Podrška Hrvata suspenziji zakona o Srebrenici uzburkala duhove u BiH

Rezerve prema potezu bivšeg protektora, sem od RS, Srbije, Rusije i Kine, dolaze i od Zorana Milanovića, ali i od Metjua Palmera

Kada bi u BiH postojao domaći zakon koji bi se objektivno bavio dignitetom žrtava rata (sličan onom koji je „bespravno” nametnuo Valentin Incko) da li bi primena takvih propisa pre obuhvatila srpske zvaničnike – među kojima niko ne spori teška stradanja u Srebrenici dok izbegavaju pravnu kvalifikaciju Haga – ili bi se pod moralni sud pre mogle staviti teze poput onih koje je izrekao Šefik Džaferović, rekavši kako iza muslimanske vojske nisu ostajali masovne grobnice i logori. Reči bošnjačkog člana Predsedništva BiH iznete nedavno u Jablanici Srbi i Hrvati shvatili su kao školski primer „negiranja stradanja i evidentnih zločina”, koji su za vreme rata počinjeni i nad ta dva naroda. Takve dileme zaokupile su javnost nakon „moralisanja” bošnjačkih predstavnika, kad su hrvatski delegati u Domu naroda BiH podržali srpske kolege u zahtevu da se suspenduje Inckov zakon, za koji se veruje da je uneo nemir u politički život BiH, jer nije donet uz kompromis svih.

„Pored Dodika, koji poriče kvalifikaciju za Srebrenicu, onda bi trebalo da bude optužen i Džaferović, ali i gradonačelnica Sarajeva Benjamina Karić, koja je prilikom otkrivanja spomenika ubijenim građanima srpske nacionalnosti tokom opsade Sarajeva, koje su počinili pripadnici 10. brdske brigade, prvo sprečila da se na ploču stavi natpis da su tu ubijeni građani srpske nacionalnosti i ko ih je pobio, a uz to i izjavila da slavna Armija BiH nije činila zločine”, rekao je Božo Ljubić, predsednik Glavnog veća Hrvatskog narodnog sabora BiH.

Republika Srpska, naime, protivi se uverenju supervizora da ima pravo da nameće zakone, ali napominju da sadržina nametnutih rešenja u vezi sa Srebrenicom nije u prvom planu. Srpski lideri ne spore stradanja koja je pretrpeo bošnjački narod u Srebrenici. Skupština RS obavezala je srpske predstavnike u Sarajevu da ne odlučuju u zajedničkim organima sve dok se „antiustavni zakon ne povuče”. Hrvatska podrška srpskom viđenju načina na koji treba doći do zakona koji će se baviti odnosom prema zločinima iznervirala je bošnjačke predstavnike, ali i pojedine krugove u Zagrebu. Tamošnji mediji postavili su pitanje da li ponašanje Čovićevih delegata predstavlja zvaničan stav Zagreba u vezi sa zbivanjima u Srebrenici.

Usledila je reakcija Zorana Milanovića, predsednika Hrvatske, koji na izvestan način staje u odbranu politika srpskih i hrvatskih lidera u BiH, rekavši kako „nisu svi genocidi isti”, to jest, kako je rekao, postoje Ruanda, Holokaust i Jasenovac, a postoji i Srebrenica, koju je opisao kao „težak zločin s elementima genocida”, istakavši da je tako rekao i sud. Potom je dodao da „nijedan sud ne može da bude Sveto pismo”, te ponovo pojasnio kako je rekao da „Srebrenica ne može biti isto što i Jasenovac i Holokaust”.

Inckovo nametanje rešenja u Krivičnom zakonu BiH, kolokvijalno nazvanih zakon o zabrani negiranja genocida, mesecima izaziva kontroverze. Pominjalo se iz dobro obaveštenih krugova da Incko nije imao blagoslov za tu vrstu aktivnosti, ne samo od Rusije i Kine koje se protive bonskim ovlašćenjima, već navodno i od strane važnih zapadnih zemalja. S tim u vezi i Metju Palmer, američki izaslanik za Balkan, pre neki dan je rekao kako „proglašavanje neke vrste govora nezakonitim nije instrument koji je Americi dostupan”.

„SAD imaju drugačiju pravnu tradiciju od Evrope. Prava iz Prvog amandmana duboko su usađena u našu političku kulturu. Protivotrov za negiranje genocida nije to proglašavati nezakonitim, već govoriti istinu”, rekao je Palmer za televiziju N1, što je pojedine medije u Sarajevu nagnalo da postave pitanje da li reči uticajnog diplomate znače i promenu američkog stava. Najnovije poruke koje dolaze iz regiona i sveta u vezi s odnosom prema Srebrenici ne dopadaju se bošnjačkim liderima. Šemsudin Mehmedović, funkcioner Izetbegovićevog SDA, u svemu sluti da međunarodni predstavnici, Beograd i Zagreb spremaju novi naziv i preformulisanje zbivanja u Srebrenici u „umereni genocid”, „ekscesni genocid” ili „lokalni genocid”.

„Između onog što je Zoran Milanović rekao o genocidu i žrtvama (’ni svaka žrtva ni svaki genocid nisu isti’) i što je rekao Petar Đokić, predsednik SP-a (’Pitanje je da li genocid ima te razmere’), postoji jasna povezanost i pozadina, opasna pozadina”, smatra Mehmedović, koji se plaši da se spremaju suspenzija Inckovog zakona i usvajanje sličnih rešenja u parlamentu BiH.

Suštinu svih izjava minulih dana Mehmedović tumači kao merenje zločina u kojem će Srebrenica, na skali od jedan od deset, dobiti jedan. Mehmedović s tim u vezi podseća na izjavu Zorana Milanovića, koji je rekao: „Postoje genocidi i genocidi, postoji genocid nad Jevrejima, postoji genocid u Ruandi, postoji genocid u Srebrenici, odnosno jedan događaj je definisan kao genocid. A genocid ima vrlo širok raspon. Postoji Jasenovac. Nije sve isto, kao što ni svaka žrtva nije ista. Ta priča da je svaka žrtva ista, ni govora. Ne želite da je svaka žrtva ista. Najbolje je reći da je sve isto. Nije. I pitanje je građanske odgovornosti i hrabrosti usuditi se ići u tu gradaciju”, stav je hrvatskog predsednika.

 

Autor Mladen Kremenović

 

Naslovna fotografija: Markus Winkler on Unsplash

 

Izvor Politika, 07. decembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u