Бајден Самит за демократију

D. Kosirev: Fijasko Bajdenovog Samita za demokratiju

Jednostavno, nije bilo istinskog Događaja. Nema šta da se emituje, niti da se piše. Slično je nekada bilo u SSSR sa „Lenjinovim jubilejima“. Bilo je: dosadno

Četiri dana smo velikodušno čekali da ustanovimo – nije li možda minuli vikend sprečio medije da hvale „Samit za demokratiju” kao veliki događaj.

Ali, ni posle vikenda nema vodoskoka oduševljenja i pohvalnih reči.

Internet-pretraživači dobro reaguju na zahteve povodom tog samita. Međutim, od onoga što nude – osamdeset odsto je ono što je izgovoreno i napisano uoči tog događaja.

Pametnih i dugačkih analiza i komentara kako je sve bilo sjajno sa naterivanjem lidera 110 zemalja da preko video-linkova jedan za drugim čitaju hvalospeve demokratiji – naprosto je malo.

Taj samit je bio – fijasko. Težak fijasko. Mada, pitanje je i – šta su sa njim uopšte hteli.

Ako su hteli, kako je najavljivano, da proglase da je demokratija večno živa i da će se sada pola sveta razmrdati i podmladiti, onda su kao odgovor dobili ćutanje iza kojeg se krije jedna misao: dosadno.

Jednostavno, nije bilo istinskog Događaja. Nema šta da se emituje, niti da se piše.

Slično je nekada bilo u SSSR sa „Lenjinovim jubilejima“. Bilo je: dosadno.

A Amerikanci su se sa samitom „uhvatili“ za svojevrsnu filozofsku kategoriju, ako ne za svoju – totalitarnu religiju.

Uoči samita dogodila se prava bura emocija. Ali, i ukazivano je da su američke demokrate same sebe uvukle u zamku.

Jer, da su na samit pozvali sve (oko 200 priznatih i nepriznatih država) – dobili bi Ujedinjene nacije.

A sa „patentiranim demokratama“ dobili su namrštene sektaše usred beznadežno autoritarnog sveta.

Sam spisak pozvanih se pokazao veoma čudnim. Od azijskih država pozvali su, na primer, Filipine sa njihovim predsednikom koji voli skandale, ali nisu pozvali potpuno prozapadni Singapur.

Kako to tumačiti?

U Rusiji i Kini, koje nisu pozvane na taj događaj, pre svega su ukazali na očigledno: želeli su da podele svet i izazovu svađu – to su i dobili.

Interesantno je prošao deo samita za alternativne ideje.

To je najbolje osvetlio Politiko koji je dao reč superdemokratama. Iz Rusije Ljilji Ševcovoj i Vladimiru Milovu, a i sličnima iz drugih zemalja.

Njihova mišljenja je objavio pod naslovom: „Bajdenov samit neće spasiti demokratiju. 18 alternativnih ideja kako je remontovati“.

A svi govornici su kritikovali Ameriku, optužujući je da ne slama antidemokrate širom sveta kako bi trebalo i da za to ne obezbeđuje novac i nosače aviona.

Svi su upozoravali – i sam Bajden je izneo tu ideju – na očigledno: da lečenje demokratije treba započeti od Sjedinjenih Država.

Samit je bio priznanje neuspeha totalitarne religije Zapada sa početnim slovom „D“, sa pratećim obećanjem da će uskoro početi da se nešto menja.

Pitanje je: šta?

Jasno je da nizanje dosadnih govora koje niko i ne citira – ne daje ništa.

Stoga je demokratska vlast SAD ovaj svoj „koncert“ proglasila za prvi korak ka obnovi svoje alijanse.

Kroz godinu dana ponovo će okupiti pravilne ljude i sve učiniti konkretnijim. Uključujući i listu gostiju.

Američka administracija je, da bi demonstrirala svoje „liderstvo”, za samit pripremila čitavu gomilu međunarodnih programa, a za neke je čak i obezbedila novac.

Dala im je zajednički naziv „Predsednički program za demokratsku obnovu“. A unutra su: podrška slobodnim i nezavisnim medijima, borba protiv korupcije, podrška demokratskim reformatorima, promocija tehnologija (pre svega informacionih) za demokratiju, zaštita slobodnih i fer izbora…

Povodom ovoga se nameće jednostavno i nezaobilazno pitanje: zar se tim istim ne bavite već decenijama?

Da, bavili su se tim istim. Delili su novac svojim poslušnicima širom sveta, a poslušnici su vodili informativne kampanje protiv svojih vlada, predstavljajući ih kao korumpirane.

Vodili su i informacione ratove na internetu, osporavajući sve i svake izbore.

Najviše što sada mogu promeniti jeste da sve koji žele da budu demokrate primoraju da troše sopstveni novac za podršku ovoj prilično staroj politici. Ali, stanite, pa i to su dosad radili – gde god je bilo moguće.

Nasilno nametanje ispravnog modela demokratije svuda i svima dovelo je do dva rezultata.

Prvo: trenutno najmodernija ideologija na svetu, koja izaziva vesele i žučne sporove među svojima, jeste konzervativizam raznih nijansi koji se svodi na jednostavnu formulu: ostavite ljude na miru, prestanite da im ispirate mozak i pustite ih da žive kako hoće.

A drugo: sada svi shvataju da se pod maskom demokratije ljudima nameće nepodnošljivo dosadna žvakaća guma.

 

Autor Dmitrij Kosirev, RIA Novosti

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Susan Walsh

 

Izvor Fakti, 17. decembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u