili su svojim potomcima stanove po svetskim metropolama, te oni neće biti u prilici da „uživaju“ u obećanom blagostanju, niti će iko od njih ostati da radi u oblasti rudarstva, iako je ono „razvojna šansa Srbije“, kako inače često ističu. Niti oni sami nemaju nameru da starost dočekaju ovde sa svojim narodom. Izgleda da su mnogi od njih već pripremili odstupnicu, pa im zato nije ni važno da li će Srbija imati vodu ili će biti prinuđena da je kupuje po astronomskim cenama od istih onih kojima je omogućila da joj unište sopstvena vodoizvorišta.

Vlast koja je spremna da žrtvuje sopstveni narod interesima svetskog trovača nada se scenariju po kojem bi se sve završilo za nekoliko nedelja, i po mogućstvu bez buke, pa je tako i došla do Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi. Zakona koji, nažalost, nije „skrojen“ u interesu naroda nego u interesu jedne partije, te bi najbolje bilo da se referendum i ne održi, jer će njegovo održavanje pojačati sukob dve nepomirljive strane: vlasti i naroda. Takav sukob može dovesti i do nereda, koje će, imamo razloga da strahujemo, vlast pokušati da spreči ponovnim angažovanjem pretorijanske garde sakupljene u kriminalnom miljeu, ili će, pak, taj posao biti poveren policiji ili vojsci ako bude bilo potrebe. Ipak, nadamo se da do ovakvog nasilnog raspleta neće doći jer i u nižim nivoima institucija sistema rade pripadnici istog ovog naroda i da se to tiče i budućnosti njihove dece.

Udruženja građana „Narodna sloga“ i „Iskorak“ pozivaju opozicione stranke, pokrete, udruženja i grupe građana da organizuju prikupljanje potpisa podrške građanima zapadne Srbije kako bi se sprečilo uvođenje Rio Tinta u eksploataciju. Takođe predlažu zajedničko organizovanje protesta u cilju očuvanja naših prirodnih bogatstava. Ukoliko, ipak, dođe do referenduma naš je stav da je nedopustivo da se o ovom pitanju izjašnjavaju samo građani ovih nekoliko sela, koji su i ovako na prevaru oterani sa sopstvene zemlje, već da o njemu treba da odlučuju svi građani ove zemlje, jer je – kako nam upravo vlast ponavlja – reč o projektu od nacionalnog interesa.

 

*Božidar Radojković je sekretar UO Narodne sloge

 

Naslovna fotografija: Ministarstvo odbrane Republike Srbije

 

Izvor Novi Standard

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u