Заставе ЕУ

Filip Rodić: Put ka EU totalitarizmu

Priča o tome kako evropski komesari, poput onih komunističkih ranije, pokušavaju da unište evropski identitet i tradiciju i prilagode Evropljane svojim totalitarnim okvirima

Najdžel Faraž, britanski političar koji je predvodio borbu za izlazak svoje zemlje iz Evropske unije, bio je dalekovid. Kada se 1999. godine prvi put pojavio u Evropskom parlamentu s idejom da Veliku Britaniju izvede iz Unije, svi su mu se smejali misleći da je tako nešto nemoguće. Bio je uporan, u Parlamentu se žestoko borio za svoj cilj, vrlo rečito razotkrivajući svu golotinju evropske birokratije, i na kraju je uspeo u svom naumu. Jedan od njegovih najupečatljivijih govora koji sam čuo dao je na sednici Evropskog parlamenta u Strazburu 9. februara 2010. godine povodom izbora Evropske komisije pod vođstvom Žozea Manuela Baroza.

Tada je ispričao bajku o Evropi kako je on vidi: „Budućim generacijama dece pričaće se priča o tome kako je nekada Evropa bila podeljena velikim zidom, kako su narodi istoka bili veoma siromašni, nisu imali demokratiju i živeli su pod zlim sistemom koji se zvao komunizam, i u kojem je ubijeno na milione građana. Ali na opštu radost, zid je srušen i 27 država uživalo je u demokratiji, a 500 miliona ljudi živelo je u miru. Nažalost, političari koji su bili na vlasti postali su veoma pohlepni i želeli su novac i moć, pa su pribegli lažima i prevarama i izveli su najspektakularniji birokratski državni udar koji je svet ikada video. Za to im nisu bili potrebni meci. Bili su mnogo pametniji i prepredeniji od toga. Doneli su novi sporazum i nazvali ga Lisabonski sporazum. A onda je 27 ljudi dobilo potpunu i neograničenu moć. Ti su ljudi donosili sve zakone, ali ignorisali su narod i ponovo su stvorili, svesno ili ne, isti onaj zli sistem pod kojim su ljudi Istočne Evrope ranije živeli. Neverovatno je da su mnogi od novih šefova već radili za taj isti zli sistem i ranije.“

Svakome ko želi da vidi jasno je već duže vreme da ovako ustrojena Evropska unija, s „komesarskim sistemom“ u kojem ljudi bez izbornog legitimiteta, odabrani „odozgo“, bez ikakve odgovornosti upravljaju i najsitnijim detaljima života svojih 500 miliona podanika, veoma liči na komunističku diktaturu. Čak je i glavni simbol ostao isti – petokraka. Samo njena boja više ne predstavlja crvenu krv proletera nego žutu boju zlata, odnosno novca o čijoj je presudnoj ulozi u zapadnom sistemu pisao Osvald Špengler još 1918. u svojoj kultnoj knjizi Propast Zapada.

Ovih dana veza „evropskih vrednosti“ s onim komunističkog totalitarizma, odnosno, da budemo precizniji, kultur-marksizma, postala je još jasnija zahvaljujući naporu komesara da ukinu Božić, u okviru šireg plana da se izbriše svaka tradicionalna identitetska karakteristika Evropljana i zameni nekom novom, o čemu se, u jednoj od tema, bave i današnje Novosti, na strani 11. U javnost je, naime, procurio „interni vodič“ za „inkluzivnu komunikaciju“ u kojem se od evropskih zvaničnika zahteva da „modernizuju svoj rečnik“ i izbegavaju izraze za koje se smatra da ne odražavaju „raznolikost evropske kulture“. Ohrabruje se upotreba „rodno neutralnog“ jezika čime se briše polni identitet ljudi, ali i korišćenje „nehrišćanskih imena“, tu se zahtevalo da se reč „Božić“ ukine i zameni ispraznim terminom „praznik“, baš kao što je i kod nas posle 1945. Božić Bata zamenjen od Sovjeta preuzetim Deda Mrazom.

Kako su simboli u ljudskoj svesti veoma važni, na njih treba posebno udariti. Nije dovoljno samo ukinuti Božić, nego srušiti i sve njegove simbole, među kojima je i Božić Bata, odnosno Deda Mraz, ili Santa Kloz (kod anglofonih), Otac Božić (kod frankofonih), ili Sinterklas (na holandskom), koji u suštini predstavlja Svetog Nikolu, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, toliko beskompromisnog kada je čistota vere u pitanju da je na Nikejskom saboru zbog jeresi koju je propagirao ošamario Arija. U današnjoj Evropi ovaj simbol više nije dobar, više nije u skladu sa „evropskim vrednostima“ pa ga treba deformisati i prilagoditi, te je sasvim očekivano da britanski Indipendent, na primer, smatra da je norveška reklama u kojoj je predstavljen kao homoseksualac „nešto što treba slaviti“.

Prema britanskom Telegrafu, iako su evropski zvaničnici i ranije pozivani da „paze šta pričaju“, sada se daju jasna uputstva i smernice, što je još jedan korak ka uvođenju potpunog jednoumlja suprotstavljenom deklarativnom promovisanju nekakvih „različitosti“. Proizvodnja raznih „rodova“, „praznika“, „identiteta“ dovešće do toga da na kraju ne postoji nijedan rod, nijedan praznik, nijedan identitet, nego da sve bude nešto između, da se ceo spektar svede na prigodnu sivu boju, lepu, orvelovsku.

Božić je preživeo (barem) još jednu godinu u Evropskoj uniji, ali ne treba se zavaravati da će se odustati od inženjeringa kojem je cilj da se u ime „različitosti“ stvori jednoličnost. Neće Evropska komisija odustati od nametanja svoje volje istočnim državama koje su, poučene iskustvom, po svemu sudeći mnogo sposobnije da prepoznaju totalitarizam od svojih zapadnih partnera koji su uljuljkani idejom da žive u demokratiji spremni da im zarad ljudskih prava budu ukinuta ljudska prava. Treba se vratiti govoru Najdžela Faraža s početka ovog teksta. Zaključio ga je još jednim predviđanjem. „Novi šefovi“, naveo je on, „život su činili sve težim i težim – desetine miliona su gurnuli u siromaštvo, uskratili su ih za pravo glasa i na kraju je taj narod morao da pribegne nasilju da bi vratio svoje nacionalne države i svoju demokratiju.“ Ovome dodajmo – i svoj identitet.

 

Naslovna fotografija: Reuters/Yves Herman

 

Izvor Večernje novosti, 05. decembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u