Застава Украјине у близини града Маринка на истоку земље, 05. јун 2015. (Фото: Reuters/Gleb Garanich)

B. Mitrinović Rašević: Zašto zbog Ukrajine Rusiji prete sankcijama i ratom

Dok EU govori o novim sankcijama Rusiji i Belorusiji, SAD intenziviraju priču da će Rusija, najverovatnije u januaru ili početkom februara, kad se smrzne tlo, poslati trupe iz tri pravca na Ukrajinu

Ne samo da je EU spremna da nametne nove sankcije Ruskoj Federaciji, nego se, čini se, članice NATO-a ozbiljno spremaju i za rat s Moskvom. Povod je navodna ruska invazija na Ukrajinu, koju Moskva uporno demantuje, a Zapad istrajava na tome da je ona izvesna. Čak ni ukrajinske vlasti još nisu usaglašene povodom obaveštajnih podataka, koji, tvrdi se, govore o gomilanju ruskih snaga na zajedničkoj granici, ali je odlazeća kancelarka Angela Merkel rekla da EU mora da bude spremna za uvođenje dodatnih sankcija. I to u dva slučaja: ukoliko situacija eskalira u istočnoj Ukrajini i oko nje ili na granici Belorusije i Poljske. Na zajedničkoj konferenciji za novinare u Berlinu sa svojim poljskim kolegom Mateušom Moravjeckim, odlazeća kancelarka je rekla da EU mora da bude jedinstvena kad je reč o beloruskom korišćenju migranata kao oružja protiv Poljske i ruskom raspoređivanju trupa blizu granice s Ukrajinom. Poručila je da bi „agresija na suverenitet Ukrajine imala visoku cenu”.

Merkelova je pokušala da pre napuštanja funkcije organizuje još jedan sastanak „normandijske četvorke” i to je rekla i novinarima, jer smatra da vrata moraju da ostanu otvorena za dijalog sa Rusijom u vezi s ukrajinskim rešenjem. Rusija je sada na ivici da bude okrivljena za neuspeh. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nekoliko puta je ponovio, kao i sam Vladimir Putin, da sastanak mora da ima smisla, da se unapred dogovore oblasti u kojima može biti napretka, a ne da se organizuje samo da bi se reklo da je održan. Ruska strana upozorava da je Kijev zakočio mirovni proces jer ne ispunjava Sporazume iz Minska i da pokušava podsticanjem ratne opcije da reši problem.

O razlozima zbog kojih već dugo nije održan sastanak na nivou ministara spoljnih poslova „normandijske četvorke” (iako su održavani sastanci na nižim nivoima), kancelarka je ranije objasnila da Pariz, Berlin i Moskva imaju sasvim različite stavove. Ona je ponovo apelovala na ruskog predsednika da unapredi te pregovore kako bi došlo do ispunjavanja Minskih sporazuma. Njih dvoje su nedavno imali i telefonski razgovor u kojem je bilo reči i o ovoj temi, ali očigledno nisu postigli dogovor.

A u vezi sa svim tim pre desetak dana Lavrov je potegao nesvakidašnji potez: objavio je diplomatsku prepisku s kolegama iz Berlina i Pariza u vezi s pripremama sastanka „normandijske četvorke”. Pripremajući susret, Lavrov je svojim nemačkim i francuskim kolegama predložio nacrt zajedničke izjave, koji su oni odbili i predložili svoju, koja je, opet, za Moskvu bila neprihvatljiva. Rusija ima jedan uslov za učešće na sastanku u „normandijskom formatu” – zajedničku izjavu da je mirovni proces zastao zbog nespremnosti Ukrajine da ispuni ključne tačke Minskog sporazuma onim redosledom koji sugeriše „Štajnmajerova formula”. Taj redosled podrazumeva davanje posebnog statusa Donbasu u Ustavu Ukrajine i amnestiju za učesnike u ratu na istoku države, zatim održavanje izbora prema standardima OEBS-a, pa tek onda ukrajinsko preuzimanje kontrole nad granicom između Ruske Federacije i Donbasa.

Iako je u dogovaranju ovog redosleda učestvovao lično Frank-Valter Štajnmajer, sadašnji predsednik, a tada ministar spoljnih poslova Nemačke, Berlin i Pariz nisu hteli da pristanu da zajedničko saopštenje sadrži podsećanje na „Štajnmajerovu formulu”. Drugi razlog nesaglasnosti je da zvanična Moskva smatra da se ostale tačke „Minska 2” mogu realizovati samo direktnim pregovorima između Kijeva na jednoj i Donjecka-Luganska na drugoj strani, što Kijev odbacuje. Ruski mediji podsećaju da Berlin i Pariz Kijevu u tome povlađuju, što se videlo i u prepisci između ministara.

U francusko-nemačkom predlogu zajedničkog saopštenja na samom početku je navedeno da ruski predlog za direktan dijalog „sigurno neće biti prihvaćen”. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova smatra da su direktni razgovori osnovna pretpostavka, jer je takav dijalog dogovoren Sporazumom iz Minska 2 i odobren je u SB UN. Zbog toga je Moskva uverena da je Zapadu potreban sastanak „normandijske četvorke” ne da bi se primenili Sporazumi iz Minska, nego da bi se Rusija navela da sporazumi koji su dogovoreni, a nepovoljni su po Ukrajinu sada budu revidirani u njenu korist.

Merkelova je potom u telefonskom razgovoru s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim razgovarala o situaciji na granici Belorusije s Ukrajinom i EU, a njen portparol napisao je na „Tviteru” da je zaključeno da bilo koji pokušaj podrivanja nezavisnosti Ukrajine neće proći bez posledica. Ukrajina je, u strahu od migranata koji se nalaze na belorusko-poljskoj granici, odlučila da podigne ogradu na granici s Belorusijom, očigledno učestvujući u teoriji da su migranti oružje Belorusije, i iza nje i Rusije, u destabilizaciji EU i okolnih država.

Dok EU govori o novim sankcijama Rusiji i Belorusiji, SAD intenziviraju priču da će Rusija, najverovatnije u januaru ili početkom februara, kad se smrzne tlo, poslati trupe iz tri pravca na Ukrajinu. Načelnik Glavne obaveštajne uprave (GRU) Ukrajine Kiril Budanov rekao je da će u tome imati podršku iz vazduha, a napad će, navodno, biti izveden artiljerijom i oklopnim vozilima, praćen amfibijskim operacijama ruskih trupa u Odesi i Marijupolju, kao i invazijom preko teritorije Belorusije. Njega je, međutim, demantovao sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksij Danilov rekavši da ovo odeljenje uopšte nije registrovalo pretnje koje je pomenuo Budanov.

 

Autor Biljana Mitrinović Rašević

 

Naslovna fotografija: Reuters/Gleb Garanich

 

Izvor Politika, 27. novembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u