Juče sam sa tugom pratio, kako su među nama, pripadnicima istog naroda, ali i građanima Srbije, nezavisno od toga kom narodu pripadaju, izbili fizički sukobi.
Na samom ulasku u božićni post, bijemo se međusobno pesnicama, motkama, kamenujemo autobuse, razbijamo glave jedni drugima, uništavamo imovinu.
Ne želim da analiziram šta je povod, a šta pravi uzrok sukoba; ni ko je kriv, a ko je nevin.
Oni koji stvaraju konflikte i upravljaju krizama i sukobima u svetu, ali isto tako i oni koji kod nas polarizuju, dele i svaku temu politizuju da bi stvarali razdore iz sebičnih, parcijalnih interesa, sve to dobro znaju.
Mogu samo da molim sve, da apelujem, da čuvamo jedni druge, a ne da se bijemo. Svako je svakome potreban. Ne možemo jedni bez drugih. Svako da poštuje svakoga, na to nas Bog poziva.
Molim se Bogu da u danima božićnog posta svoje misli, želje i molitve Hristu Bogu, jedinom mirotvorcu, usmerimo ka opštem dobru, razumevanju, ljubavi i poštovanju prema bližnjem, bez obzira na činjenicu da su nam, po prirodi stvari, ideološki, sociološki, politički i svaki drugi stavovi različiti.
Period posta, u koji smo zakoračili nas podseća i poziva na neophodni mir. Međutim, moramo znati da se istinski mir ne može postići bez pomirenja i mira sa Bogom, to jest, bez truda da, koliko god je moguće živimo u skladu sa Hristovim, jevanđelskim sistemom vrednosti, koje su sažete u tajni dvojedine ljubavi, prema Bogu i prema bližnjem, što znači prema svakom čoveku.
Moramo znati da nemiri, ma koliko hteli da donesu mir, neumitno proizvode nove i nove nemire.
U tom smislu, mir sa Bogom istovremeno i bezuslovno podrazumeva ograničavanje svoga egoizma, samoljublja, sebičnosti, netrpeljivosti, isključivosti, jednom rečju ograničavanje svoje pojedinačne volje, i pružanje prava i prostora drugome da izražavajući svoju slobodu i svoje darove i sposobnosti, na miran, civilizovan i demokratski način doprinese dobru po svim pitanjima od opšteg značaja, kako za sadašnjost tako i za budućnost naroda i države.
Sa ovih nekoliko misli želim srećan i blagosloven božićni post, koji nas vodi miru koji jeste Hristos među nama.
Izvor spc.rs, 28. novembar 2021.
Patrijarh Porfirije o podršci Crkve
Ne bavi se Crkva primarno i pre svega ni socijalnim, ni ekonomskim, ni bilo kakvim drugim predmetima, temama i problemima. Ona se bavi smislom postojanja u svakom kontekstu, u svakoj situaciji i u svakom momentu. Ona šalje poruku Jevanđelja, poruku spasenja.
U Crkvu dolazimo da bismo dotakli tajnu Hrista kao raspetog i vaskrslog i tajnu čoveka stvorenog ne za smrt nego za večnost. Tek kad na istinski i jevanđeljski način razumemo umom i srcem u isto vreme tu jevanđeljsku poruku i tajnu onda ćemo imati ispravne stavove, na pravi način ćemo razumeti i sve druge teme, i ove koje sam pomenuo, i socijalne i ekonomske i političke i kakve god hoćete.
Ako budemo Hristom preobraženi, na mestu na kojem budemo, šta god da smo, preobražavaćemo sobom to mesto. Mi preobraženi i preobražavani preobražavaćemo i tvar i ljude oko sebe. Otuda oni koji smatraju da je sistem vrednosti koje Hristos propoveda retrogradan, da je Jevanđelje retrogradno, a hoće poruku Crkve o bilo čemu, a u Crkvu nisu ni došli osim što, možda, sebe smatraju pravoslavnim Srbima po rođenju, naprosto, ostaće uvek bez odgovora.
Naslovna fotografija: Tanjug/Zoran Žestić
Izvor Instagram, 29. novembar 2021.
BONUS VIDEO:
