Beograd, 24. novembra 2021 - Protest protiv Zakona o eksproprijaciji, ali i protiv Rio Tinta. Okupljeni aktivisti i gradjani nose transparente protiv Rio Tinta, a protest protice bez incidenata. FOTO TANJUG/ ZORAN ZESTIC/bs

V. Prvulović: Čuje li vlast glas naroda

Na protestima narod nije dozvolio da ih vode i govorima zastupaju predstavnici opozicionih partija, već je došao iz svih krajeva Srbije i Beograda, koji je jednako ugrožen i ogorčen ekocidnim ponašanjem države

Za svakoga ko je pročitao makar jednu političku studiju ili knjigu o istoriji demokratije od antičke Grčke do danas – jasno je. Odgovorna vlast mora da čuje glas naroda ili će se, pre ili kasnije, otuđiti od svojih građana, izgubiti svaki autoritet, na kraju i mogućnost da vlada.

Po tim delima i praksi modernih političkih demokratija, glas naroda se čuje iz parlamenta, skupštine, odnosno predstavničkog tela naroda. U Engleskoj, koja ima najdužu tradiciju predstavljanja naroda u parlamentu, nekada samo privilegovanih klasa, a od Magne karte libertatum, posle 1215. postepeno i sve više samog naroda i političkih partija prema procentu uspeha na izborima, vlast pomno sluša zahteve onih koji su mu dali glas i omogućili da ta partija, sama ili u koaliciji s drugim, dobije pozicije vlasti. Čim vlast počne da donosi mere i odluke kojima se zanemaruje interes ili glas naroda, dolazi do poraza te garniture na sledećim izborima i dolaska nove ekipe koja se trudi da ispuni obećanja i zadovolji interese svojih glasača, odnosno većine naroda.

Po teoriji, ali i demokratskoj tradiciji, pravo mesto gde se čuje glas naroda je parlament, skupština ili kako se već predstavničko telo naroda zove. Predstavnici naroda tamo izlažu stavove svoje izborne baze, žestoko se argumentima bore za ili protiv od vlade predloženih rešenja i zakona, pa ih preglasavanjem usvajaju ili odbijaju, poštujući glas naroda. Tako je u svim demokratskim društvima, osim u diktaturama, nametnutim, prevratničkim režimima ili pobunama protiv vlasti.

Dakle, to je osnova za politiku, postupke vladajuće garniture i njenih ministarstava i činovnika, ukoliko žele da zadrže pozicije u vlasti. Poslednji događaji u Skandinaviji, u Norveškoj i Švedskoj, to najbolje ilustruju. Zna se da su oni svoje demokratsko uređenje tradicionalno gradili po ugledu i pod uticajem engleskih iskustava i političkih teorija. Predsednica parlamenta u Norveškoj Eva Kristin Hansen, posle nedavnih izbora na kojima je njena pobednička leva partija smenila desničare, 18. novembra, posle samo mesec dana, podnela je ostavku na tu drugu najvišu funkciju. Otkriveno je da je lažno predstavljala svoje prebivalište dalje od 40 kilometara od prestonice kako bi, u prethodnom poslaničkom mandatu, besplatno koristila skupi stan u Oslu, a svoj izdavala stanarima. U Švedskoj premijerka nove vlade Magdalena Anderson, u istoriji ove zemlje prva žena premijer (ministarka finansija u prethodnoj vladi), podnela je ostavku 24. novembra, istog dana kada je imenovana na tu poziciju, jer je levičarski koalicioni partner njene stranke napustio vladu, pa predloženi budžet nije prihvaćen.

Vratimo se Srbiji, zemlji kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji. Kakva je praksa u sadašnjem sastavu Narodne skupštine Srbije? Pošto su neodgovornom politikom bojkotaških opozicionih partija u Srbiji na poslednjim izborima one svojevoljno izgubile predstavnike u skupštini, skupština je postala parlament istomišljenika, koji disciplinovano podržavaju svaki korak, predlog zakona ili odluku vlade apsolutnog pobednika na izborima. To shvatamo kao partijsku poslušnost predstavnika pobedničke partije u skupštini, u kojoj ne može da se čuje glas opozicije, koja je sebe onemogućila da iznese argumente protiv neke odluke.

Narod za to nije kriv, jer je slušao preporuke svojih partija, pa je glasao za pobednike ili odustao od glasanja, pošto nije imao alternative. Taj narod sada nema mogućnosti da se njegov glas čuje u skupštini, nego svoje protivljenje pogubnim zakonima o eksproprijaciji i referendumu smatra pravnom osnovom za oduzimanje imovine i pripremom da, na referendumu s izmenjenim pravilima, preda svoju plodnu zemlju kompaniji „Rio Tinto” ili drugima koji žele eksproprijaciju ovdašnjih prirodnih resursa. Da od najrodnijeg dela Srbije naprave deponije i otrovna skladišta otpadnih voda i zatrovane zemlje.

Vlast bi morala da shvati da su zato ovakvi protesti zabrinutog i ogorčenog naroda bez mogućnosti da ih iznese u skupštini, ozbiljna opomena da se čuje glas ljudi iz unutrašnjosti koji se bore za svoje posede i koru hleba. Na ovim protestima narod nije dozvolio da ih vode i govorima zastupaju predstavnici opozicionih partija, već je došao iz svih krajeva Srbije i Beograda, koji je jednako ugrožen i ogorčen ekocidnim ponašanjem države. Desetine hiljada ljudi upozoravaju da su spremni da se bore za svoja prava i zdrave posede i sredinu. Odgovorna vlast bi morala da čuje glas svog naroda i izbegne da dođe do mnogo ozbiljnijih sukoba i posledica. A spremaju se i novi izbori idućeg proleća.

 

Autor Vladimir Prvulović

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Zoran Žestić

 

Izvor Politika, 12. decembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u