Црни петак

O fenomenu „Crni petak“

Posle Dana zaljubljenih i Noći veštica, nametnuta nam je još jedna svetkovina potrošačkog društva – „Crni petak“. Šta ovaj praznik označava, kako je nastao i zbog čega je osvojio svet?

Pandemijski (ne)uslovi neće tek tako sprečiti gomilu kupaca da pohrle u prodavnice radi kupovine poklona ni u nastupajućoj prazničnoj sezoni.

Period koji obuhvata nešto više od poslednjih mesec dana u godini odavno nije više rezervisan za „lov na poklone“ samo u razvijenim zapadnim ekonomijama, već se u eri nekontrolisanog konzumerizma tokom poslednjih decenija proširio na sve svetske meridijane. Ove godine će, doduše, poraniti, i to iz više razloga.

Posle Dana zaljubljenih i Noći veštica, nametnuta nam je još jedna svetkovina potrošačkog društva – „Crni petak“, dan kada u zapadnom svetu trgovci padaju na nos od posla, dok kupci posrću pod teretom punih kesa.

Svi šopingholičari i ljubitelji dobrih popusta i niskih cena znaju da nas u novembru očekuje još jedan Black Friday, odnosno Crni petak, dan namenjen kupovini sa „velikim“ popustima. Crni petak! Samo danas! Black Friday! Cene padaju! Šareni natpisi. Deset, dvadeset, pedeset, ili osamdsest odsto popusta. Iskušenja dolaze i vrebaju sa svih strana – iz izloga, kataloga na veb-sajtovima. Čini se da su svugde popusti, a nama se čini kao da nam sve treba.

Tako to izgleda svakog četvrtog petka u novembru. Svakog Crnog petka. Praksa dolazi iz SAD-a gde Black Friday sledi nakon Dana zahvalnosti, pa je u pojedinim državama taj petak neradni dan, dok školarci imaju produženi vikend. Cele porodice odlaze u šoping, a popusti idu i do osamdeset odsto. Trgovine se otvaraju u ranim jutranjim satima, a neke već i iza ponoći. Kupci kampuju ispred najdražih trgovina, jure po njima, tuku se za artikle. Takve histerije još, na sreću, nema kod nas iako je Crni petak iz godine u godinu sve popularniji i u Srbiji.

Izmenjeni obrasci kupovine

Kao i svake godine, tako i ove, Crni petak pada dan posle američkog nacionalnog praznika, a poslednjeg petka u mesecu, što će reći 26. novembra (danas). Pretpostavlja se da će i ove godine zbog pandemije koronavirusa dobar deo popusta važiti onlajn, tj. za kupovinu preko interneta, a popusti će verovatno biti produženi i na nedelju i ponedeljak.

Pišući o trendovima koji će obeležiti ovogodišnju kupoholičarsku sezonu američki magazin Forbs na prvo mesto ističe korisničko iskustvo, ali u jednom izmenjenom modelu koji uključuje i poboljšano iskustvo zaposlenih podjednako u online i offline prodaji.

Šta je razlog tome? Prvenstveno nedostatak tražene radne snage – od 31. jula 2021. godine broj otvorenih radnih mesta u SAD porastao je na više od 10 miliona prema američkom Birou za statistiku rada. Pored pokušaja da se privuče novo osoblje beneficijama poput potpisivanja bonusa i pogodnosti za zaposlene, od ključne je važnosti je da poslodavci neguju kulturu u kojoj se osoblje oseća cenjeno i bezbedno.

Radnici tokom istovara robe iz kamiona (Foto: Anoof Junaid on Unsplash)

A uspešno korisničko iskustvo u uslovima pandemije, između ostalog, podrazumeva pronalaženje svog „plena“ na vreme, što ove godine znači i mnogo ranije nego prethodnih sezona. Većina potrošača svesna je izazova u lancu snabdevanja koji utiču na mnoge industrije, od nestašice automobilskih mikročipova do igračaka. Kupci su u suštini pripremljeni – ako ničim drugim, a onda natpisima u medijima – da očekuju kašnjenja širom sveta.

Ovi trendovi će uticati na obrasce kupovine i verovatno navesti potrošače da kupuju ranije u predstojećoj prazničnoj sezoni. Ove sezone su pojedini američki i britanski maloprodajni lanci i zvanično otpočeli prazničnu sezonu čak mesec dana pre njenog tradicionalnog starta na Crni petak.

Pa, iako su prošlogodišnje ponude za Crni petak takođe uranile, zbog straha od velikih gužvi u radnjama usled pandemijske situacije, ove godine razlog za pomeranje leži u problemima nabavke, odnosno uspešnog manevrisanja porudžbina koje kasne sa postojećom lagerovanom robom i pronalaženja slobodnih skladišnih prostora u uslovima previsokih cena i njihovog ogromnog deficita.

Pomeranje datuma

Black Friday ili, u prevodu, Crni petak, po mišljenju mnogih najveći kupoholičarski dan u godini, svake godine privuče veliki broj ljudi. On obeležava početak sezone Božićne kupovine. Za njega ste sigurno čuli, ali da li znate kako je nastao ovaj čuveni dan? I, da li je on stvarno dan kada najviše trgovaca zadovoljno trlja ruke?

Iako sve do ’60-ih godina prošlog veka Black Friday nije imao ovaj naziv, koji je usvojen tek pre nešto više od dve decenije, trgovci su pokušavali da motivišu ljude da kupuju petkom, to jest prvim danom nakon Dana zahvalnosti još od kraja 19. i početka 20. veka. U to vreme, bilo je vrlo rasprostranjeno da mnoge robne kuće, kao što su Macy’s i Eaton’s, sponzorišu parade koje su se održavale odmah nakon Dana zahvalnosti. Te parade predstavljale su najveći deo oglašivačkih kampanja uoči Božića, a rezultirale bi time da mnoštvo ljudi, nakon parade, ode da kupuje u pomenutim prodavnicama, odnosno robnim kućama.

Vremenom je ova praksa postala odomaćena, nepisano pravilo koga su se pridržavale sve veće robne kuće, koje su odlagale svoje božićne oglašivačke kampanje do nakon Dana zahvalnosti, a posebno do trenutka kada se pomenute parade završe.

FILE - Revelers makes their way down the Avenue of the Americas in front of Radio City Music Hall during the Macy's Thanksgiving Day Parade in New York on Nov. 28, 2019. This year’s parade will snap back to form after bowing to pandemic restrictions last year. It will feature 15 giant character balloons, 28 floats, 36 novelty and heritage inflatables, more than 800 clowns, 10 marching bands and nine performance groups and, of course, Santa Claus (AP Photo/Eduardo Munoz Alvarez, File)
Detalj sa parade povodom Dana zahvalnosti, Njujork, 28. novembar 2019. (Foto: AP Photo/Eduardo Munoz Alvarez)

Do ’30-ih godina dvadesetog veka, petak nakon Dana zahvalnosti postao je zvaničan početak Božićne sezone kupovine među ogromnom većinom trgovačkih brendova. No, ova tradicija dovela je do toga da su trgovci postali nezadovoljni dužinom Božićne sezone kupovine u novembru, kada bi poslednji četvrtak u tom mesecu bio peti četvrtak po redu. U to vreme, Dan zahvalnosti uvek se održavao poslednjeg četvrtka u novembru. Nezadovoljstvo trgovaca dovelo je do toga da su mnogobrojni lobisti urgirali da predsednik SAD Ruzvelt 1939. godine promeni zvaničan početak Dana zahvalnosti, odnosno da on bude pretposlednji četvrtak u novembru, kako bi se što je moguće više produžila Božićna sezona kupovine i, samim tim, poboljšala prodaja, a posledično i ekonomija.

Mnogima se, međutim, nije dopalo pomeranje Dana zahvalnosti. Tačnije, čak 22 savezne države odbile su da prihvate Ruzveltov novi Dan zahvalnosti i držale su se prethodne verzije. Teksas je, na primer, to iskoristio kako bi imao dva praznika, pa su slavili i stari i novi Dan zahvalnosti. Stvar je rešena kada je 1941. godine Kongres umešao svoje prste, donevši zakon o tome kada će se održavati Dan zahvalnosti. Odabrani dan bio je četvrti četvrtak u novembru, što je odobrio i Ruzvelt, a rezultiralo je time da je Dan zahvalnosti nekad „padao“ na pretposlednji, a nekada na poslednji četvrtak novembra meseca.

Teorije o nastanku

Termin Black Friday ili Crni petak nije bio u upotrebi sve do sredine šezdesetih godina 20. veka. Čak i kada se pojavio, nije bio popularan još dve decenije. Postoji nekoliko verzija nastanka njegovog porekla, a najverovatnija je ona koja kaže da su mu takav naziv nadenuli policajci, vozači autobusa i taksisti, koji su strepeli od zagušenja u saobraćaju i ogromnog broja ljudi na ulicama nakon Dana zahvalnosti.

Međutim, postoji još nekoliko teorija o poreklu „Crnog petka“ u Sjedinjenim Državama. Jedna od prvih, koja je verovatno i najraširenija ali i najverovatnije potpuno pogrešna, jeste ona koja se dovodi u vezu sa trgovinom robovima. Naime, trgovci crnim robljem snizili bi cene dan nakon Dana zahvalnosti zbog nadolazeće zimske sezone.

Druga teorija, verodostojnija, jeste ona koja kaže da je ovaj izraz nastao u petak, 24. septembra 1869. godine, kada su dvojica brokera sa Volstrita (Džej Gould i Džim Fisk) pokušala da monopolizuju celokupno tržište zlata u dogovoru sa čuvenim političarem Bosom Tvidom. Iako njihov naum nije urodio plodom, termin se zadržao. Tročlani tandem pokušao je da potkupi nekoliko političara i činovnika na visokim položajima, uključujući i određene sudije. Ali plan nije uspeo, prvenstveno jer je cena zlata pala u roku od nekoliko minuta, a sa njom i mnogi investitori, zbog čega je dan ostao poznat kao „Crni petak“.

Izraz Crni petak korišćen je gotovo vek kasnije, dan nakon Dana zahvalnosti, sredinom pedesetih godina prošlog veka. Prema telegrafskom listu, u subotu posle praznika trebalo je da se odigra meč američkog fudbala između timova vojske i mornarice. Glavni grad Pensilvanije bio je potpunom kolapsu. Ulicama Filadelfije protekla je prava poplava ljudi koji su stigli u grad da obave Božićnu kupovinu i gledaju najavljenu utakmicu. Zbog haosa koji je nastao policija je u tih nekoliko dana imala pune ruke posla, kasnije proglasivši taj dan kao „Crni petak“. Trgovci iz Filadelfije potom su, veoma brzo, počeli da koriste taj izraz da bi opisali gomile ljudi koji su se okupljali u gradskim prodavnicama.

Reklama sa istaknutim popustom za kupovinu povodom Crnog petka (Foto: Ashkan Forouzani on Unsplash)

Termin je postao šire popularan 1966. godine, a prvi put se štampao u časopisu The American Philatelist, da bi se proširio po celoj zemlji nakon što je Njujork tajms taj izraz upotrebio 19. novembra 1975. godine sa namerom da njime označi problem koji je nastao u gradu kao rezultat popusta dan nakon Dana zahvalnosti.

Tokom osamdesetih, i dalje nezadovoljni konotacijom „crnog“ petka, trgovci su došli na ideju da mu podare novo poreklo naziva. Naime, većina njih poslovala je sa gubicima većinom godine, a Crni petak je tako nazvan zato što je to bilo doba kada većina trgovaca konačno može da ima realan uvid u svoj profit, kada se iz crne zone prelazilo u crvenu. Međutim, to nije bilo tačno. Iako je nekim trgovcima godišnji profit zavisio od toga koliko zarade uoči Božića, za većinu je svaki kvartal predstavljao doba za sebe. U finansijskim evidencijama nekada su bile uobičajne prakse da se koristi crvena tinta za prikazivanja negativnih iznosa i crna tinta za pozitivne iznose. Crni petak, po ovoj teoriji, predstavlja početak perioda kada trgovci više nemaju gubitke (crvena boja) nego umesto toga profitiraju (crna boja).

Kupovina sreće

Kako bismo bili u toku sa svetskim trendovima, naravno da se odnedavno Crni petak konzumira i kod nas. Doduše, u ovoj našoj varijanti za sada još ne toliko pomahnitalo kao u SAD, gde je bilo i mrtvih i ranjenih, pregaženih u stampedima, euforičnih slavlja nakon uspešno obavljenih kupovina. Crni petak nastao je kao uvertira u veliko finale, smešteno u idealan vikend za trgovce i korporacije, jer će pre Božićne groznice isprazniti stare zalihe ili promovisati nove proizvode, ali takođe i za konzumente pošto će dobiti umirujuću dozu hormona sreće kako bi lakše dočekali ono pravo što sledi, a to je „džinglbelanje“.

Tek sa nadolazećim blagdanima – a Božić je za konzumaciju najslađi zbog doživljaja kićenja jelke i uzajamnog darivanja – osećaj je potpun i zadovoljena je podsvest, a u njoj veliki deo veselih kupaca, pretvarajući se ponekad u stampeda i gazeći slabije od sebe, zapravo ne kupuje poklone, već pokušava da kupi sreću.

Šopingovanje uz „džinglbelanje“ („Jingle bells“ –  nezvanična Božićna himna) zanimljiv je sociološki fenomen. Neki psiholozi tvrde da potrošači prilikom kupovine zapravo podsvesno kupuju sebe, odnosno svoju sliku, dajući sebi potvrdu identiteta. U slučaju praznika ta potvrda identiteta ima i ritualni karakter, jer se osim „kupovine sreće“ potvrđuju status i pripadnost određenom društvenom sloju, pronalazi se afirmacija i slika samog sebe u nekoj većoj slici zajednice. Zašto je ta i takva zajednica danas, od nekadašnje intime doma i bliže okoline, postala diktat tržišta i tržišnih režima, tržišna utakmica, tema je za razmišljanje i vrlo teško je objasniti.

Veliku ofanzivu korporacija, sitnih i krupnih trgovaca, kao i onih koji nude svakojake usluge, običan čovek, uhvaćen na vetrometini džinglbelskog fronta, nikako ne može izbeći. Teško da bilo ko može odoleti barem jednoj šetnji sa kolicima između raskošnih, ogromnih polica tržnih i šoping centara, i priuštiti sebi užitak vožnje plena nakon one sekunde sladostrasne sreće koja ga ščepa.

Čak i u tom trpanju u kolica i kormilarenju kroz bujicu opijenih konzumenata ima i određene simbolike i govora tela. Jer, u praznično vreme konzumeristička strast je oslobođena i kolica se pune do vrha. Postoji i posebna vrsta ljudi, mogli bi ih nazvati homo konzumentus sujetus. Radi se o ljudima koji, naime, vode računa o tome šta ostali u dugačkom redu pred kasom misle o njihovom izboru artikala, tačnije o njihovom društvenom statusu. Zato korste posebnu metodologiju slaganja, ne bi li time izazavali zavist ostalih, i na vrh gomile svoga plena pažljivo odabiraju skuplje i atraktivnije proizvode, i obično im na vrhu kolica stoji uvek najskuplji četvoroslojni toalet papir, i barem dve velike Milka čokolade.

Zasuti smo šarenim katalozima; nakon Crnog petka kreću Božićne akcije na svakom koraku, od Božićnih gumenih bombona pa do kupovine stana na kredit od trideset godina. Sa televizije zapljusnuti smo reklamama koje nam sugerišu kako bez novog modela mobilnog telefona ili televizora jednostvano nećemo biti isti ljudi. Posebnu vrstu iritantnosti izazivaju reklame koje započinju sa „kupite i uštedite“, iako još niko u istoriji čovečanstva nije uspeo i kupiti i uštedeti istovremeno.

Ilustracija (Foto: Jon Tyson on Unsplash)

Ipak, praznični doživljaj i kupovina mogli bi i trebalo bi i da vesele. Ali samo ako se ne ode kupovati sreća, već pokloni, i ako se u bleštavilo prodavnice, supermarketa uđe sa srećom, a ne sa frustracijom. Ako u prodavnice ne hodočaste ljudi koji rade poslove koje ne vole ili ih mrze, kako bi kupili stvari koje im ne trebaju.

Ta želja za kupovinom nije produkt samo ovog zapanjujućeg i ubrzanog tehnološkog razvoja, već postoji oduvek. Međutim, karakteristika današnje, neoliberalne atmosfere jeste to da su takvi standardi nametnuti ne samo kao društveno prihvatljivi nego i kao poželjni.

Nekada, kada se u Trst išlo po farmerke, takođe je postojala konzumeristička groznica, ali u mnogo blažem obliku, i zapravo nije bila nametnuta. Za pretpraznične i postpraznične depresije gotovo da niko nije ni čuo. „Išlo se da nam dupe vidi puta“, bila je poznata uzrečica.

Udar na podsvest

I, dakle, dok je još euforija zbog Božićnih praznika, koji u Srbiji padaju tek u januaru, zašto se ne spremiti i za one koje ne slavimo, pa obavezno proslaviti Black Friday? Veliki dan za velike trgovinske lance, tržne centre, markete, velike trgovce. Dan koji treba da prizove bujice naroda zaglibljenog i zaglavljenog u kreditima, bedi, krizi i čemu sve ne. Da li ćemo gledati otimanje stvari iz ruku, probanja garderobe po hodnicima, navalačenja po šest košulja, ispisivanja zadnjih čekova, onih ostavljenih za crne dane? Ali Crni je petak, pa mu dođe na isto. Da li ćemo gledati sudaranje kolicima, ispadanje stvari iz prepunih torbi, trčanje uz pokretne stepenice, navodno srećne, zadovoljne i bezbrižne ljude, što bi u prvi mah pomislio neko, posmatrajući sve to sa strane.

Trgovci će se opet u Srbiji potruditi, pompezno najavljujući Crni petak koji će u srpskoj izvedbi trajati između tri i pet dana. Računajući isključivo na magičnu moć natpisa AKCIJA, POPUST i RASPRODAJA (ah, da, i čuveno SALE) u većini objekata će istaći nove cene, gotovo identične starim, uz upadljiva obeležja -70%, -50%, -20%. Snaga proste logike bi možda i zakazala pred ovim nečasnim marketinškim trikovima, ali zakon skromnog budžeta ostaće neumoljiv. Prazan novčanik, će na srpski Crni petak, bolje od trgovaca znati da obračuna pravu vrednost popusta.

Izlog radnje na kojoj je velikim slovima ispisano „SALE“ (Foto: Markus Spiske on Unsplash)

Black Friday, po mišljenju mnogih, najveći je „kupoholičarski“ dan u godini. To je dan kada, kako smo rekli, trgovci čiste zalihe sa polica, prave mesta za nove kolekcije i pri tome ostvaruju maksimalne profite. Prodavci ne kriju da su njihova ciljna grupa dame i mališani, ali nisu isključeni ni muškarci.

Potrebu da se počastimo još jednom nepotrebnom krpicom marketing stručnjaci objašnjavaju neuro marketingom. Prodavci igraju na ambijentalno okruženje, na svečani duh, na emociju. Inicira se podsvest, a iz podsvesti se dešava kupovina. Brojni ljudi idu u crveno, idu u minuse, u svom tom svečarskom stilu, kupuju sebi sreću ne donoseći racionalne odluke.

„Crni novembar“

Novembarska rasprodaja razvojem komunikacija brzo se proširila globalno, te gotovo da nema trgovca na svetu koji ne razmišlja o tom danu i kako ugodno iznenaditi svoje kupce. Uz SAD i Veliku Britaniju, koncept Crnog petka proširio se globalno u gotovo sve države, uključujući Brazil, Indiju, Francusku, Nemačku i sve druge države. U Meksiku ga nazivaju El Buen Fin, što bi značilo dobar kraj, ali u većini drugih država sačuvao je prevod originalnog naziva – Crni petak.

Poslednjih par godina fenomen Crnog petka se toliko proširio da se popusti pod nazivom Crni petak oglašavaju kroz celi novembar, pa sve do Božića i završnih Božićnih rasprodaja. Povećani zahtevi potrošača i takmičenje među trgovcima doveli su do poplave „crnih petaka“ i jedne vrste, moglo bi se reći, haosa u kojem se ne zna ni šta je crni petak ni kad je crni petak.

Broj promocija koje se nazivaju „crni petak“ kroz poslednjih nekoliko godina se udesetrostručio, pa ne čudi da se već koristi pojam „crni novembar“. Ovaj trend nastavio se i u ovoj godini, pa se već sredinom oktobra započelo sa promotivnim popustima pod nazivom Crni petak.

Ovaj tradicionalno američki fenomen kao dan najboljih ponuda i najvećih popusta u trgovinama u Sjedinjenim Američkim Državama predstavlja jedan od najuzbudljivijih dana u godini, a tamošnjim trgovačkim lancima neretko je i najsrećniji dan godine. Neslužbeno, taj bi se dan mogao označiti i kao praznik potrošnje u kojem se mahnito kupuje i pazari.

I kada kažemo „mahnito“, nimalo ne preterujemo. Svake godine ponavljaju se priče o stampedima koji uslede nakon otvaranja vrata trgovina na Crni petak. Takve gužve, nažalost, ponekad se završe čak i sa smrtnim ishodom, a povrede nastale u trčanju prema sniženim proizvodima i otimanju za njih nisu retke.

Gužva i otimanje kupaca oko televizora u jednoj radnji u Sao Paolu tokom tzv. Crnog petka, 25. novembar 2016. (Foto: Reuters/Nacho Doce)
Gužva i otimanje kupaca oko televizora u jednoj radnji u Sao Paolu tokom tzv. Crnog petka, 25. novembar 2016. (Foto: Reuters/Nacho Doce)

Tokom godina unazad uz Crni petak tradicionalno su se vezala dva mita. Jedan od njih bio je da je to dan kada se na američkom tržištu ostvaruje najveća potrošnja tokom cele godine, no ta je činjenica postala istinita tek pre desetak godina. Do tada, dani sa najvećom prodajom u trgovinama bili su ili neposredno pre ili neposredno nakon Božića. I, iako je taj mit u međuvremenu pretvoren u stvarnost, drugi i dalje opstaje.

Konkurencija među trgovcima koji su se nadmetali što atraktivnijim popustima kako bi privukli što više potencijalnih kupaca, čime je na neki način i formiran sam Crni petak, poslednjih dvadesetak godina dostigla je nove razmere. Veliki trgovački lanci počeli su sve češće pomerati trenutak otvaranja trgovina na petak, pa je došlo do toga da su mnogi od njih otvarali svoja vrata već u ponoć, a poslednjih godina neki od njih otvarali su trgovine već i u četvrtak popodne, na sam Dan zahvalnosti.

Ta je praksa relativno brzo naišla na kritike javnosti u kojima se zameralo trgovačkim lancima da ne poštuju pravo svojih radnika na odmor tokom praznika. Neki lanci su, tako, u odgovoru na prigovore, ali i na rastući sentiment da Crni petak predstavlja proslavu konzumerizma, odustali od prakse što ranijeg otvaranja trgovina i vratili se normalnom radnom vremenu.

Planetarni fenomen

Kritike potrošačkom društvu, ali i nesnosne i opasne gužve koje smo već spomenuli, delovale su poslednjih godina i na trend blagog pada popularnosti samog Crnog petka, zbog čega se više ne beleže jasni rastući trendovi prodaje u trgovinama tokom tog dana i vikenda. Još jedan, važniji faktor koji utiče na takvu situaciju jeste i rast trgovine preko interneta.

Već godinama se uz Crni petak obeležava i tzv. Sajber ponedeljak (Cyber Monday) kao dan kada se po ekskluzivnim popustima roba može kupiti i u internetskim trgovinama. Podaci koji se objavljuju poslednjih godina pokazuju da prodaja u klasičnim trgovinama tokom vikenda za Dan zahvalnosti blago pada, dok istovremeno internetska trgovina raste. Kupci, očito, sve više spajaju prednost kupovine iz fotelje sa popularnim popustima koje trgovci nude za Crni petak.

Uz pojavu internetske trgovine i time izazvanog pada značaja samog Crnog petka, dodatni tas na toj vagi predstavlja i rastući broj trgovaca koji, u konkurentskoj utakmici, popuste koje su prethodnih godina nudili samo za vikend oko Crnog petka odlučuju nuditi i kada on prođe.

I dok fenomen samog Crnog petka u SAD postupno vrlo blago opada, širom sveta, u sve više zemalja, javlja se sličan običaj da jedan dan u godini trgovci ponude izuzetne popuste. U Kanadi, Velikoj Britaniji, Australiji i drugim zemljama jače vezanim uz SAD, fenomen Crnog petka, pod tim imenom, iako donedavno uglavnom nepoznat, poslednjih godina počinje polako da pušta korenje. Slični potrošački praznici polako se javljaju i u državama poput Francuske, Indije, Meksika ili Rumunije.

Ipak je najdalje u tome otišla Kina u kojoj je nedavno obeležen tamošnji potrošački praznik – „Dan samaca“, proizašao iz običaja da se na datum 11.11. na nekoliko univerziteta u Nanđingu obeležava samački život (četiri jedinice u datumu simbolizuju osobe koje su samci).

Ljudi čekaju u redu za kupovinu tokom Dana samaca, Šangaj, 11. novembar 2021. (Foto: Reuters/Aly Song)
Ljudi čekaju u redu za kupovinu tokom Dana samaca, Šangaj, 11. novembar 2021. (Foto: Reuters/Aly Song)

U međuvremenu, a posebno otkad je promociju tog dana preuzela „Alibaba“, najveća kineska kompanija za internetsku trgovinu, taj datum prerastao je u kineski nacionalni fenomen sličan Crnom petku. „Dan samaca“, kao trgovačka promocija, donosi posebne popuste i specijalne prilike koje se reklamiraju kao šansa da samci sebe počaste poklonom.

Sa promocijom „Dana samaca“ „Alibaba“ je započela tek 2009. godine, no koliko je to danas važan događaj u njihovom poslovnom kalendaru vrlo jasno govore brojke. Dok se u SAD tokom Crnog petka i Sajber ponedeljka u internetskim trgovinama potroši ukupno oko pet milijardi dolara, toliko je pre četiri godine kroz „Alibabine“ trgovine potrošeno samo u prvih sat vremena „Dana samaca“. Ukupno, tog dana „Alibaba“ je zabeležila prihode od 17,8 milijardi dolara, gotovo 25 posto više nego godinu dana ranije. Naravno, „Alibaba“ nije jedini trgovački lanac koji u Kini nudi posebne popuste za „Dan samaca“. Običaju ekstremnih popusta pridružuje se sve više trgovaca u ovoj po ekonomiji rastućoj i na svetu najmnogoljudnijoj zemlji.

Ove godine na „Dan samaca“, „praznik sniženja cena“, odnosno kineski pandan američkog Crnog petka, samo prodaja preko platformi „Alibabe“ i „JD-a“ iznosila je gotovo 140 milijardi dolara.

***

Crni petak više nije samo dan, sezona je kupovine. Ali i stanje duha. Na društvenim mrežama gledamo prikazane slike i video snimke na kojima se vidi kako se agresivni kupci guraju, tuku jedni druge ili se tuku sa obezbeđenjem, kako bi im se ispunila ovogodišnja želja: da kupe najpopularnije artikle u ponudi u ograničenim količinama.

People wait in line to pay at a Walmart during a sales event on Thanksgiving day in Westbury, New York. REUTERS/Shannon Stapleton
Žena sa dvoja prepuna kolica prilikom čekanja u redu za naplatu u jednom supermarketu u Njujorku tokom Crnog petka, 23. novembar 2018. (Foto: Reuters/Shannon Stapleton)

Fenomen Crnog petka koji je osvojio svet iz Amerike i koji zvanično simbolično označava početak sezone zimskih rasprodaja i kupovine novogodišnjih poklona poslednjih godina prate pokreti protiv preteranog konzumerizma koji promovišu ideju „Dajte sebi i drugima ništa za Crni petak po ceni od pet dolara“.

 

Ostoja Vojinović je istoričar i publicista. Ekskluzivno za Novi Standard.

 

Naslovna fotografija: Reuters/Sarah Silbiger

 

Izvor Novi Standard

 

BONUS VIDEO:

Društvo, Kolumna
Pratite nas na YouTube-u