O. Kesić: Pozicija Srbije i R. Srpske u Vašingtonu nikad nije bila jača

„U pravom momentu se dogodilo buđenje i aktivizam srpske zajednice, jer interes članova Kongresa je veliki, važan im je svaki glas. Ne pamtim, otkad sam u Vašingtonu, takve aktivnosti, uprkos koroni“

Oštre reči i pretnje sankcijama vašingtonskih zvaničnika protiv „secesionističkih“ lidera Republike Srpske i medijski natpisi o navodnoj pretnji sukobom u Bosni i Hercegovini, politički analitičar, šef Predstavništva RS u Vašingtonu Obrad Kesić vidi sasvim drugačije.

Dugogodišnji hroničar dešavanja u prestonici SAD ističe u razgovoru za Novosti da administracija Džozefa Bajdena, u dramatično promenjenom svetu u kome globalizam, kao politička ideologija liberalne demokratije, više nije dominantan, i u kome Zapad, zaokupljen sopstvenim problemima, od korone do borbe protiv inflacije, više ne može da se vrati na stare pozicije, iz vremena Baraka Obame, kada je sadašnji šef Bele kuće bio potpredsednik.

Kesić tvrdi da pozicija Srbije i RS u SAD nikada nije bila jača:

– Zapad je izgubio poziciju da može da nametne bilo kakvo rešenje, a situacija je sasvim drugačija od one koja se prikazuje u medijima, gde udruženi aktivisti i lobisti Bošnjaka, Albanaca i dela Crnogoraca pokušavaju da zaustave momentum koji sve više ide u korist Srbije, kao i RS. Svi ti aktivisti izražavaju nezadovoljstvo što administracija Džozefa Bajdena, koji je godinama bio žestoki branilac njihovih interesa, sada nije ispunila njihova očekivanja. Jer, Bajdenova administracija je nastavila ključne elemente prethodnika Donalda Trampa, kad je Srbija definisana drugačije – ne kao problem, nego kao partner, i to najvažniji na Zapadnom Balkanu. I Bajden je procenio da se bez Srbije nijedno pitanje na prostoru Zapadnog Balkana ne može zatvoriti, niti može biti stabilnosti. Zato i Bajdenova administracija takođe tretira Srbiju kao najvažnijeg partnera.

Sa Zapada, čini se, stiže novac za finansiranje protesta u Srbiji, otvoreno se preti RS i njenom rukovodstvu, na KiM rastu napetosti?
– Vlada Aljbina Kurtija je pala zbog direktne američke intervencije tokom Trampovog mandata, kad su rekli da on ne može da ostane jer je prepreka za dogovor Beograda i Prištine. Kurti se vratio, ali je u težoj poziciji. Politika SAD se menja, jer se prihvata realnost da mora da pronađe drugačije mesto za sebe u svetu, sačuva uticaj, ali da ga ne troši na periferiji vitalnih interesa. Amerika je, što se Zapadnog Balkana tiče, tu da podrži EU i zato je frustrirana što Brisel nije jasno dao do znanja da je put prema članstvu otvoren. Tu je sukob Vašingtona i Brisela.

Ali, taj sukob se odvija preko naših leđa, uz pretnju dodatnim zaoštravanjem?
– Uvek postoji pretnja da izbije sukob koji niko ne želi. Često se čuje da Milorad Dodik ugrožava mir, iako nijedan lider RS ne preti ratom. Istovremeno, pretnje ratom stalno stižu od Izetbegovića, Komšića i Amerikanci su počeli to da shvataju. Dali su već do znanja Izetbegoviću da, ako bude sukoba, biće to zbog njega, zato što ne želi da postigne dogovor.

Kako gledate na postavljenje britanskog maršala Stjuarta Piča za specijalnog izaslanika Velike Britanije za Zapadni Balkan?
– To govori o rastu rivaliteta. Britanija nije više članica EU, i Britanci žele da pokažu da su relevantni, da imaju sferu uticaja. U važnim tačkama žele da pokažu uticaj i sabotiraju ono što radi EU, dok u Londonu postoji vrlo jak bošnjački lobi. Britanci imaju identitet svetske sile samo zbog odnosa sa SAD i nuklearnog oružja, a iz Brisela ih tretiraju kao manje značajne i oni im to vraćaju. Ne sviđa im se što Srbija jača, uživa veću podršku Brisela, a projekat stvaranja nezavisnog Kosova i decentralizacije BiH im propada. Zato žele da budu prisutni, da oduzmu momentum od Brisela i promene dinamiku koja bi blokirala ono što se dešava u korist Srba. Srbija i RS treba da znaju da nisu prihvaćene kao iskreni partner, jer Britanci nemaju iskrene namere.

U Vašingtonu se, čini se, već vodi „rat“ lobističkih grupa?
– Predstavnici bošnjačih, albanskih i dela crnogorskih zajednica su se povezali i zajedničkim akcijama kojima pokušavaju da izlobiraju drugačiju politiku prema Srbiji i RS, vlastima u Crnoj Gori. To je sada formalno i novo. Tvrde da su oni dobri, jer su povezani sa Zapadom, dok su Srbi loši momci, pored ostalog i zbog veza sa Kinom i Rusijom.

S druge strane, partnerstvo Kine i Rusije jača?
– Ni kineski predsednik Si Đinping, ni ruski Vladimir Putin nemaju poverenje u bliski odnos sa Bajdenom, jer ih je Tramp naučio da ne vlada predsednik, već politički establišment u Vašingtonu. Videli su da Bajden nema kapacitete da bilo šta implementira, zbog otpora i u svojoj stranci. Svi su svesni da su Amerikanci opsednuti unutrašnjim problemima, da je mesto SAD oslabilo. Amerikanci sve više koriste sankcije, jer nemaju ništa drugo u diplomatiji. To je žalosno, zato što to i nije diplomatija, već pretnja nasiljem, siledžijsko ponašanje.

U međuvremenu se intenziviraju tvrdnje da će Rusija napasti Ukrajinu?
– Jedan incident može započeti sukob, ali to može i da se kontroliše. Mislim da vojno-bezbednosne strukture u SAD neće da propuste priliku da pokažu da je Amerika snažna, odlučna i spremna da se suoči sa mogućom konfrontacijom sa velikim neprijateljima, kao što je Rusija. To vide kao priliku broj jedan da se izvrši pritisak na Bajdena da postane agresivniji, da ga uvedu u sukob s Rusima, da ga sabotiraju, baš kao i Trampa. Videli su u Ukrajini priliku za to, jer nisu uspeli u Avganistanu da zaustave povlačenje. Odgovara im da Bajden bude u javnosti pritisnut, neodlučan, slab predsednik, da dopušta Rusima i Kinezima da ga gaze, tako da su počeli pre šest nedelja da lansiraju da Rusija sprema invaziju. Kad su Poljaci i Ukrajinci shvatili da to dolazi iz SAD, oni su, naravno, to iskoristili, jer doživljavaju Rusiju kao pretnju. Situacija je napeta. Ako Ukrajina hoće da izazove sukob Rusije i SAD, samo treba da napadne Donjeck. Naravno, javnost i Kongres će biti na njihovoj strani, i pritisak će biti ogroman da SAD stanu iza Ukrajinaca. Isto se dešava i sa Kinom. Pritisak na administraciju da bojkotuju Olimpijske igre u Pekingu je počeo pre šest do osam nedelja u Kongresu. To je neodgovorna državna politika.

Očekujete li promenu ako republikanci dogodine uspeju da „preuzmu“ Kongres?
– Ako republikanci preuzmu Kongres, što će verovatno da se desi, Bajdenovoj administraciji se vezuju ruke i samo može da broji dane do predsedničkih izbora. Neće moći ništa da postigne, bilo u unutrašnjoj, bilo u spoljnoj politici.

Kako bi se to odrazilo na politiku prema Srbima?
– Srbi su već izuzetno aktivni. Zbog podrške raznim kandidatima, posebno na lokalnom nivou, američki političari tretiraju Srbe mnogo ozbiljnije nego pre. Udruženja srpskih glasača su aktivna u celoj Americi, od Viskonsina do Floride u političkim akcionim komitetima. To je mehanizam za učešće na američkim izborima, kojim se sakupljanjem novca pojačava uticaj. Njihova aktivnost je poboljšala poziciju naše zajednice, koja u SAD nikad nije bila jača. U dva ciklusa predsedničkih izbora Srbi su bili „poželjna mlada“, kojoj su se „udvarali“ i predstavnici demokrate Bajdena i republikanca Trampa. Srbi žive u „kolebljivim“ državama, i zato ključnim za predsedničke izbore, u Pensilvaniji, Ohaju, Severnoj Karolini, Arizoni, Nevadi…

Srpski kokus u Kongresu SAD se širi?
– Ima više energije, i sloge. Imamo efikasne ambasadore iz Srbije i BiH, čiji je predstavnik iz Republike Srpske, koji sarađuju sa američkom administracijom, članovima Kongresa. U februaru se spremaju Srpski dani u Kongresu. Zbog toga raste i Srpski kokus.

Kongresmenka Klaudija Teni je imala niz sastanaka sa srpskim predstavnicima iz Srbije i predsednicom RS Željkom Cvijanović. U pravom momentu se dogodilo buđenje i aktivizam srpske zajednice, jer interes članova Kongresa je veliki, važan im je svaki glas. Ne pamtim, otkad sam u Vašingtonu, takve aktivnosti, uprkos koroni.

Politički angažovani Srbi

Koliko su naši sunarodnici aktivni u političkom životu SAD?
– Imamo tri kandidata za senatora u Arizoni, za zamenika guvernera u Merilendu, za Kongres u Nju Džersiju. Na lokalnom nivou imamo više Srba izabranih u gradske odbore, skupštine država Ilinois, Severna Indijana. Desetoro Srba je izabrano za sudije.

Srpski glasovi

Amerikanci sve više shvataju koliko su glasači našeg porekla važni za njihove interese. Zato, uveren je Kesić, čekuju da Srbija i RS budu prisutne za stolom kada se rešavaju problemi.

 

Autor Dubravka Savić

 

Naslovna fotografija: Novi Standard

 

Izvor Večernje novosti, 12. decembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u