U Sjedinjenim Američkim Državama je u petak, 19. novembra 2021. okončan jedan od najvažnijih tamošnjih krivičnih sudskih procesa u poslednje vreme, kada je 18-ogodišnji Kajl Ritenhaus oslobođen optužbi za dvostruko ubistvo (jedno sa predumišljajem) i ranjavanje izazivača nereda tokom nasilnih demonstracija u Kenoši (savezna država Viskonsin) prošlog avgusta, izazvanih policijskim upucavanjem crnca koji se opirao hapšenju sa nožem u ruci.
Po rečima poznatog američkog profesora prava Džonatana Tarlija, pravda je pobedila medijske narative – koji su mahom bili pristrasni, na štetu optuženog – isključivo zahvaljujući tome što je suđenje bilo pred porotom, sačinjenom od „običnih“ građana. „Svrha američke porote je da stoji između rulje i branjenika, između vlasti i optuženog“, napisao je Tarli.
Odnosno, citirajući presudu američkog Vrhovnog suda iz 1968: „Davanje optuženom prava da mu bude suđeno od strane porote sačinjene od njegovih sugrađana pruža mu neprocenjivu zaštitu od korumpiranog ili preterano revnosnog tužioca, i od poslušnog, pristrasnog ili ekscentričnog sudije.“
„Američki Srbi“
Da su mladom Ritenhausu sudili mediji, on bi, u najboljem slučaju, već bio na izvršavanju doživotne kazne, a u najgorem – stajao bi u redu za izvršenje najstrože, smrtne kazne. Jer, „liberalni“ mediji su još prošlog avgusta već „presudili“ da je mladić, koji je otišao da sa puškom u ruci brani privatno vlasništvo od nasilnih demonstranata u susednom gradu, zapravo običan „beli suprematista“ (iako su i on i sva trojica koje je upucao belci), „pripadnik ekstremističkih grupa“, pa čak i „masovni ubica“.
Sve to uprkos tome što su se ubrzo posle tog događaja pojavili snimci prema kojima je bilo moguće napraviti tačnu rekonstrukciju onog što se desilo: da je mladić u samoodbrani pucao na nasilne demonstrante (sva trojica sa kriminalnim dosijeima, uključujući i silovatelja dece) koji su njega napali. Konzervativni, protrampovski časopis Revolver je već sledećeg dana objavio tačnu verziju događaja.
Ako je jedan „mali“ medij mogao u roku od 24 sata da zna šta se desilo u Kenoši prethodne noći, zašto to nisu mogli da znaju neuporedivo moćniji, bogatiji i uticajniji mediji „glavnog toka“?
Odgovor je jasan – zato što im to nije bilo u interesu. Ni tad, ni sad – kada se ti isti „liberalni“ mediji utrkuju da prenesu raznorazne izjave onih koji su „razočarani“ presudom, smatrajući je samo još jednom potvrdom neiskorenjivog, ugrađenog rasizma koji prožima sve pore američkog sistema, kojeg je, stoga, neophodno „ukinuti“ (s čim bi se autor ovog teksta načelno mogao i složiti, ali to ne znači da treba da ga zameni sistem u kojem je moguće nevinog čoveka osuditi samo zato što je „pogrešne“ boje).
Jedna od perjanica časopisa Revolver je nekadašnji Trampov saradnik Daren Biti.
Početkom ove godine je u ovoj kolumni citiran jedan Bitijev tvit, objavljen nekoliko dana posle šestojanuarskog upada Trampovih pristalica u zgradu američkog Kongresa: „70+ miliona Amerikanaca su sada faktički Srbi iz 90-ih“. Drugim rečima, Biti je hteo da kaže da će značajan deo populacije SAD biti podvrgnut satanizaciji sličnoj onoj kojoj su bili podvrgnuti Srbi krajem 20. veka, i to od strane istih snaga i centara moći.
Bitijevo predviđanje bilo je proročansko.
Od tretiranja šestojanuarskog upada kao akta „domaćeg terorizma“ i „nezapamćenog napada na našu demokratiju“, pa do držanja optuženih mesecima u pritvoru u nehumanim uslovima i izricanja kazne zatvora od 41 mesec za sada već čuvenog „šamana“ zbog upada u Kongres – dok su, kako je primetio konzervativni komentator Maks Blumental, počinioci ratnih zločina u Iraku, mučioci zatvorenika, banksteri i političari koji su profitirali na insajderskim informacijama vezanim za pandemiju i dalje bezbedno i udobno na slobodi – Trampovci su definitivno postali svojevrsni „američki Srbi“.
Da nije bilo suđenja porotom, njihovu sudbinu bi u potpunosti podelio i mladi Kajl Ritenhaus. Odnosno, podelio bi je da mu je suđeno kao što je suđeno Srbima u Hagu, i kao što im se sudi dan-danas u onoj istoj „liberalnoj“ javnosti koja je organizovala medijski linč protiv pravdoljubivog američkog mladića.
Presuda „običnog naroda“
Srbima je presuđivano i presuđuje im se unutar jednog zatvorenog „kadija te tuži – kadija ti sudi“ sistema „liberalne“ pravde i javnosti.
Haški sud za bivšu Jugoslaviju bio je i ostao sud NATO pakta, odnosno globalističke duboke države čiji je vojno-politički instrument, koji je samo trebalo da ozvaniči ono što su NATO-mediji – koji se lažno predstavljaju kao „liberalni“ – već presudili. I tu nije bilo mesta za porotu, odnosno za bilo kakve nezavisne, nepristrasne činioce koji bi se, kao američke porote, postavili „između (globalne) vlasti i optuženog“.
NATO i njegove vazalne države i strukture su finansirale i birale i „poslušne, pristrasne ili ekscentrične“ haške sudije i „korumpirane ili preterano revnosne“ haške tužioce.
U takvom sistemu ni general Mladić – a ni bilo koji drugi srpski lider ili zaštitnik – nije imao nikakvu šansu, kao što je ne bi imao ni Kajl Ritenhaus.
Kao što nisu vredeli ni najbolji dokazi ili najubedljiviji argumenti Mladićeve odbrane u Hagu, tako ne bi vredeli ni svi video snimci koji pokazuju šta se stvarno desilo u Kenoši 25. avgusta 2020. Međutim, za razliku od Ratka Mladića, zahvaljujući poroti „običnih građana“, Kajl Ritenhaus je bar na slobodi, iako mu poražene snage sigurno neće dati mira (već se uveliko ore slogani poput „nema pravde, nema mira“, i to iz usta visokih funkcionera Demokratske stranke).
Nedostatak haške porote je u Srbiji i Srpskoj nadomestio „običan“ narod, koji u ogromnoj većini ne samo da veruje već i – za razliku od mnogih „pametnih“ intelektualaca – zna da je Ratko Mladić nevin, častan i sposoban oficir koji je vodio herojsku odbranu svog naroda od nastavka genocida započetog još 1941. godine (a suštinski još mnogo ranije).
I taj isti „obični“ narod u ubedljivoj većini instinktivno zna da su napadi na njegov mural od strane sitnih lokalnih izvršilaca globalne Inkvizicije samo deo novih, sinhronizovanih pritisaka na srpski narod i države sa obe strane Drine.
Inkviziciju formalno predvodi NATO-„liberalna“ aždaja koja je besna što još nije završila posao iz 1990-ih na Balkanu – tj. trajno neutralisala srpski faktor – da bi mogla da se u potpunosti posveti svojoj staroj-novoj meti, Rusiji, koja je, na njenu žalost, svakim danom, zajedno sa savezničkom Kinom, sve jača.
Ali, globalna Inkvizicija je besna i zato što vidi da pravda, polako ali sigurno, pobeđuje i njene lažljive medijske narative.
I ne samo u Srbiji i Srpskoj…
Naslovna fotografija: Mark Hertzberg/Pool Photo via AP
Izvor sveosrpskoj.com
BONUS VIDEO:
