Koncert BS u Spensu – srpski svet u pesmi

Popularni muzički sastav „Beogradski sindikat“ će 18. decembra u novosadskom Spensu održati veliki koncert. Evo šta o tome kažu organizator i producent Goran Marić i frontmen grupe Feđa Dimović

Kako nas istorija uči, pesma može imati mnogo svrha: da ispriča neku priču, izrazi neku emociju, ubedi nas u nešto… Ponekad daje upustva i pomaže da lakše prebrodimo težak period, da lakše prođemo kroz dosadan dan ili monoton posao… U skladu sa tim, „Beogradski sindikat“, jedna od vodećih grupa novog srpskog talasa i predvodnik ideje „srpskog sveta“ na muzičkom planu, ponovo će imati priliku da uživo ohrabri sve nas i potvrdi značaj srpskog jedinstva i srpskog indentiteta, te njihovog očuvanja kroz popularnu kulturu, jer svakom društvenom pokretu potrebna je odgovarajuća muzička podloga.

Goran Marić

Odakle je potekla ideja da baš sad napravite koncert, uzevši u ozbir sve prateće nepovoljnosti koje ne treba posebno naglašavati? Ili je možda bolje pitati zašto tek sad praviti koncert ovog tipa, nakon svega što nas je zadesilo u prethodne dve godine i svega što nas očekuje u narednom periodu?
– Saradnja „Tesla global foruma“ i grupe „Beogradski sindikat“ stara je gotovo deceniju. „Tesla global forum“ sveke godine na Fruškoj gori okuplja poznavaoce, eksperte, prijatelje i poštovaoce naučne i intelektualne zaostavštine Nikole Tesle. To je jedan profilisan skup dobronamernih velikana iz oblasti nauke, obrazovanja i kulture koji svoja znanja i iskustva iz različitih oblasti ljudskog delovanja prenose studentima i srednjoškolcima, učesnicima Foruma koji dolaze sa univerziteta iz svih delova „srpskog sveta“, ali i najprestižnijih univerziteta iz inostranstva.

Svake godine se među predavačima, učesnicima raznih tribina i kreativnih radionica nađu i članovi grupe „Beogradski sindikat“, koji su uvek rado viđeni među studentima. Iz takvog konteksta logično je bilo da zajednički pokrenemo festival „Dan pobede“ u čast praznika koji se u Evropi obeležava kao „Dan primirja“, a naša ga najšira javnost duboko emotivno doživljava kao „Dan pobede“, i to je bila idealna prilika da se zajedno upustimo u jednu ovakvu avanturu. Kombinacija umetničke neustrašivosti i profesionalnog bezobrazluka je energetski pokretač odluke da se usred pandemije planira tako veliki i značajan muzički događaj. Žao nam je što termin pada uoči Svetog Nikole, ali to je jedini slobodan termin na Spensu koji smo mogli obezbediti u ovoj godini.

Da li su nam manifestacije ovog tipa danas potrebnije nego ikad ranije, u vreme dvostrukog pritiska sa kojim smo suočeni? Mislimo na jedan koji je svetski fenomen (nazovimo ga „rat protiv kovida“), a drugi koji je fokusiran samo na nas (pritisci na „srpski faktor“ u Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, na Kosmetu)?
– Naša je sudbina da se svi svetski nemiri i poremećaji prelamaju preko naših leđa, preko Srba, Srbije i Balkana. Ali čitav ovaj ciklus (i cirkus) treba posmatrati i doživljavati bez panike i straha, što je i glavni cilj promotera i korisnika (dobitnika) pandemije. I kao narod i kao država mi se manje-više bez prevelikih stresova nosimo sa ovom svetskom pošasti. Čak možemo da budemo i zadovoljni sa nekim aspektima naše borbe protiv globalnog pandemijskog pritiska, kako u zdravstvenoj tako, još i više, u društvenoj sferi.

Ne treba nikako smetnuti s uma da je baš u ove dve smutne godine na našem, regionalnom i svetskom medijskom nebu zasijala i zablistala velika, moćna i superiorna ideja srpskog sveta, koja će tek u budućnosti, na našu radost i na žalost naših neprijatelja, pokazati svoj nadmoćni i pobednički karakter. I ako sa pravom koncert „Beogradskog sindikata“ 18. decembra u Novom Sadu možemo nazvati „Dan pobede“, onda, isto tako, pojavu fenomena srpskog sveta možemo označiti kao „vreme pobede“. Ne kaže uzalud naš Spasitelj Isus Hristos: „Ne boj se, samo veruj“.

Kako se i na koji način, po Vašem mišljenju, delovanje „Beogradskog sindikata“ uklapa u koncept „srpskog sveta“ koji je postao neformalni naziv za unutarsrpske integracije za 21. vek? Tačnije, koliki je značaj popularne kulture i, naročito, muzike za tu ideju?
– Nepotrebno je posebno isticati dvodecenijsko delovanje i zasluge grupe, ili preciznije rečeno pokreta, „Beogradski sindikat“. Ono što je dalo sasvim novu dimenziju njihovom trnovitom ali slavnom umetničkom putu jesu njihove pesme posvećene Kosovu i Metohiji i Crnoj Gori („Dogodine u Prizrenu“ i „Sviće zora“). Ako tome dodamo njihovo učešće na litijama u Crnoj Gori, zašta ih je blaženopočivši mitropolit Amfilohije odlikovao, onda je jasno da „Beogradski sindikat“, uz Danicu Crnogorčević i još nekoliko velikih imena, predstavlja muzičku ikonu srpskog sveta.

A ono što me posebno raduje je nova velika pesma „Sindikata“ koja je posvećena Republici Srpskoj i koja će premijerno biti prikazana na centralnoj proslavi Dana Republike Srpske 9. januara, i time zaokružiti tu muzičku „srpsku trilogiju“. To me naročito raduje pošto sam te daleke 1992. godine i sam imao određenu ulogu u kreiranju imena i nastanku Republike Srpske.

Šta oni koji budu došli na koncert mogu da očekuju? Kakve su epidemiološke mere za koncert i šta je neophodno za prisustvovanje?
– Novi Sad se uveliko priprema za 2022. godinu, kada će i zvanično postati Evropska prestonica kulture. Ovaj koncert je savršen uvod u kulturna događanja kojima će Novi Sad obilovati u idućoj godini. Kultura i umetnost po svojoj suštini i prirodi ne trpe diskriminaciju, tako da se koncert održava u potpuno normalnim okolnostima. Znači, svi ulazimo na koncert kao u samoposlugu ili tržni centar, sa maskama koje nosimo u znak pažnje i solidarnosti sa zaposlenim prodavcima i drugim kupcima. To je konvencija koju smo svi prihvatili, bez obzira na lične stavove i principe vezane za pandemijsku pošast. Ono što je izuzetno važno je to da ne postoji nikakva diskriminacija prema publici prilikom ulaska na koncert. Broj prisutnih na koncertu će biti ograničen i biće neophodno voditi računa o fizičkoj distanci. Sem toga, drugih ograničenja neće biti.

Nesumnjivo je da je ovaj „koncert godine“ svojevrsna pobuna i pobeda normalnosti i našeg prkosa protiv nenormalnosti i globalno promovisanog koncepta straha, svakog od svih i svih od svakog. Uz dokumentarne filmove „Prisajedinjenje“ i „Litije“ koji će biti prikazani u prvom delu programa, koncert će zaista opravdati naziv festivala – „Dan pobede“!

Koja je vaša poruka onima koji će doći na koncert i onima koji se još dvoume?
– Ne dozvolite sebi taj luksuz da prespavate istoriju. Sutra će vas deca i unuci pitati gde ste bili kada se stvarala muzička istorija „srpskog sveta“, a šta ćete im vi reći? Da ste gledali rijaliti ili dnevnik u pola osam? Zato, u subotu 18. decembra, idemo u Novi Sad! Svi zajedno! Nema povlačenja, nema predaje!

Feđa Dimović

Posle duže pauze „Beogradski sindikat“ će se ponovo naći pred publikom. Koliko su vama kao izvođačima živi susreti sa vašim pratiocima nedostajali i koliko su nam neposredni kontakti bitni, naročito danas, kada se ljudi samoinicijativno mnogo više udaljuju i otuđuju, nego što to propisuje pravilo famozne „socijalne distance“?
– Nama su i pre korone nedostajali nastupi u Srbiji. Uželeli smo se nekog većeg samostalnog koncerta, kao što će biti ovaj 18. decembra u Spensu. Mi sve vreme stvaramo muziku i objavljujemo nove pesme, koje su veoma slušane, ali je oduvek suština priče bila da se te pesme uživo podele sa ljudima na koncertu. Tek tada naša muzika dobija svoju punoću i pravi smisao. Nažalost, duh vremena je takav da se sve više oslanjamo na veštačke kontakte putem društvenih mreža i „Jutjuba“, a živa komunikacija svodi se na pisanje komentara. To dovodi do opšteg otuđenja i apatije u društvu. Mi smo, ipak, „stara škola“ ljudi koji cene kada ti neko pruži ruku i gleda te u oči tokom razgovora.

Litijska revolucija u Crnoj Gori iznedrila je prvi poraz Mila Đukanovića od njegovog dolaska na vlast pre 30 godina i početak demontaže njegovog režima koja i dalje traje. Ulogu u tome odigrala je i vaša pesma „Sviće zora“ zbog koje ste dobili i orden blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija. Koliko je muzika značajna kao generator društvenih promena?
– Ne bih litije u Crnoj Gori nazvao revolucijom, već je to pravo Čudo Božije u kome je vaskrsao narod koji je tlačen godinama. Mi smo imali tu čast da svedočimo ovo Čudo i da damo mali doprinos putem svoje muzike. Muzika, kao deo popularne kulture, može biti veoma važan faktor u osvešćivanju omladine, ali i u njenom zaglupljivanju. Pogledajte samo koliko novca ulažu neke strane produkcije da se kod nas kroz popularnu muziku plasira jedan nakaradni sistem vrednosti, koji promoviše materijalizam, pesimizam i autošovinizam. Mi zato koristimo popularnu kulturu da putem nje promovišemo pozitivne stvari kao što su zajedništvo, patriotizam, kritičko mišljenje itd.

Vaša publika nalazi se na svim meridijanima i paralelama zemaljske kugle, a Vaš sastav predstavlja, upravo zato što se bavite svim srpskim temama, jednog od glavnih nosilaca ideje „srpskog sveta“ na polju popularne kulture. Koliko su nam unutarsrpske integracije danas neophodne, kakav je i koliki njihov značaj, po Vašem mišljenju?
– Unutarsrpske integracije su nam neophodne, ali samo ako su zasnovane na pravim temeljima. To pre svega mora biti duhovna sabornost koja se postiže ujedinjenjem u Hristu. Glavni stožer te sabornosti je Srpska pravoslavna crkva. Za nas ono što danas mnogi nazivaju „srpskim svetom“ treba da bude jedna zajednica duha, u kojoj će centralno mesto imati kosovski zavet kao naše opredeljenje za Carstvo nebesko, odnosno opredeljenje za Hrista. To nije pitanje „krvi i tla“, kako to neki zlonamerni pokušavaju da predstave. U takvom „srpskom svetu“ ima mesta za sve dobre ljude, a ne samo za Srbe.

Okupljeni građani sa trobojkama tokom litije ispred Hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, 23. avgust 2020. (Foto: Boris Musić/mitropolija.com)
Okupljeni građani sa trobojkama tokom litije ispred Hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, 23. avgust 2020. (Foto: Boris Musić/mitropolija.com)

Da li su vaše stare pesme, koje pevaju o određenim globalnim fenomenima i globalnoj borbi za pravdu, danas aktuelnije nego u vreme kada su objavljene, s obzirom da je čitav svet potpao pod diktaturu onih koji sprovode aktuelni „rat protiv virusa“ i ukidaju sve više osnovnih ljudskih sloboda svakog dana?
– Zastrašujuće je koliko smo u nekim našim ranijim pesmama predvideli događaje koji su se kasnije dogodili, između ostalih i ovu pandemiju. Sloboda je jedna od vrednosti koja je u našim pesmama uvek imala centralno mesto. Mi danas imamo situaciju da se ljudi odriču slobode zbog straha od korone, a taj strah je mnogo gori od samog virusa, budući da ubija ljudskost u nama. Naravno da vlasti koriste taj strah da bi manipulisale ljudima i da bi ih delile. Mislim da je današnja podela na „vaksere“ i „antivaksere“ jedna od najvećih podela koja nas je snašla. U mnogo čemu je prevazišla tradicionalnu srpsku podelu na partizane i četnike.

Koja je vaša poruka onima koji će doći na koncert i onima koji se još dvoume?
– Pozivamo sve ljude koji vole BS da dođu na koncert, jer je ovo jedinstvena prilika da nas čuju uživo posle mnogo godina. Stvarno ne znamo kada će se takva prilika ponoviti. Mi smo se potrudili da svima izađemo u susret i da ne delimo publiku, pa će se na koncert ulaziti bez kovid propusnica i drugih potvrda. Razumemo i opravdani strah od virusa kod nekih ljudi, ali je poenta da moramo da pokušamo da nastavimo da živimo kao ljudi. Zato dođite 18. decembra u Spens da svi zajedno proslavimo život!

 

Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub/Beogradski sindikat

 

Izvor Pečat

 

BONUS VIDEO:

Intervju
Pratite nas na YouTube-u