Srbija i Rusija su u najstrožoj tajnosti formirale još jednu radnu grupu, koja bi, ovog puta, mogla da dovede do gušenja velikih građanskih protesta. Naime, dve države dogovorile su saradnju u borbi protiv obojenih revolucija, koja, između ostalog, predviđa “suprotstavljanje masovnim neredima”, ali i nadgledanje opozicionih aktivista, nevladinih organizacija i nezavisnih novinara.
Tu informaciju, među ostalima, objavio je i N1, koji je imao uvid u dokument u kome se pominje Radna grupa za borbu protiv obojenih revolucija.
Kako je objavljeno, u tom papiru između ostalog piše da je ta grupa zadužena za “normativno regulisanje rada NVO i razmatranje načina suprostavljanja masovnim neredima i pokušajima destabilizacije poretka“. Ona ima zadatak i da nadgleda opozicione aktiviste, nevladine organizacije i nezavisne novinare.
Kada je tačno radna grupa formirana nije poznato, ali prema nekim informacijama ona funkcioniše uz otežane (korona) uslove duže od godinu dana. Nije poznato ko ju je konkretno formirao – da li je reč o međuvladinoj radnoj grupi, da li su je osnovala srpsko i rusko ministarstvo unutrašnjih poslova ili bezbednosne službe.
Međutim, gotovo je izvesno da su u njen rad direktno ili indirektno uključeni ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin i Nikolaj Patrušev, sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije. Da su “obojene revolucije” tema njihovih razgovora, moglo se pročitati u zvaničnom saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova nakon nedavne posete Vulina Moskvi.
U njemu je, između ostalog pisalo, da je na njihovom sastanku “istaknuto da su ‘obojene revolucije’ postale već tradicionalni instrument politike određenih centara moći i zemalja koje imaju za cilj narušavanje državnosti i gubitak suvereniteta pod izgovorom demokratizacije”. Konstatovano je takođe da se “slobodne zemlje moraju tome odupreti”.
Prema nekim informacijama, pomenuta Radna grupa za borbu protiv obojene revolucije postojala je i sredinom prošle godine, kada je Uprava za sprečavanje pranja novca napravila spisak poznatih novinara, nevladinih organizacija i udruženja građana i od banaka zatražila uvid u sve njihove transakcije od 1. januara 2019.
Srećko Đukić, bivši ambasador Srbiji u Belorusiji koji dobro poznaje ruske prilike, navodi da je ova srpsko-ruska saradnja intrigantna i da se postavlja pitanje zašto je Srbija ušla u takvu koaliciju ili savez. On za “Novu” kaže da bi posledica toga mogla da bude primena negativnog iskustva koje postoji u Rusiji u pogledu sloboda i prava čoveka i građanina.
“Možemo doći u ozbiljan sukob sa regulativama i ponašanjima koja važe u EU. U Rusiji se nadgledaju novinari i nevladin sektor, a verovatno je plan da se primeni ta ruska legislativa u Srbiji. Ne znam šta drugo može da radi takva radna grupa. Čudi me zašto ona nije osnovana sa Nemačkom ili Francuskom ili sa Austrijom…”, kaže Đukić za “Novu”.
On navodi da bi ova radna grupa mogla da uvede kontrolu nad nevladinim organizacijama kao u Moskvi.
“Svaka NVO u Moskvi koja ima bilo kakve kontakte ili finansiranje iz inostranstva dužna je da se na svom sajtu uvek deklariše kao inostrani agent. Oni podležu posebnim cenzurama, odobrenjima i posebnoj kontroli. Na taj način je Putin uspeo da stavi sve nevladine organizacije pod jako rigoroznu kontrolu. One su na ivici opstanka u Rusiji. U svakom trenutku može se izvršiti premetačina i zatvaranje tih organizacija. To je nešto što je apsolutno nespojivo u današnjoj Evropi i EU, pogotovo kada je reč o zemlji koja se nalazi na evropskom putu i koja je kao prioritet spoljnopolitički ima članstvo u Uniji”, ističe Đukić.
Upitan da li sve ovo znači da se srpska vlast plaši protesta na ulici, on odgovara:
“Očito da se plaši revolucije. Svaka stabilokratija se plaši promena”.
Đukić je podsetio i na masovne demonstracije u Moskvi 2011. i 2012, nakon kojih je daleko teže organizovati proteste u Rusiji. On dodaje je rusko zakonodavstvo bilo evropskog karaktera, ali je od toga odstupilo.
“Rusija je krenula nekim drugim putem. Napustila je tu politiku slobodnog okupljanja i izražavanja mišljenja i ja strahujem da će taj talas zapljusnuti i nas, kao što je davno već zapljusnuo Belorusiju i još neke druge zemlje u Evropi i van nje”, navodi Đukić.
Gde su sve održane obojene revolucije?
Obojene revolucije dobile su taj epitet po revoluciji koja je održana u Ukrajini 2004, gde su ljudi koji su protestovali protiv tadašnje vlasti na demonstracijama nosili narandžaste šalove. U obojene revolucije spada i Revolucija ruža u Gruziji, čiji je simbol bila ruža, a na kojoj je smenjen Eduard Ševarnadze. Tu je i revolucija lala u Kirgiziji, a u takve revolucije su naknadno ubačene i petooktobarske promene u Srbiji.
Ko je Vulinov partner iz Rusije
Nikolaj Patrušev je, inače, šef svih službi bezbednosti u Rusiji, kojih, po rečima Đukića, u toj zemlji ima na desetine. Na poziciji sekretara Saveta bezbednosti Rusije nalazi se već 13 godina, a pre toga bio je direktor Federalne službe bezbednosti, koja je naslednica KGB.
Autor Nataša Latković
Naslovna fotografija: mup.gov.rs
Izvor Nova S, 07. decembar 2021.
BONUS VIDEO:
