Predsednik Rusije Vladimir Putin je svom američkom kolegi Džozefu Bajdenu tokom onlajn razgovora govorio o „crvenim linijama“ i pretnjama koje zabrinjavaju Moskvu. Američki predsednik je, sa svoje strane, izrazio zabrinutost zbog zaoštravanja situacije oko Ukrajine, saopštio je pomoćnik ruskog lidera Jurij Ušakov.
„Crvene linije“ i pretnje bezbednosti
Putin je Bajdenu označio „crvene linije“ – dalje napredovanje NATO-a na istok i razmeštanje ofanzivnog naoružanja u Ukrajini i drugim zemljama koje se graniče sa Rusijom.
Ruski lider je, prema rečima njegovog pomoćnika, takođe rekao američkom kolegi da, dok je Vašington zabrinut zbog ruskih trupa na ruskom tlu, Moskva je zabrinuta za sopstvenu bezbednost na globalnom nivou.
Ušakov je parafrazirao reči predsednika Rusije.
„Putin je rekao da vas, Amerikance, brinu naši bataljoni na ruskoj teritoriji hiljadama kilometara od Sjedinjenih Američkih Država, a mi smo zaista zabrinuti za našu bezbednost, bezbednost Rusije u globalnom smislu, u globalnim razmerama. To je otprilike ono što je Putin prokomentarisao na kraju razgovora, sumirajući rezultate“, precizirao je Ušakov.
Odgovarajući na pitanje o povlačenju trupa sa granica sa Ukrajinom, Ušakov je naveo da se „ruske trupe nalaze na svojoj teritoriji i da nikome ne prete, o tome je govorio predsednik“.
Kako je primetio predstavnik Kremlja, Putin je takođe direktno izrazio Bajdenu zabrinutost što Ukrajina i NATO jačaju svoje vojne snage.
„S tim u vezi, naravno, (Putin) je izneo naše stavove o tome da su nam potrebne određene garancije, uključujući pravne garancije, koje osiguravaju našu bezbednost i stvaraju uslove za naš normalan razvoj“, dodao je on.
Bajden je, sa svoje strane, obećao svom ruskom kolegi da će razmatrati zabrinutost Moskve sa američkim saveznicima.
Predsednici su se dogovorili da će početi dijalog o tome, uključivanjem svojih predstavnika i pomoćnika.
Mnogo vremena o Ukrajini
Tema Ukrajine je u razgovoru Putina i Bajdena odnela „mnogo vremena“, objasnio je Ušakov. Ruski lider je obavestio svog kolegu da Kijev ne realizuje i sabotira Minske sporazume, kao i da se odugovlači pregovarački proces u okviru kontakt grupe.
Sa druge strane, Bajden je izrazio zabrinutost SAD i NATO-a zbog premeštanja ruskih trupa u blizini ukrajinskih granica. Šef Bele kuće je, prema rečima Ušakova, takođe upozorio Putina da SAD spremaju velike sankcije u slučaju dalje eskalacije situacije oko Ukrajine.
„I ekonomske, i finansijske, i političke, koje će biti iskorišćene ako situacija oko Ukrajine nastavi da eskalira“, objasnio je pomoćnik predsednika.
„Bajden je pomenuo moguće sankcione mere. Ono što se ranije govorilo javno i saopštavano nam raznim kanalima, sada je rečeno, ali u prilično prihvatljivoj formi koja je dostojna predsedničkog nivoa“, primetio je on.
Istovremeno, Ušakovu je bilo čudno pitanje da li je Putin davao Bajdenu garancije da trupe neće biti poslate u Ukrajinu.
„O tome se nije ni razgovaralo. Kako slati trupe u Ukrajinu? Šta je to? Invazija, šta li? O tome uopšte nije bilo govora“, naglasio je on.
Na pitanje da li to znači da nove američke sankcije ne prete Rusiji, Ušakov je odgovorio da za njih nema nikakvog povoda.
Za rešavanje problema potrebne godine
Ušakov je konstatovao da onlajn samit Putina i Bajdena nije doneo nikakve pomake, to je za sada teško i očekivati, ali su lideri pokazali spremnost za rad i dijalog.
On je napomenuo da će Rusiji i Sjedinjenim Američkim Državama trebati mnogo vremena da reše probleme u odnosima.
„Nagomilalo se toliko problema da će biti potrebno više meseci, možda čak i više godina da se oni razreše. Videćemo“, rekao je on.
Kako je naveo, Putin i Bajden shvataju da ne treba da prekidaju dijalog i da oni imaju posebnu odgovornost za održavanje mira i stabilnosti. Lideri dveju zemalja smatraju i da je neophodno težiti normalizaciji odnosa i razvoju saradnje.
„To je bila preambula razgovora“, dodao je Ušakov.
Problem diplomatskih misija
Tokom pregovora sa Putinom, Bajden je samoinicijativno pokrenuo pitanje rada diplomatskih predstavništava, uključujući i nedostatak osoblja u njima.
„Rekao je da se ambasador u Moskvi žali da je generalno nemoguće raditi, nema dovoljno ljudi, nema diplomata, nema sredstava za fizičku zaštitu ambasade i nema njega samog“, ispričao je Ušakov.
„Rekli smo da je to posledica vaših (američkih) akcija koje ste vi (SAD) počeli da uvodite pre pet godina, kada ste uveli neke zabrane i ograničenja našim diplomatama i, što je najvažnije, počeli da sprovodite masovna proterivanja ruskih diplomata i, što je veoma važno, jednostavno nam oduzeli diplomatsku imovinu“, istakao je pomoćnik predsednika.
Američki predsednik je u razgovoru sa Putinom kao prvi korak naveo moguć pristup ruskim diplomatama konfiskovanoj diplomatskoj imovini za procenu njenog stanja.
„Da bismo samo pogledali u kakvom je stanju naša oduzeta diplomatska imovina“, dodao je Ušakov.
Razgovor Putina i Bajdena
Razgovor lidera dveju zemalja održan je u utorak u onlajn formatu i trajao je oko dva sata.
Kako je posle sastanka saopštila Bela kuća, Bajden je u razgovoru sa Putinom izrazio zabrinutost zbog situacije oko Ukrajine, pozvao na diplomatsko rešenje i upozorio da će na vojnu eskalaciju uslediti kolektivni odgovor Zapada u vidu odlučnih ekonomskih i drugih mera.
Rusija je u više navrata negirala optužbe Zapada i Ukrajine za „agresivna dejstva“ objašnjavajući da nikoga ne ugrožava i da nema nameru nikoga da napada, a izjave o „agresiji“ koriste se kao izgovor za raspoređivanje sve više vojne tehnike NATO-a u blizini granice Rusije.
Izvor Sputnjik, 08. decembar 2021.
Zapadni mediji: Putinova pobeda nad Bajdenom
Mnogi zapadni mediji ocenili su da razgovor predsednika Rusije i Amerike predstavlja malu pobedu Vladimira Putina, dok za Džozefa Bajdena kažu da njegova nesposobnost da „obuzda“ Moskvu može da se tumači kao znak slabosti.
Mediji su uglavnom saglasni u jednoj stvari, a to je da je kriza u Ukrajini sada najveći izazov za Bajdena, čije su pozicije u svetu poljuljane fijaskom u Avganistanu. Istovremeno, upozoravaju da bi demonstracija slabosti mogla da košta američkog lidera biračkih glasova i da zapreti problemima sa Kinom.
Bez pomaka
Vodeći evropski i američki mediji pišu da rusko-američki pregovori nisu doveli do prelomnih odluka, ali da su vratili primat demokratiji.
Prema pisanju francuskog lista Mond, čini se da su pozicije strana i dalje nepomirljive, iako je samit omogućio vraćanje primata diplomatiji na neodređeno vreme. Sa tim se slaže i nemački časopis Špigl koji piše da, iako nije došlo do realnog pomaka na sastanku, političari barem razgovaraju jedan sa drugim.
Američki list Njujork tajms navodi da su pregovori Putina i Bajdena podsećali na vraćanje politici Hladnog rata kada je „strategija NATO-a bila usmerena na to da spreči invaziju Sovjetskog Saveza, a Moskva tražila poštovanje“.
Izazov za Bajdena
Prema pisanju američkog lista Hil, rast tenzija u Istočnoj Evropi predstavlja najveći izazov za spoljnu politiku Bajdena. Kako se navodi, njegove pozicije u zemlji i inostranstvu su uzdrmane nakon haotičnog povlačenja američkih snaga iz Avganistana.
I Špigl ističe da je situacija sa Ukrajinom najteži spoljnopolitički test za Bajdena od kada je stupio na položaj predsednika Amerike.
Američki lider je sada usredsređen na unutrašnju politiku SAD i suprotstavljanje Kini, a ukoliko Rusija „napadne Ukrajinu“, mogao bi da se nađe u situaciji nalik onoj u kojoj je bio bivši američki predsednik Barak Obama 2014. godine, ocenjuje se u članku.
„Bela kuća bi ponovo počela da psuje, protestuje i da preti“, ali bi bilo isključeno razmeštanje američkih trupa u cilju podrške Ukrajini, dodaje list.
Bajdenova slabost i Putinova pobeda
U isto vreme, list naglašava da Bajden ne sme da izgleda slabo u odnosu na Putina – to bi moglo da ga košta glasova.
Njujork tajms piše da Bajdenova nesposobnost da „obuzda“ Rusku Federaciju može da se posmatra kao znak slabosti u celom svetu, posebno u Kini.
Moskva je pobedila tokom pregovora, konstatovao je francuski dnevnik Liberasion.
„Predsednik Rusije je u uslovima velike napetosti između Moskve i Kijeva ostvario malu pobedu tokom jučerašnjeg razgovora sa svojim američkim kolegom putem video-veze“, piše list.
Šta kažu mediji o pretnji sankcijama
Mnogi mediji su pre svega obratili pažnju na to da je američki lider zapretio Rusiji ekonomskim posledicama u slučaju „napada na Ukrajinu“.
Među zapadnim zemljama postoje nesuglasice koje ih sprečavaju da formulišu zajednički stav o Moskvi, a glavni je „Severni tok 2“, kojim bi se gas isporučivao iz Rusije u Nemačku, zaobilazeći Ukrajinu, piše Volstrit džurnal.
Nemačka i Amerika imale su ozbiljne razgovore o ruskom gasovodu „Severni tok 2“ i u slučaju „invazije“ Rusije na Ukrajinu mogle bi da zaključe da je gasovod neprihvatljiv, piše Fajnenšel tajms pozivajući se na neimenovanog diplomatu.
Sama Bela kuća za sada odbija da otkrije detalje sankcije kojima SAD prete Rusiji, podseća Hil.
Podsetimo, pomoćnik ruskog lidera Jurij Ušakov izjavio je ranije da je Putin svom američkom kolegi tokom onlajn razgovora govorio o „crvenim linijama“ i pretnjama koje zabrinjavaju Moskvu, a da je Bajden, sa svoje strane, izrazio zabrinutost zbog zaoštravanja situacije oko Ukrajine.
Američki lider je istakao navodnu „preteću” prirodu kretanja ruskih trupa u blizini ukrajinskih granica, a šef ruske države je odgovorio da je NATO taj koji preduzima opasne pokušaje osvajanja ukrajinske teritorije i da povećava vojni potencijal u blizini ruskih granica.
Naslovna fotografija: Adam Schultz/The White House via AP
Izvor Sputnjik, 08. decembar 2021.
BONUS VIDEO:
