I. Musulin: Zašto Japan i J. Koreja neće bojkotovati OI u Kini uprkos pozivima SAD?

Vladama u istočnoj Aziji, koje su vojno-politički saveznici Vašingtona, nije lako da prihvate diplomatsku formu bojkota Zimskih olimpijskih igara u Pekingu

Južnokorejska vlada nagovestila da se neće pridružiti diplomatskom bojkotu Zimskih olimpijskih igara u Pekingu. I zvanični Tokio oprezno razmatra američki poziv na diplomatsku izolaciju velikog sportskog događaja koji treba da se održi u prestonici Kine.

Zapadne države, tradicionalni vojnopolitički saveznici SAD, Velika Britanija, Australija i Kanada, u proteklih nekoliko dana jasno su se izjasnile da podržavaju poziv Vašingtona na diplomatski bojkot Zimskih olimpijskih igara u Pekingu, koje treba da se održe od 4. do 20. februara iduće godine.

Motivi administracije predsednika Džozefa Bajdena su „kršenje ljudskih prava ujgurske nacionalne manjine u Kini“, koje američki i drugi zapadni mediji već mesecima neprekidno i neumorno nazivaju „genocidom“, kao i ono što oni vide kao ograničavanje građanskih sloboda u Hongkongu i vojno-politički pritisak Pekinga na Tajvan.

I dok je sportistima iz tih zapadnih zemalja laknulo što, na njihovo insistiranje, ipak nije došlo do potpunog bojkota Igara u Pekingu, kako su to tražili pojedini uticajni poslanici u američkom i kanadskom parlamentu, vladama u istočnoj Aziji, koje su vojno-politički saveznici Vašingtona, nije lako da prihvate ni tu blažu formu bojkota.

Čoi Jong Kun, zamenik ministra inostranih poslova Južne Koreje, na čijoj teritoriji je stacionirano oko 28.000 američkih vojnika, prilikom nedavnog gostovanja na domaćem radiju „TBS“, izjavio je da njegova država ima nameru da odigra ulogu kakva dolikuje prethodnom domaćinu, te da je „štafeta Olimpijskih igara u severoistočnoj Aziji, od Pjongčanga, preko Tokija do Pekinga, vrlo smislena“, što se može protumačiti kao nagoveštaj da zvanični Seul neće pratiti vođstvo Vašingtona u odnosu na Igre u Pekingu.

Naime, Južna Koreja je 2018. godine održala Zimske olimpijske igre u gradiću Pjončangu, koji ima nešto više od 40.000 stanovnika i nalazi se na severoistoku zemlje, na kojima je učestvovalo blizu 3.000 sportista iz više od 90 zemalja. Za nju, činjenica da je Peking domaćin sledeće takve sportske fešte predstavlja povoljnu priliku da kroz susrete sportskih i državnih funkcionera i prenošenje sopstvenih iskustava u vezi sa organizacijom zimskih igara učvrsti i produbi odnose s najmogoljudnijom zemljom sveta, koja je i najveći spoljnotrgovinski partner Seula.

I Tokio za sada rezervisan

Takođe, ove nedelje je japanski premijer Fumio Kišida, u vezi sa pitanjem bojkota OI u Pekingu, diplomatski izjavio da će njegova vlada doneti odluku koja je u skladu s interesima njegove zemlje.

Zvaničnici u Tokiju, kada se izjašnjavaju o smernicama svoje spoljne politike ili daju izjave o vojno-političkoj situaciji u regionu istočne Azije, često u odnosu na svoje komunističke susede izražavaju ideološki afinitet Vašingtona, govoreći o zajedničkim vrednostima, kao što su demokratija i vladavina prava.

Ovog puta, međutim, japanska vlada se, može se reći, nalazi na mukama, jer su kineske diplomate u više navrata izražavale podršku održavanju Letnjih olimpijskih i paraolimpijskih igara u Tokiju, koje su bile ozbiljno ugrožene pandemijom, pa u tom smislu japanski sportski funkcioneri i država imaju jednu vrstu moralnog duga prema Pekingu. To objašnjava oklevanje japanske vlade, koja inače osuđuje Kinu za nepoštovanje ljudskih prava u Sinkjangu i nedostatak građanskih sloboda u Hongkongu, da se brzo i nedvosmisleno odredi prema američkoj inicijativi za bojkot Igara u Pekingu.

Diplomatski bojkot ZOI u Pekingu služi interesu SAD i, u manjoj meri, njenih zapadnih saveznika, jer doprinosi demonizaciji i potkopavanju ugleda njihovog najvećeg geopolitičkog i ideološkog protivnika, što dalje može da se iskoristi za opravdanje drugih formi pritiska, kao što su razne vrste ekonomskih sankcija i/ili slanje vojnih efektiva u vode uz obalu Kine i na Tajvan.

Dalekoistočne države poput Južne Koreje i Japana, koje su ne samo ekonomski, već i geografski i kulturno čvršće vezane za Kinu, mogu više da izgube od kritičkog simboličnog gesta kakav je bojkot jednog sportskog događaja – on bi se, u kontekstu lokalne kulture, koja insistira na uvažavanju i pristojnosti, shvatio ne kao slobodarski aktivizam, već kao kršenje pravila etikecije, što ne dolikuje ozbiljnim državama i pojedincima.

Zato se može očekivati da će one, kada su u pitanju Olimpijske igre, pokušati da nađu način da ne uvrede zvanični Peking.

 

Autor Ilja Musulin

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Mark Schiefelbein

 

Izvor RTS, 09. decembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u