Viktorija Nuland: Spremni smo da razmotrimo predlog Rusije o neširenju NATO-a

Prema njenim rečima, „ulozi su veliki“ i pod znakom pitanja se može naći „suverenitet i teritorijalna celovitost zemlje“, pravo NATO-a da sam donosi odluke i opšta bezbednost u Evropi

SAD su spremne da razgovaraju sa Rusijom o svim pitanjima u okviru NATO-a ili u OEBS-u. Međutim, ako Moskva nastavi agresiju, biće ozbiljnih posledica, izjavila je zamenica državnog sekretara SAD za politička pitanja Viktorija Nuland.

„Otvoreni smo za konsultacije u NATO-u, u OEBS-u ili strateški dijalog između SAD i Rusije o kontroli naoružanja. Međutim, mora biti jasno da u slučaju da Moskva ne bude izabrala smanjenje napetosti i nastavi dalju agresiju, onda će biti i ozbiljnih posledica. Radimo na garancijama da ćemo biti ujedinjeni i spremni u slučaju da dođe taj tužan dan“, rekla je Nuland.

Prema njenim rečima, „ulozi su veliki“ i pod znakom pitanja se može naći „suverenitet i teritorijalna celovitost zemlje“, pravo NATO-a da sam donosi odluke i opšta bezbednost u Evropi. Ona je optužila Rusiju da blokira napore za rešavanje situacije u Ukrajini u okviru normandijskog formata. Spomenula je i da, ako bi paralelno sa ovim formatom bili korisni i napori SAD, onda bi Vašington bio srećan da ih podrži.

Nulandova je navela da rusko rukovodstvo još nije donelo odluku o invaziji na Ukrajinu i dodala da je Moskva već pripremila sva sredstva u slučaju realizacije takvog scenarija, uključujući vojsku, sredstva unutrašnje destabilizacije Ukrajine i dezinformacije o situaciji.

Zamenica državnog sekretara SAD je podsetila da je američki predsednik Džozef Bajden u razgovoru sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom saopštio da postoji mogućnost da se protiv Rusije upotrebe ekonomski i politički instrumenti koji nisu ranije korišćeni. Nulandova je naglasila da SAD rade na merama čiji će uticaj biti „brz i dalekosežan“.

„Hajde da damo šansu diplomatiji. Ako postoje razlozi za zabrinutost koje možemo da ispravimo, mi ćemo to i uraditi, ali ne na račun suvereniteta Ukrajine niti bilo koje evropske zemlje“, zaključila je Nuland.

Ranije je „Blumberg“ javio da Vašington planira da sledeće nedelje da odgovor na predlog Rusije o garancijama bezbednosti, deo kojeg smatra korisnim, a drugi deo neprihvatljivim.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je sredinom novembra naložio ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu da od SAD i NATO-a traži da Rusiji dostave ozbiljne i dugoročne garancije bezbednosti. On je nekoliko puta govorio o tome da je Moskva dobila usmena uverenja da se NATO neće širiti i da su obećanja prekršena.

Podsetimo, predsednik Rusije je 1. decembra predložio da se krene u pregovore oko postizanja pravnih garancija za neširenje NATO-a na istok.

 

Izvor Sputnjik, 17. decembar 2021.

 

Ministri odbrane zemalja severne Evrope odbili predlog

Ministri odbrane država severne Evrope i Baltika saopštili su da evropske države ni pod kojim uslovima ne mogu prihvatiti predlog Rusije o bezbednosnim garancijama u Evropi, saopštila je pres-služba ministarstva odbrane Estonije.

Na sastanku ministara odbrane država severne Evrope i Baltika učestvovali su šefovi odbrane Finske, Estonije, Švedske, Danske, Norveške, Letonije, Litvanije i Islanda.

Ministri odbrane država Severne Evrope i Baltika održali su sastanak posredstvom video linka i složili se da Rusija predstavlja najveću vojnu pretnju za Evropu i jednoglasni su da zapadne države ni pod kojim uslovima ne mogu prihvatiti njene zahteve, navodi se u saopštenju, prenosi Sputnjik.

Kako se navodi, ministar Finske Kale Lanet će u ponedeljak i utorak o trenutnoj situaciji razgovarati sa kolegama iz Poljske, Letonije, Litvanije i Holandije.

U međuvremenu, zvanični predstavnik spoljnopolitičke službe Evropske unije Peter Stano saopštio je da Brisel predlaže Moskvi da o evropskoj bezbednosti razgovaraju u već postojećim formatima, uključujući Savet Rusija-NATO i OEBS.

On je podsetio na stav EU da svaka država ima pravo da slobodno bira svoju spoljnu politiku, politiku bezbednosti i savez i poručio da Rusija to treba da shvati i poštuje.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je objavilo dokument koji je Moskva poslala Severnoatlantskom savezu po pitanju garancija bezbednosti o kojima je nedavno govorio predsednik Rusije Vladimir Putin, koji se, pre svega, odnose na širenje vojnog prisustva Alijanse prema zapadnim granicama Rusije.

 

Izvor NSPM/N1, 18. decembar 2021.

 

Eksperti o pregovorima Rusije i SAD

Rusija ne treba da očekuje da će Sjedinjene Države i njeni saveznici pristati na njen nedavni zahtev za ekspanzivnim setom „bezbednosnih garancija“, uključujući zabranu daljeg širenja NATO i prekid svih vojnih aktivnosti Alijanse u istočnoj Evropi, Kavkazu i Centralnoj Aziji, rekli su u petak stručnjaci i američki zvaničnici.

Sjedinjene Države i njihovi saveznici u NATO su, međutim, signalizirali da bi možda bili spremni da uđu u pregovore sa Rusijom, posebno ako Kremlj pristane da smanji broj trupa duž granice sa Ukrajinom, što je izazvalo zabrinutost zbog moguće invazije.

SAD i NATO reagovali su na par nacrta sporazuma koje im je rusko Ministarstvo spoljnih poslova predstavilo ranije ove nedelje, a zatim javno objavljeno u petak. Nacrti, koji su pripremljeni bez konsultacija sa SAD i NATO, obavezali bi Alijansu da neće raspoređivati dodatne trupe u zemljama koje već nisu imale snage NATO 1997. godine.

To bi uključivalo bivše članice istočnoevropskog lagera kao što su Poljska, Mađarska, Češka, baltičke države i nekoliko drugih bivših sovjetskih republika.

Predloženi sporazum bi takođe obavezao obe strane na ograničenja u razmeštanju raketa kratkog i srednjeg dometa i na vojne vežbe velikih razmera u blizini ruske granice.

Zamenik ruskog šefa diplomatije Aleksandar Gruško rekao je u subotu da ruski predlozi predstavljaju pokušaj da se potencijalni vojni scenario pretvori u politički proces.

Malo ustupaka od Rusije

Zvaničnici SAD i NATO-a su istakli da nacrti ne sadrže velike ustupke Rusije po pitanju zabrinutosti Alijanse, kao što su nivoi trupa u blizini Ukrajine i druge agresivne akcije Kremlja.

„Jasno nam je da bi svaki dijalog sa Rusijom morao da se odvija na osnovu reciprociteta, da se bavi zabrinutošću NATO u vezi sa ruskim akcijama, da se zasniva na ključnim principima i temeljnim dokumentima evropske bezbednosti i da se odvija u konsultaciji sa evropskim partnerima NATO“, navodi NATO navodi u saopštenju. „Ako Rusija preduzme konkretne korake za smanjenje tenzija, spremni smo da radimo na jačanju mera za izgradnju poverenja“.

Na pozadinskom brifingu za štampu u petak, zvaničnik Stejt departmenta je koristio sličan jezik da bi naznačio da su SAD voljne da razgovaraju sa Rusijom, ali je dodao da Bajdenova administracija neće pregovarati sa Rusijom o bezbednosti u Evropi bez prisutnih evropskih partnera.

Čeka se odgovor SAD

Bajdenova administracija priprema odgovor na zahteve Rusije koje namerava da dostavi sledeće nedelje, saopštili su američki zvaničnici.

„Rusija je sada stavila na sto svoju zabrinutost u vezi sa aktivnostima Amerike i NATO“, rekao je savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan u izjavi datoj u petak na događaju koji je sponzorisao Savet za spoljne odnose.

„Iznećemo na sto našu zabrinutost zbog ruskih aktivnosti za koje verujemo da štete našim interesima i vrednostima“, rekao je Saliven. „To je osnova reciprociteta, na osnovu koje biste vodili bilo kakvu vrstu dijaloga. U nekim oblastima možemo da napredujemo, au drugim oblastima, jednostavno ćemo morati da se ne slažemo“.

Zabrinuti stručnjaci

Nekonvencionalna priroda ruskog gambita izazvala je zabrinutost nekih stručnjaka o tome šta je Kremlj očekivao da će time postići. Ruski zvaničnici predstavili su nacrte sporazuma Sjedinjenim Državama i NATO-u u sredu, a onda su dokumente iznenada objavili u petak, pre nego što su navodne strane u sporazumima imale dovoljno vremena da odgovore.

„Učiniti ovo u roku od dva dana od predstavljanja prvog nacrta američkim diplomatama je zaista nečuveno“, rekao je za Glas Amerike Endrju Losen, saradnik Programa za Evropu, Rusiju i Evroaziju u Centru za strateške i međunarodne studije. „Brzina kojom se kreću ka javnom objavljivanju ovih dokumenata sugeriše da razumeju da ovi pregovori neće ići daleko“.

Džefri Edmonds, viši analitičar bezbednosnog istraživačkog centra CNA, rekao je za Glas Amerike da bi Rusija mogla da nametne pregovore zbog neuspeha da stvori izgovor za invaziju na Ukrajinu.

„Za zemlju koja je dobro upućena u pregovore i sporazume… ideja da nam pošalje nacrt ugovora je pomalo apsurdna, i siguran sam da Rusi to razumeju“, rekao je on

„U čemu je onda poenta“, upitao Edmonds. „Poenta je u tome što to postavlja veoma tanak sloj legitimiteta nad veoma velikom verovatnoćom da će oni ući u Ukrajinu u narednih nekoliko meseci“.ssions.“

To je ono što Rusiju najviše brine

Majkl O’Henlon, viši saradnik i direktor spoljnopolitičkog istraživanja u Institutu Brukings, upozorio je na pretpostavku da su zahtevi koje je Rusija iznela u dva nacrta sporazuma ili maksimalistička pregovaračka pozicija koja treba da se pregovara ili predlog osmišljen da propasti.

„Mislim da su to stvarne, iskrene ruske želje“, rekao je on za Glas Amerike. „Ne mislim da su oni varka. To je ono do čega je Rusija najviše brine: da ima NATO u svom dvorištu“.

O’Henlon, koji je tvrdio da bi bila greška da NATO dozvoli ulazak više bivših sovjetskih država u Alijansu, rekao je da veruje da ima smisla da se NATO angažuje sa Rusijom.

Međutim, rekao je, to bi trebalo da uradi otvorenih očiju. „Uvek je moguće da ako na sve ovo kažemo da, da bi (ruskom predsedniku Vladimiru) Putinu podstakao apetit za još više ustupaka“.

 

Autor Rob Garver

 

Naslovna fotografija: Vladimir Gerdo/TASS

 

Izvor Glas Amerike, 18. decembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u