I. Miladinović: Zašto u Jajcu nije bilo delegacije iz Srbije?

Milorad Ekmečić, u svom delu „Između klanja i oranja“, piše da su neki ugledni političari bili pozvani, poput vođe Zemljoradničke stranke Dragoljuba Jovanovića, ali su vraćeni

Da je kojim slučajem druga, Titova Jugoslavija pretekla, iduće nedelje, 29. novembra, slavili bismo Dan Republike i 78 leta njenog rođenja. Gotovo četiri decenije, na jednoj poluistini, školovane su generacije i generacije Jugoslovena, sa ubeđenjem da je tog dana u bosanskom gradiću Jajce formirana prava narodna vlada – koju je narod sam izabrao.

Vratimo se za trenutak u jesen 1943. godine. Na frontovima širom sveta dolazi do promene ratnih uspeha. Italija kapitulira, saveznici osvajaju afrički kontinent, na Istočnom frontu Crvena armija posle pobede u Staljingradu kreće u kontraofanzivu. Saveznička strana, SAD, Velika Britanija i SSSR nastoje da se usaglase prema budućem i neminovnom slomu fašističkih država.

Američki predsednik Ruzvelt, iako duboko ubeđen da je sovjetski sistem totalitarna diktatura, shvata da se rat ne može dobiti bez Crvene armije. Na ruskom frontu je bilo angažovano 250, a na zapadu samo 90 nemačkih divizija. Zato pokušava da po bilo koju cenu institucionalizuje saradnju. Insistira na susretu lidera zemalja antifašističkog bloka. Spreman je na mnogobrojne ustupke Staljinu pa i u samom izboru mesta sastanka. I izabran je Teheran, koje je bio najpogodniji za vođu sovjetske Komunističke partije.

Pre održavanja Teheranske konferencije, u Moskvi se sastaju trojica ministara spoljnih poslova savezničkih zemalja. Odmah po završetku ovog samita, na kome je postavljen okvir za dogovor prilikom susreta Ruzvelta, Staljina i Čerčila, iz Moskve je u bosanska brda, u Titov štab, upućen specijalni izaslanik. Bio je to bugarski predstavnik u Kominterni Atanasov Šćerjo, stari poznanik partizanskog vođe. Njih dvojica su u Parizu, za vreme Španskog građanskog rata, bila angažovana na prebacivanju dobrovoljačkih brigada. Atanasov je tada imao partijski pseudonim Viktor, a Tito Valter.

O instrukcijama koje je tovariš Viktor doneo danas se ne može govoriti sa pouzdanjem. Istoričar Branko Petranović je pronašao u našim arhivima samo da je preneo poruku Georgija Dimitrova da se „na drugom zasedanju AVNOJA proglasi južnoslovenska federacija sa Bugarskom.“ Ovaj savet vođstvo jugoslovenskih komunista nije ispunilo, ali je u „proglasu povodom godišnjice Oktobarske revolucije objavljeno da je istorijski cilj da se ispuni vekovni san najprogresivnijih umova, a to je da se stvori federativna država od Trsta do Crnog mora“.

Sasvim je izvesno da je jezgro rukovodstva oko Tita iz ovog kurirskog izvora saznalo da će u Teheranu biti odlučeno da će Jugoslavija opstati posle rata i partizanima treba pružati pomoć u opremi i oružju. Inače, sve odluke u Vrhovnom štabu donosio je najuži krug ljudi oko generalnog sekretara Partije, iako je Centralni komitet imao 30 članova, ali se u punom sastavu nije sastajao nijednom tokom rata.

Informacije koje je Atanasov doneo usloviće strategiju za pripremu drugog zasedanja Antifašističkog veća varodnog oslobođenja Jugoslavije, pa i sam datum održavanja. Zasedanje većnika Avnoja bilo je tempirano za 29. novembar, za drugi dan Teheranske konferencije, kako bi se „velikoj trojici“ stavilo do znanja da su jugoslovenski komunisti, koji su rukovodili partizanskim jedinicama, udarili čvrst temelj buduće države.

Formalne pripreme za zasedanje u Jajcu počele su u novembru. Josip Broz Tito iz Jajca šalje pismo predsedniku AVNOJ-a Ivanu Ribaru, koji se tada nalazio u Hrvatskoj. Obaveštava ga da treba „najhitnije sazvati plenum AVNOJ-a“, na kome će se izabrati privremena vlada. Pismo je završio rečima: „Molimo šaljite mišljenje, odnosno pristanak.“

Potom se šalju depeše u gotovo sve krajeve Jugoslavije. Poruka Slovencima, koju je pored Tita potpisao i Kardelj, glasi: „Na put za plenum idite odmah u što većem broju“. Njih dvojica potpisuju i depešu koja je upućena u Hrvatsku: „Delegati neka budu u što potpunijem broju“.

Depeše u ostale krajeve Jugoslavije bitno su drugačije. Tako je Crnogorcima stigla poruka: „Bilo bi vanredno dobro kada bi od vas došlo nekoliko delegata na plenum AVNOJ-a“. Srbima u centralnoj Srbiji: „Bilo bi vanredno važno kad bi od vas došlo nekoliko delegata na plenum AVNOJ-a“. Vojvođanima: „Pošaljite najhitnije nekoliko drugova za plenum AVNOJ-a“. Depeša Bosancima je potpuno konspirativna i napisana u prvom licu: „Kreni odmah sa delegatima koje možeš iskupiti, a ponesi imena onih koje ovdje možeš zastupati“.

Na skupu, na kome su donete istorijske odluke o ukidanju monarhije, uvođenju republike, formiranju šest federalnih jedinica – Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Slovenije, Makedonije i Bosne i Hercegovine – i udaren kamen temeljac za uvođenje komunističke vlasti u zemlji, samo dve od šest republičkih i jedne administrativno nedefinisane, vojvođanske delegacije, imale su kakav-takav kvorum. Iz Crne Gore je u Jajce došlo svih 16, iz BiH 46 od 53 izabrana delegata. Iz Hrvatske 37 od 78; iz Slovenije 17 od 42; iz Vojvodine dva od osam. Iz Makedonije i Sandžaka nije došao niko. Prostim sabiranjem, lako je utvrditi da je u Jajcu bilo znatno manje od polovine izabranih delegata.

Srbiju je predstavljalo 24 predstavnika od 53 predviđenih, i to članovi Vrhovnog štaba i probran deo boraca iz Prve proleterske. Valja reći i da je predsednik AVNOJ-a, hrvatski političar dr Ivan Ribar, na prvom zasedanju novembra 1942. u Bihaću bio predstavnik Hrvatske, dok je u Jajcu preko noći postao predstavnik Srbije. Ostalo je istorijski potpuno zatamljeno zašto u Jajcu nije učestvovala delegacija iz Srbije. Milorad Ekmečić, u svom delu Između klanja i oranja, piše da su neki ugledni političari bili pozvani, poput vođe Zemljoradničke stranke Dragoljuba Jovanovića, ali su vraćeni.

Kako je volšebno rešen problem kvoruma, može da se rekonstruiše iz zapisnika sa ovog zasedanja, koji je publikovan 1953. Posle uvodnih pozdravnih ceremonijalnih govora, za govornicom se pojavio Todor Vujasinović, izvestilac Verifikacione komisije i delegat iz BiH:

– Moj bi prijedlog bio da mi pored 142 podnesena punomoćja prisutnih delegata verificiramo ne samo svih 108 odsutnih već da smatramo vijećnicima kako 11 odsutnih drugova iz Sandžaka, tako i 42 odsutna iz Makedonije.

Tako je legalizovano da manjina od 142 delegata odlučuje u ime većine od 153 odsutna delegata i da se usvoji deklaracija kojom je AVNOJ proglašen „vrhovnim zakonodavnim i izvršnim predstavničkim telom Jugoslavije“ i „vrhovnim predstavnikom suvereniteta naroda i države Jugoslavije kao celine“. Odluku da većinu odsutnih delegata u Jajcu proglasi prisutnima, Tito uskoro pretvara u lažnu istorijsku činjenicu. Početkom 1944. napisao je tekst u kome tvrdi je da je „na plenumu sudelovalo 240 delegata iz svih krajeva naše zemlje“. Tako je jedna poluistina, o broju delegata u Jajcu, kako je vreme prolazilo, sve više postajala nepobitna činjenica.

Najuzbudljiviji trenutak za većnike je nastupio kada je književnik Josip Vidmar u ime slovenačke delegacije predložio da se Tito proglasi za maršala. Svi prisutni ustaju. Buran i dugotrajan aplauz. Usklici „Živeo Tito!“ Međutim, jedan događaj baciće istorijsku senku na oduševljenje kojim je ovaj predlog prihvaćen. Prethodila mu je Brozova odluka, doneta četrdesetak dana ranije, da se na diplomama polaznika oficirske škole potpiše kao „maršal Jugoslavije“.

Po svemu sudeći, ni taj njegov potez nije bio slučajan. Poklapa se sa dolaskom spomenutog Titovog kominternovskog druga Viktora, odnosno Atanasova. Ekmečić podseća da je u to vreme Ruzvelt predlagao da se ujedine partizani i četnici. U Moskvi su, očigledno, vodili računa o tome da bi u tom slučaju trebalo razlikovati ko je običan general, a ko od naroda proklamovani maršal.

Važno je napomenuti i da predsedavajući AVNOJ-a, Vojislav Kecmanović, ni za jednu odluku nije tražio glasanje. Primenjivao je sledeći princip: „Prema vašem aplauzu mogu samo konstatovati da smo jednodušno prihvatili“.

Diskriminacija srpskog naroda

Srpski narod u Jajcu svakako nije bio legitimno predstavljen. Drugi narodi imali su svoja antifašistička veća, koja su u ratnim uslovima obavljala funkciju najvišeg narodnog predstavništva i zapravo slala svoje delegate na Drugo zasedanje AVNOJ-a. Sa Srbima to nije bio slučaj, jer im nije dozvoljeno da izaberu i formiraju takvo telo. Po svedočenju Blagoja Neškovića, nekoliko puta je formiranje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Srbije odlagano na lični zahtev Broza. Prvo zasedanje je održano tek posle oslobođenja Beograda, kad je na Drugom zasedanju AVNOJ-a „posao već obavljen“.

 

Autor Ivan Miladinović

 

Naslovna fotografija: Wikimedia/Digital Library of Slovenia, S3SWK8OI

 

Izvor Večernje novosti, 21. novembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u