Заставе Сједињених Држава пободене испред америчког Капитола уочи инаугурације изабраног председника Џоа Бајдена, Вашингтон, 18. јануар 2021. (Фото: AP Photo/Alex Brandon)

P. Akopov: SAD su izgubile bitku za 21. vek kao vek američke hegemonije

Igra za hegemoniju je već izgubljena – sada je moguće tražiti samo mesto jednog od glavnih igrača u budućem svetskom poretku koji se formira. Vašington, međutim, i dalje ne žuri da učestvuje u zajedničkoj igri

Džo Bajden je predstavljajući svoj program razvoja infrastrukture SAD ocenio da sadašnji trenutak ima istorijski značaj za sudbinu ne samo njegove zemlje već i celog sveta.

„Verujem da će istoričari kroz 50 godina proučavati naše poslednje dve godine i narednih četiri do pet, i da će zaključiti da je Amerika pobedila u bici za 21. vek. Uostalom, ko će se drugi, ako ne Sjedinjene Države, pozabaviti problemima sa kojima se suočava međunarodna zajednica? Ne treba da nanosimo štetu drugim zemljama, ali moramo da se vratimo u igru. Jer, ako se ne vratimo u igru, ko će drugi rešavati krizu na Bliskom istoku, ko će se još baviti izraelsko-palestinskim pitanjem? Ko će odlučivati o svim tim pitanjima?“

Bajdenova ideja nije nova, ali je potpuno drugačija od Trampove „Učiniti Ameriku ponovo velikom“. Jer, za razliku od Trampa, Bajden ne želi da povrati domaću američku moć da bi vratio samopouzdanje zemlji i narodu, pa da bi potom imao odlučujući uticaj na svetska pitanja.

Govoreći o 21. veku, on ima u vidu jedino ovo: povratiti, sačuvati, održati situaciju u kojoj će Amerika određivati globalna pravila igre.

Bajden ne govori o američkoj hegemoniji, ali svima je jasno da je reč o tome.

Sjedinjenim Državama nije potreban multipolarni svet, one žele da ostave sve kako jeste (tačnije, kako je bilo u veoma kratkom istorijskom periodu). To je apsolutno nemoguće, ali globalistički nastrojeni deo američke elite je prestao da oseća duh vremena, nije u stanju da napusti ideju sopstvene superiornosti i prava da vlada svetom.

„Ako ne mi, ko onda?“ Primer Bliskog istoka, koji je Bajden naveo, ilustrativan je jer Bajden ne shvata da Amerika demonstrira upravo suprotno. Amerikanci su toliko zabrljali na Velikom Bliskom istoku da samo slepac ne vidi da Sjedinjene Države nisu rešenje problema već njegov deo, a često i – njegov uzrok.

Postoji vrlo jednostavan odgovor na Bajdenovo pitanje ko će se, ako ne Amerika, baviti svetskim krizama.

Bilo ko, samo ne Amerika, jer ih ona vrlo često sama stvara!

Odnosno, svet će se rado osloboditi američke „pomoći“ u rešavanju problema. Ne mogu se svi rešiti, ali će mnogi postati manje opasni, a neki će potpuno nestati.

U jednom je Bajden u pravu – kada kaže da su ovo odlučujuće godine. Samo što ih on malo pomera, ističući da se između 2020. i 2026. odlučuje da li će se Amerika vratiti u igru za pobedu u nadmetanju za 21. vek. Ovo nije početak „odlučujućeg trenutka“ već njegova završnica.

Počelo je pre više od deset godina, kada je Bajden još bio potpredsednik, a završilo se njegovim izborom za predsednika.

I, sve se već dogodilo: Amerika je izgubila utakmicu.

Ali ne zbog Trampa, koji nije želeo da Ameriku povuče sa globalne arene već da napusti ulogu oruđa globalističke elite, da se fokusira na rešavanje unutrašnjih problema. Krivac je deo američke elite kojem Bajden pripada.

Ona je propustila trenutak kada su se Sjedinjene Države prenapregle, a anglosaksonska globalizacija propala. Zvono za uzbunu je zazvonilo 2008. godine, još tada je trebalo hitno promeniti američku strategiju kako bi SAD predvodile tranziciju u multipolarni svet.

Međutim, to se moglo uraditi samo ako bi se u Vašingtonu rukovodili nacionalnim interesima. A „vašingtonska močvara“ nije htela (ili više nije mogla) da odvoji globalističke interese od američkih.

Tada su Sjedinjene Države izgubile bitku za 21. vek, ako pod tim podrazumevamo očuvanje američke hegemonije. A imale su priliku da se pridruže drugoj igri, sednu za sto sa njenim učesnicima i na kraju ostanu kao jedan od centara moći u ovom veku.

Umesto toga, počele su da podižu uloge u već izgubljenoj igri, nastavljajući da grade strategiju globalne dominacije, pa su ušle u otvorenu konfrontaciju, prvo sa Rusijom, a zatim i sa Kinom.

Potom je bio uklonjen i Tramp, koji je pokušavao da vrati SAD spoljnu politiku zasnovanu na nacionalnim interesima.

Sve u svemu, igra za hegemoniju je već izgubljena – sada je moguće tražiti samo mesto jednog od glavnih igrača u budućem svetskom poretku koji se formira. Vašington, međutim, i dalje ne žuri da učestvuje u zajedničkoj igri, insistirajući da se svako vrati za njegov sto, u njegov kazino, da se pridržava njegovih pravila.

SAD su uporne u tome, a istovremeno nesposobne da reše svoje unutrašnje probleme.

Američke elite time dovode u pitanje ne samo svoje mesto velike sile u 21. veku već i budućnost sopstvene države kao takve. Kroz 50 godina istoričare će intrigirati pitanje: kako je „vašingtonska močvara”, jureći za izgubljenom globalnom dominacijom, uspela da prespava raspad svoje zemlje?

Zasad je još rano govoriti o porazu Sjedinjenih Država, iako su zaista mnogo toga promašile i izgubile. Ne zaboravimo da i dalje imaju jednu od najjačih ekonomija na svetu. A čim američka ekonomija počne da se urušava – to će biti konačni poraz.

 

Autor Petar Akopov, RIA Novosti

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Alex Brandon

 

Izvor Fakti, 23. novembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u