Насловна фотографија: Танјуг/Јадранка Илић

Rio Tinto, ekologija i politika

Da li smo svedočili proceni uticaja Rio Tinta na političku sredinu? Posle ove ekološko-političke krize, jasno je: „Projekat Jadar“ nema samo ekološku, već i političku cenu

Dve strane reči – „eksproprijacija“ i „referendum“ – svima u Srbiji su u protekle tri nedelje bile jasne i dovoljne za mobilizaciju. I onim građanima koji su izlazili da blokiraju puteve i onima koji su u beogradskoj „Areni“ prisustvovali Svečanoj akademiji Srpske napredne stranke i onima koji su se pre nedelju dana u porti Crkve Svetog Đorđa u Gornjim Nedeljicama sreli sa predsednikom Aleksandom Vučićem, ali i onima koji su sa blokadama nastavili i ovog vikenda nakon što je Zakon o eksproprijaciji povučen iz procedure, a Skupština u petak usvojila izmene i dopune Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.

„Ja znam, mnogi će reći da je ovo moj poraz, ali ja sam predsednik svih građana“, rekao je u sredu predsednik Aleksandar Vučić.

I zaista: čiji je ovo poraz? Da li je poražen predsednik Republike koji je popustio pod zahtevima ulice iako je tvrdio da se to neće desiti?

Ili Savo Manojlović iz organizacije Kreni-promeni, koji je zakazao pa otkazao slavlje na Trgu Republike, jer je jedan deo njegovih pristalica i ovog vikenda bio na blokadama?

Da li su poraženi oni ekološki aktivisti koji su, nakon što je jedan zakon povučen a drugi izmenjen, ponovo blokirali auto-put, ali je za njima pošao manji broj građana nego prethodnog vikenda?

Ili opozicija kojoj još nijednom nije pošlo zarukom da vlast ispuni neki od njenih zahteva, iako je proteklih godina opozicionih protesta bilo u nekoliko navrata.

I čija je ovo pobeda? Da li je pobednik Savo Manojlović, koji je građane izveo na ulice da, kršeći zakon, spreče usvajanje jednog, kako mnogi misle, neustavnog zakona? Ili je pobednik predsednik Vučić koji je priznao grešku i povukao zakon za koji je tvrdio da je odličan i time uspeo da podeli ekološke aktiviste? Ili su pobednici u redovima opozicije, koji su konačno dobili novi povod da mobilišu građane i izvedu ih na ulice?

Realni pobednici

Savo Manojlović iz organizacije Kreni-promeni za „Oko magazin“ kaže da je ovo bila pobeda „građana Republike Srbije“. Politički analitičar Dejan Vuk Stanković to ne spori i čak Sava Manojlovića, koga je nedavno nazivao lobistom konkurentske kompanije Rio Tinta, sada proglašava za simboličkog pobednika.

„Savo Manojlović je pitanje otvaranja fabrike za eksploataciju rude litijuma uveo u zonu lokalnog referenduma, sprečio je jednu vrstu pakta između strane kompanije i određenih struktura moći u Vladi Republike Srbije“, kaže Dejan Vuk Stanković za „Oko magazin“. „Savo Manojlović je realni pobednik, kao nosilac jedne građanske inicijative. Posle advokata, koji su pre nekoliko godina svojim štrajkom od Ministarstva pravde dobili ono što su hteli, Savo Manojlović je drugi primer kako od vlasti građanskim aktivizmom možete dobiti ono što hoćete.“

Da li je poraz Sava Manojlovića i to što ga sada hvale oni koji su ga do juče kritikovali? Ili je to njegova pobeda?

I ko je iz svega ovoga izašao poražen?

Realni gubitnici

„Ovo nije ničiji poraz zato što Vučić propagandni rat nije izgubio i pokazao se kao političar koji može da bude fleksibilan na zahteve građana“, tvrdi Stanković.

„Ovo je poraz bilo kakvoj samovolji“, kaže Savo Manojlović. „Jedan loš i neustavan zakon je povučen iz procedure pod pritiskom građana“, kaže Manojlović.

A da li je predsednik Republike popustio pod zahtevima ulice?

„Ne“, odgovara Dejan Vuk Stanković. „Pre svega je popustio pod zahtevima građana s kojima je direktno razgovarao.“

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom razgovora sa meštanima Gornjih Nedeljica i drugih sela u Jadru, 04. decembar 2021. (Foto: Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll)

A za koga je onda ovo lekcija?

„Ovo je lekcija za sve političke garniture, ali i za strani faktor“, odgovara Manojlović. „U Srbiji će ubuduće morati više da se sluša šta misle njeni građani. Ovo je lekcija i za sve buduće proteste: imajte fokusirane zahteve, jasan plan i stojte sa vašim ljudima rame uz rame.“

Sa delom ekoloških aktivista koji su nastavili s protestima, Savo Manojlović ove subote nije stao rame uz rame jer je, kaže, dao reč da to neće činiti.

Težina reči

„Čitavog života živim sa mišlju da je cela moja porodica preživela i da sam imao priliku da se rodim samo zato što je jedan čovek držao reč“, rekao je Manojlović u videu koji je objavio na Fejsbuk stranici organizacije Kreni-promeni. „Rođen sam u porodici kao pripadnik treće generacije koja je proterivana sa Kosova, a kada su tokom Drugog svetskog rata celu našu porodicu albanski nacisti stavili na listu za likvidaciju, komšija Albanac, koji je pre toga dao besu da će sačuvati našu porodicu, pomogao je mojoj porodici da pobegne“, objasnio je Manojlović. „Dao sam reč. A za sve druge zahteve i druge proteste imam slobodu da radim ono što želim.“

„Za opoziciju bi bilo loše da pomisli da ovako može iz subote u subotu, sve do izbora“, ističe Dejan Vuk Stanković.

A da li je usvajanjem svih zahteva organizacije Kreni-promeni predsednik Aleksandar Vučić izbio argumente ljudima na ulici da su ovo bili protesti zbog vode, zemlje i vazduha?

„Ne, usvajanjem naših zahteva, on je potvrdio legitimitet ovih protesta“, odgovara Manojlović.

Zemlja u dolini Jadra

Pre nekoliko dana, međutim, Vladimir Orlić iz Srpske napredne stranke tvrdio je da je glavni cilj ovih protesta – Aleksandar Vučić. „Ma, kakva ekologija, kakvi bakrači! Doveli Rio Tinto u Srbiju, pa im sad kao smeta“, rekao je Orlić.

Kako god da je bilo, epilog je da je zakon za koji je vlast tvrdila da nije donet zbog Rio Tinta povučen iz procedure – zbog Rio Tinta. Da je ostao na snazi, mogao bi u budućnosti da važi i za Rio Tinto.

Jer, uprkos tome što se predstavnici vlasti i Savo Manojlović spore koliko je ova kompanija otkupila zemlje u dolini Jadra, Rio Tinto nije otkupio sve. Pa, čini se, računa na eksproprijaciju. Ali, to nije moguće pre nego što se završi studija uticaja na životnu sredinu i pre nego što se „Projekat Jadar“, za koji je urađen Prostorni plan područja posebne namene, proglasi za projekat od nacionalnog značaja.

Tabla ispred informativnog centra kompanije Rio Tinto u Gornjim Nedeljicama (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/Newsmax Adria)
Tabla ispred informativnog centra kompanije Rio Tinto u Gornjim Nedeljicama (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/Newsmax Adria)

I bez svega toga, Rio Tinto sebi već gradi put. Kako je potvrđeno iz Puteva Srbije, ova kompanija finansira izgradnju obilaznice oko Loznice.

O čemu će onda građani da odlučuju na referendumu?

„Pretpostavljam da će odlučivati o tome da li će biti rudnika ili ne“, kaže Dejan Vuk Stanković. „Ali i da će i državni vrh, bez obzira na moguće ekonomske penale koje će država možda morati da plati, više voditi računa, kao i da ova investicija neće imati dozu podrazumevanja koju je imala pre nego što je izbila ova političko-ekološka kriza.“

Ali, Rio Tinto je, kako pokazuju javno dostupni podaci iz Katastra, kupovao izgleda i više zemlje nego što mu treba. Pa je tako u podzoni pristupa mogućeg rudnika u selu Slatina, na primer, na površini od oko 140 hektara, kupio svaku drugu parcelu.

Pravo svojine

Eksproprijacija će se u Srbiji do daljnjeg sprovoditi po starom Zakonu o eksproprijaciji iz 1995. godine. Sporni predlog Zakona, koji je povučen iz procedure, ići će na široku javnu raspravu, najavio je predsednik. Tu će se raspravljati i o primedbama Advokatske komore koja je osporavala to što je predlog ovog propisa predviđao da za legalne objekte država isplaćuje tržišnu, dok je za nelegalne planirana isplata građevinske vrednosti. Ovakvo zakonsko rešenje u suprotnosti je sa Ustavom jer, smatraju u Advokatskoj komori, „pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.“

„Ovakav Predlog zakona predstavlja nedopustiv udar na privatnu svojinu građana“, upozorio je Nacionalni konvent. A ono što je, prema oceni predsednika Vučića, bilo najviše sporno jesu kratki rokovi, prema kojima bi građani, da je Zakon usvojen, morali da se izjasne o predlogu za eksproprijaciju u roku od pet dana.

Obaveštnje o privatnom posedu kompanije Rio Tinto na prozoru otkupljene kuće u Gornjim Nedeljicama (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/Newsmax Adria)
Obaveštnje o privatnom posedu kompanije Rio Tinto na prozoru otkupljene kuće u Gornjim Nedeljicama (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/Newsmax Adria)

Stručnjaci za stvarno pravo kažu da eksproprijacija, inače, znači prinudni otkup. „Sa ovako kratkim rokovima, to je iznuda“, kaže za „Oko magazin“ Miloš Živković, profesor Pravnog fakulteta.

Organizatori protesta kažu da je država ovim zakonom imala skrivene namere i da bi, kako kaže Savo Manojlović, ovim propisom bio „legalizovan fantom iz Savamale“.

Skrivene namere

Politika, a ne ekologija, bila je skrivena namera ovih protesta, tvrde predstavnici vlasti, a država je tim propisom nameravala da ubrza infrastrukturne projekte.

„Da, tako napravljen Zakon o eksproprijaciji olakšavao bi izgradnju infrastrukturnih projekata“, kaže profesor Živković. „Ali pitanje je mere i za čiji račun. Zakon o eksproprijaciji je alat, ali je pitanje kako izvršna vlast taj alat koristi.“

Da država ima nameru da ubrza infrastrukturne projekte videlo se iz nekoliko zakona, a ovaj predlog bio je poslednji korak u nizu. Promenjen je i Zakon o planiranju i izgradnji kojim se šire definiše šta može biti projekat od nacionalnog značaja. Zatim je donet leks specijalis (Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju) koji određuje posebne postupke za takve projekte. I onda je, kao poslednji, ali ispostaviće se pogrešan korak, u ovom pravnom nizu donet Zakon o eksproprijaciji koji je prošle nedelje povučen iz procedure.

Da nije, on bi u prvom redu važio za projekat izgradnje metroa, jer je leks specijalis za metro već usvojen, ali i za nacionalni stadion, jer je novac za ovaj projekat već budžetiran, kao i za niz infrastrukturnih projekata. U budućnosti, on bi hipotetički mogao da važi i za Rio Tinto (da je ostao na snazi), ali bi pre toga „Projekat Jadar“ morao da bude proglašen za projekat od nacionalnog značaja.

I morala bi da se završi studija procene uticaja na životnu sredinu.

A da li smo ovih nedelja gledali procenu uticaja Rio Tinta na političku sredinu? Posle ove ekološko-političke krize, jasno je: „Projekat Jadar“ nema samo ekološku, već ima i političku cenu.

Beograd, 19. novembra 2020 -Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlovic, sastala se danas sa Marni Finlejson, generalnom direktorkom kompanije "Rio Tinto" za borate i litijum, i sa njom razgovarala o realizaciji projekta "Jadar". Sastanku su prisustvovale i ambasadorke Australije i Velike Britanije u Srbiji, Rut Stjuart i Son Meklaud, ambasador SAD Entoni Godfri, kao i nacelnik Macvanskog okruga Vladan Krasavac. TANJUG/ MRE/ ZORAN PETROVIC/ bs
Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović tokom obraćanja medijima nakon sastanka sa predstavnicima kompanije Rio Tinto, ambasadorkama Australije i Velike Britanije i ambasadorom SAD, Beograd, 19. novembar 2020. (Foto: Tanjug/MRE/Zoran Petrović)

Ali ni „ne“ Rio Tintu nije besplatno. Kompanija Rio Sava, ćerka-firma Rio Tinta, koja je u Srbiji osnovana još u maju 2001. godine (ne 2004. kako se u javnosti često spominje), samo u toku prošle godine imala je rashode od čak 6,3 milijardi dinara, što je više od 50 miliona evra, i nula dinara poslovnih prihoda. Za sve ove godine firma je u Srbiji nagomilala gubitak od 150 miliona evra.

Tolike gubitke može da finansira samo ona majka-firma koja računa da će u budućnosti ostvariti mnogostruko veće profite. Ili ona majka-firma koja zna da će, u slučaju da Srbija kaže „ne“ Rio Tintu, država sav uloženi novac morati da joj vrati.

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Jadranka Ilić

 

Izvor oko.rts.rs

 

BONUS VIDEO:

Politika
Pratite nas na YouTube-u